UMETNIČKA BIOGRAFIJA
Pet kragujevačkih predstava
Pjer Valtre Polic je rođen je 1960. godine u Bad Harcburgu u Nemačkoj.
Radio je kao režiser, upravnik i direktor Studija za novu pozorišnu litreaturu, zatim kao reditelj i reditelj glumačkog studija Pozorišta u Lajpcigu, stalni je reditelj u Ingolštatu, a honorarni u Vorkšopu, Eufratu, Londonu, Parizu, Torontu. Profesor je glume i režije na Fakultetu za muziku i pozorište u Lajpcigu, kao i na Pozorišnoj akademiji i Akademiji za film i televiziju u Minhenu.
U Kragujevcu je režirao pet predstava: „Romea i Juliju“, „Šeherezadu“, „Seobe“, „Do gole kože“ i „San letnje noći“. Knjaževsko-srpski teatar odužio mu se i Prstenom sa likom Joakima Vujića 2005. godine.
– Wer ist Walter?
Walter war mein Onkel, der Bruder meines Vaters, der mit siebzehn Jahren im Zweiten Weltkrieg bei Smolensk vermisst gemeldet und nie gefunden wurde. Meine Grossmutter hat diesen Verlust nie überwunden. Er war künstlerisch sehr begabt, hat Gedichte geschrieben und gemalt. Sie hat mir seine Briefe und Gedichte von der Front als Kind gezeigt. Und sie wollte, das wieder ein Walter in der Familie sein sollte.
– Ko je Valter?
Valter je bio moj stric, brat mog oca, koji je sa sedamnaest godina u Drugom svetskom ratu bio proglašen nestalim i nikad nije bio pronađen. Moja baka ovaj gubitak nikad nije prebolela. Bio je umetnički veoma obdaren, pisao je pesme i slikao je. Pokazivala mi je njegova pisma i pesme sa fronta kao dete. I ona je htela da u porodici bude opet jedan Valter
-Was fühlst du, wenn du dich in einer Stadt befindest, die Berge umgeben?
Ich fühle, das hier unter uns immer noch auf geheimnisvolle Weise der Wald existiert, hier mitten in Kragujevac. Auch wenn keine Bäume mehr zu sehen sind. Der Wald voller dunkler Kräfte, Geister und Geheimnisse ist immer noch da und beherrscht unser Leben mitten in der Stadt.
– Šta osećaš kada se nađeš u gradu opkoljenom brdima?
Osećam da ovde, među nama, još uvek na tajanstven način postoji šuma, ovde usred Kragujevca. Čak, iako se više ne vidi drveće. Šuma puna mračnih snaga, duhova i tajni još uvek je tu i vlada našim životima usred grada.
-In Kragujevac Regisseur oder Professor?
Ich bin seit dem Anfang meiner Arbeit als Regisseur immer beides gewesen. Weil mich der Prozess interessiert, der in einem Schauspieler arbeitet, während er sich in eine imaginäre Figur verwandelt.
– U Kragujevcu reditelj ili profesor?
Ja sam od početka svog rada kao reditelj bio i jedno i drugo. Jer me interesuje proces, koji se odigrava u glumcu, dok se on preobraća u imaginarnu figuru.
– Etwas theatralisches in der serbischen Mentalität?
Die serbische Mentalität ist ein Theater in der Realität. Die Sprache, die Gesten, die Mischung aus Drama und Komödie im Alltag ist eine ständige Quelle der Inspiration.
– Nešto teatralno u srpskom mentalitetu?
Srpski mentalitet je teatar u realnosti. Jezik, gestovi, mešavina drame i komedije u svakodnevici stalni je izvor inspiracije.
– Was träumte Shakespeare?
Alle seine Stücke sind seine Träume und er hat uns dazu verurteilt, diese Träume immer wieder und wieder zu wiederholen.
– O čemu je sanjao Šekspir?
Svi njegovi komadi su njegovi snovi i on nas je osudio da ove snove uvek ponovo i ponovo ponavljamo.
– Haben wir in Kragujevac einen „Shakespeare auf balkanische Weise“ bekommen?
Meine Schauspieler hier am Theater veranstalten mit ihrem Spiel und ihrem Temperament ein balkanisches Feuerwerk mitten in Shakespeares Wald nahe bei Athen. Sie können gar nicht anders.
– Da li smo u Kragujevcu dobili „Šekspira na balkanski način”?
Moji glumci ovde u Teatru priređuju svojom igrom i svojim temperamentom balkanski vatromet usred Šekspirove šume blizu Atine. Oni uopšte ne mogu drugačije.
– Aktivitäten im Theater „Joakim Vujić“ und die Qualität von Leben in Deutschland?
Die Qualität von Leben und Arbeit hängt immer von der Qualität der Beziehung zu den Menschen ab, mit denen man gerade zusammen ist. Egal wo man ist. Je intensiver, offener, leidenschaftlicher, freundschaftlicher und liebevoller diese Beziehungen sind, um so mehr Qualität. Vielleicht ist aber auch erst hier mein slawisches Herz erwacht und hat angefangen zu schlagen…
– Aktivnosti u Teatru „Joakim Vujić“ i kvalitet života u Nemačkoj?
Kvalitet života i rada zavisi uvek od kvaliteta odnosa prema ljudima sa kojima smo zajedno. Ukoliko su ti odnosi intenzivniji, otvoreniji, strasniji, prijateljskiji i puni ljubavi, utoliko je više kvaliteta. Ali, možda se baš ovde moje slovensko srce probudilo i počelo da kuca …
– Sie erklärten: a) Das Theater ist in der Krise!
Das Theater ist nur noch EIN Medium neben anderen, und es lebt jetzt in einer Nische. Suchen wir die Qualität im Theater in den Möglichkeiten, die nur das Theater hat und die es von den anderen Medien unterscheidet und diese Nische wird immer wieder eine magische Anziehungskraft haben.
– Izjavili ste: a) Teatar je u krizi! 
Teatar je samo još JEDAN medijum pored drugih i on živi sada u niši. Tražimo li kvalitet u teatru u mogućnostima, koje ima samo teatar i koje se razlikuju od drugih medija, i ova niša će imati stalno magičnu privlačnu snagu.
– b) Das Theater bewegt den Körper und die Phantasie!
Das Theater lebt den alten Traum der Menschen, die Zeit anzuhalten, sich durch die Kraft der Imagination in andere Räume und Zeiten hineinzuversetzen, und in die Haut eines anderen Menschen hineinzuversetzen um das Leben aus seiner Perspektive erleben zu können.
– b) Teatar pokreće telo i maštu!
Teatar živi stari san ljudi da zaustave vreme, da se snagom imaginacije prebace u druge prostore, i da se prebace u kožu nekog drugog čoveka da bi mogli da dožive život iz njegove perspektive.
– Fehlt dir der Koffer aus dem Heim oder aus dem Hotel?
Ich bin ein unruhiger Geist und will oft genau da sein, wo ich gerade nicht bin.
– Nedostaje ti kofer iz doma ili iz hotela?
Ja sam nemiran duh i hoću tačno tamo da budem, gde zapravo nisam.
– Eine Strategie der Überraschung?
Das Unerwartete zu tun. Aber genau in dem Moment, wenn es gerade nicht erwartet wird. Und den möglichst gut zu kennen, den man überraschen will.
– Strategija iznenađenja?
Raditi neočekivano. Ali, tačno u trenutku, kada se upravo ne očekuje. I što je moguće bolje poznavati, koga hoćemo iznenaditi.
– Hast du dein Herz auf der „Brücke der Liebe“ i Ingolstadt verschlossen?
Nein, ich habe den Rost an den Schlössern gesehen und liebe die Freiheit, sich immer wieder neu für das zu entscheiden, was man liebt.
– Da li si zaključao srce na „Mostu ljubavi” u Ingolštatu?
Ne, video sam rđu na katancima i volim slobodu i da se uvek za ono odlučim, što se voli.
– Die Liebe ist nur ein Wort?
Liebe ist die grösste Kraft hinter allen Dingen. Liebe ist die Erfahrung, die jedes Leben erst lebenswert macht. Darum ist der Verlust der Liebe oder das Fehlen der Liebe der stärkste Lehrmeister den uns das Leben gibt.
– Ljubav je samo jedna reč?
Ljubav je najveća snaga među svim stvarima. Ljubav je iskustvo, koje svaki život čini vrednim. Zato je gubitak ljubavi ili nedostatak ljubavi najjači učitelj koga nam život daje.
– Kommt alles vom Herzen?
Das Herz ist viel besser mit dem kosmischen Computer verbunden als unser sehr begrenzter Verstand. Darum folge deinem Herzen wann immer es geht.
– Da li od srca sve polazi?
Srce je mnogo bolje povezano sa kosmičkim kompjuterom nego naš ograničeni razum. Zato sledi svoje srce, kad god se može.
– Wo hast du deine Muse versteckt?
Nah an meinem Herzen. Jederzeit. Und auf magische Weise nur für mich sichtbar.
– Gde si sakrio svoju muzu?
Blizu svog srca. U svako doba. I na magični način samo meni vidljiv.
– Die Jahre sind nur eine Zahl?
Jedes Leben hat zwei Zeiten. Die biologische Zeit und die spirituelle Zeit. In der biologischen kommen und vergehen wir. In der spirituellen Zeit entdecken wir, das wir schon immer da waren und immer da sein werden. Der Geist altert nicht. Shakespeare ist schon 400 Jahre tot und wir erleben ihn auf der Bühne so lebendig als wären wir ihm erst heute begegnet.
– Godine su samo broj?
Svaki život ima dva doba. Biološko doba i spiritualno doba. U biološkom dolazimo i odlazimo. U spiritualnom dobu otkrivamo da smo uvek tu bili i da ćemo uvek tu biti. Duh ne stari. Šekspir je već 400 godina mrtav, a doživljavamo ga na bini tako životno, kao da se tek danas sa njim srećemo.
– Die liebste Anerkennung?
Das Leuchten in den Augen eines jungen Menschen, dem ich durch meine Arbeit Inspiration, das Entdecken seiner eigenen Möglichkeiten und den Mut für die eigene Vision in Kunst und Leben vermittelt kann. (Diesen Preis habe ich gerade erst gestern wieder erhalten)
– Najdraže priznanje?
Svetlo u očima mladog čoveka, kome svojim radom mogu da prenesem inspitaciju, otkriće sopstvenih mogućnosti i hrabrost za sopstvenu viziju u umetnosti i životu. (Ovu nagradu sam upravo tek juče dobio).
– Die persönliche Leistung – oder die beliebste Verwirklichung?
Für mich sind Leben und künstlerische Arbeit schon immer untrennbar miteinander verbunden gewesen. Aber der schönste Erfolg ist, wenn man sieht, wie die eigenen Kinder glücklich ins Leben hineinwachsen und du ihnen dabei helfen kannst sich frei und selbstbestimmt zu entwickeln.
– Lični podvig – ili najomiljenije ostvarenje?
Za mene su život i umetnički rad uvek bili uzajamno neraskidivo povezani. Ali, najlepši uspeh je, kada se vidi kako sopstvena deca rastu srećno u životu i možeš da im u tome pomogneš da se slobodno i samouvereno razvijaju.
– Welche Träume gibst dem Publikum nicht?
Ich glaube, dass jeder Künstler die stärkste und beglückendste Erfahrung macht, wenn er sich seinem Publikum ganz und auf sehr persöhnliche Weise öffnen kann. Weil das eine wirklich befreiende Erfahrung für beide Seiten sein kann.
– Koje snove ne daješ publici?
Verujem da svaki umetnik čini najjače i najsrećnije iskustvo, kada se može sasvim otvoriti svojoj publici na veoma lični način. Jer to stvarno može biti oslobađajuće iskustvo za obe strane.
– Du setzst in Kenntnis?
Dass die Zukunft immer von den Entscheidungen abhängt, die wir ohne Rücksicht auf die Vergangenheit in jedem Augenblick unseres Lebens treffen.
– Daješ na znanje?
Da budućnost uvek zavisi od odluka, koje mi bez obzira na prošlost srećemo u svakom trenutku svog života.
– Wer hat die Macht, wer herrscht über die Gesellschaft des dritten Millenniums?
Die Masse. Und die Menschen und Institutionen die die Masse mit technischen Möglichkeiten so manipulieren können, das sie diese Manipulation für ihren eigenen freien Willen hält.
– Ko ima moć, ko vlada društvom trećeg milenijuma?
Masa. I ljudi i institucije, koje mogu manipulisati masom tehničkim mogćnostima, da ona ovu manipulaciju shvata kao svoju sopstvenu volju.
– Wünschst du dein Kaisertum zu verbreiten?
Für mich geht es immer darum, die Meisterschaft über mich selbst zu erringen und ich glaube daran, das jeder Mensch an seinem Platz dafür sorgen kann, das die Welt geheilt werden kann.
– Želiš li da proširiš svoje carstvo?
Kod mene se uvek radi o tome, da postignem majstorstvo nad samim sobom i verujem u to, da svaki čovek na svom mestu može da se pobrine, da se svet popravi.
-Der Himmel ist die Grenze?
…fragte der Vogel. Als keine Antwort kam, wurde es Abend und er sah wie ein Licht am Horizont aufblitzte, das er voher nicht geshen hatte: den ersten Stern.– Nebo je granica?
-Nebo je granica?
… upita ptica. Pošto ne dođe odgovor, nasta veče i ona vide kako na horizontu zasja svetlost, koju ranije nije videla: prvu zvezdu.
– Das beliebte Musikgenre (band, Komposition, Vaudeville)
…die ich mit meiner Liebsten zusammen höre, wenn ich weiß, das wir jetzt ganz viel Zeit für einander haben…
– Omiljeni muzički žanr (bend, konmpozicija, vodvilj)?
… koje ja sa svojim najdražima zajedno slušam, kada znam da sada međusobno sasvim dovoljno vremena imamo …
– Das beliebte Buch, oder der Schriftsteller?
Manchmal gehe ich durch eine Buchhandlung und plötzlich spüre ich ganz deutlich, das ein Buch mich ruft. Und wenn ich dann dieses Buch mit nach Hause nehme und lese, entdecke ich, das dieses Buch, von dem ich vielleicht noch nie vorher gehört habe, mir etwas sehr wichtiges zu sagen hatte. Und dann frage ich mich, wie ich es nur so lange ohne dieses Buch ausgehalten habe?
– Omiljena knjiga, ili pisac ?
Ponekad idem kroz knjižaru i odjednom osetim sasvim jasno, da me neka knjiga zove. I kada tu knjigu ponesem kući i čitam, otkrijem da je ova knjiga, o kojoj možda nikad ranije nisam čuo, imala nešto veoma važno da mi kaže. I onda se pitam, kako sam samo bez te knjige toliko dugo izdržao?
„Дух не стари. Шекспир је већ 400 година мртав, а доживљавамо га на бини тако животно, као да се тек данас са њим срећемо“, каже редитељ Пјер Валтер Полиц после освајања Гран прија на фестивалу у Младеновцу са представом „Сан летње ноћи“ крагујевачког театра.
Представа Књажевско-српског театра из Крагујевца „Сан летње ноћи” по тексту Вилијама Шекспира у режији Пјер Валтер Полица освојила је Гран при Младеновца на 11. фестивалу „Театар у једном дејству“. У конкуренцији је изведено пет представа из Београда, Сомбора, Новог Сада и Крагујевца, а у селекцији уметничког директора Жељка Хубача. Фестивал је ове године одржан од 10. до 16. октобра под слоганом „Бити или опстати“. Иначе, представом „Сан Летње ноћи“ 22. априла ове године режисер Пјер Валтер Полиц је обележио четири века од смрти највећег светског драмског писца Виљема Шекспира.
– Ко је Валтер?
Валтер је био мој стриц који је са седамнаест година у Другом светском рату био проглашен несталим и никад није пронађен. Моја бака овај губитак никад није преболела. Био је уметнички веома обдарен, писао је песме и сликао је. Показивала ми је његова писма и песме са фронта као дете. И она је хтела да у породици буде опет један Валтер
– Шта осећаш када се нађеш у граду опкољеном брдима?
Осећам да овде, међу нама, још увек на тајанствен начин постоји шума, овде усред Крагујевца. Чак иако се више не види дрвеће. Шума пуна мрачних снага, духова и тајни још увек је ту и влада нашим животима усред града.
– У Крагујевцу редитељ или професор?
Ја сам од почетка свог рада као редитељ био и једно и друго. Мене интересује процес који се одиграва у глумцу док се он преобраћа у имагинарну фигуру.
– Нешто театрално у српском менталитету?
Српски менталитет је театар у реалности. Језик, гестови, мешавина драме и комедије у свакодневици стални су извор инспирације.
– О чему је сањао Шекспир?
Сви његови комади су његови снови и он нас је осудио да ове снове увек поново и поново проживљавамо.
– Да ли смо у Крагујевцу добили „Шекспира на балкански начин”?
Моји глумци овде у Театру приређују својом игром и својим темпераментом балкански ватромет усред Шекспирове шуме близу Атине. Они уопште не могу другачије.
– Активности у Театру „Јоаким Вујић“ и квалитет живота у Немачкој?
Квалитет живота и рада зависи увек од квалитета односа према људима са којима смо заједно. Уколико су ти односи интензивнији, отворенији, страснији, пријатељски и пуни љубави, утолико је више квалитета. Али, можда се баш овде моје словенско срце пробудило и почело да куца …
– Изјавили сте својевремено да је театар у кризи
Театар је само још један медијум поред других и он живи сада у ниши. Тражимо ли квалитет у театру у могућностима које има само театар и које се разликују од других медија, и ова ниша ће имати стално магичну привлачну снагу.
– А рекли сте да театар покреће тело и машту!
Театар живи стари сан људи да зауставе време, да се снагом имагинације пребаце у друге просторе, и да се пребаце у кожу неког другог човека како би могли да доживе живот из његове перспективе.
– Недостаје ти кофер из дома или из хотела?
Ја сам немиран дух и хоћу тачно тамо да будем, где заправо нисам.
– Стратегија изненађења?
Радити неочекивано. Али, радити тачно у тренутку када се то не очекује. И што је могуће боље познавати онога кога хоћемо да изненадимо.
– Да ли си закључао срце на „Мосту љубави” у Инголштату?
Не, видео сам рђу на катанцима и волим слободу и да се увек за оно одлучим, што се воли.
– Љубав је само једна реч?
Љубав је највећа снага међу свим стварима. Љубав је искуство које сваки живот чини вредним. Зато је губитак љубави или недостатак љубави најјачи учитељ кога нам живот даје.
– Да ли од срца све полази?
Срце је много боље повезано са космичким компјутером него наш ограничени разум. Зато следи своје срце, кад год се може.
– Где си сакрио своју музу?
Близу свог срца. У свако доба. И на магични начин само мени видљив.
– Године су само број?
Сваки живот има два доба. Биолошко доба и спиритуално доба. У биолошком долазимо и одлазимо. У спиритуалном добу откривамо да смо увек ту били и да ћемо увек ту бити. Дух не стари. Шекспир је већ 400 година мртав, а доживљавамо га на бини тако животно, као да се тек данас са њим срећемо.
– Најдраже признање?
Светло у очима младог човека коме својим радом могу да пренесем инспирацију, откриће сопствених могућности и храброст за сопствену визију у уметности и животу. (Ову награду сам управо тек јуче добио).
– Лични подвиг – или најомиљеније остварење?
За мене су живот и уметнички рад увек били узајамно нераскидиво повезани. Али, најлепши успех је када се види како сопствена деца расту срећно у животу и кад можеш да им помогнеш да се слободно и самоуверено развијају.
– Које снове не дајеш публици?
Верујем да сваки уметник чини најјаче и најсрећније искуство, када се може сасвим отворити својој публици на веома лични начин. Јер то стварно може бити ослобађајуће искуство за обе стране.
– Дајеш на знање?
Да будућност увек зависи од одлука које ми, без обзира на прошлост, срећемо у сваком тренутку свог живота.
– Ко има моћ, ко влада друштвом трећег миленијума?
Маса. И људи и институције које могу манипулисати масом техничким могућностима, да она ову манипулацију схвата као своју сопствену вољу.
– Желиш ли да прошириш своје царство?
Код мене се увек ради о томе да постигнем мајсторство над самим собом и верујем у то, да сваки човек на свом месту може да се побрине да се свет поправи.
– Небо је граница?
… упита птица. Пошто не дође одговор, наста вече и она виде како на хоризонту засја светлост коју раније није видела: прву звезду.
– Омиљени музички жанр (бенд, композиција, водвиљ)?
Онај који са својим најдражима заједно слушам онда када знам да сада међусобно сасвим довољно времена имамо …
– Омиљена књига или писац ?
Понекад идем кроз књижару и ођедном осетим сасвим јасно, да ме нека књига зове. И када ту књигу понесем кући и читам, откријем да је ова књига, о којој можда никад раније нисам чуо, имала нешто веома важно да ми каже. И онда се питам, како сам само без те књиге толико дуго издржао?
УМЕТНИЧКА БИОГРАФИЈА
Пет крагујевачких представа
Пјер Валтре Полиц је рођен је 1960. године у Бад Харцбургу у Немачкој.
Радио је као режисер, управник и директор Студија за нову позоришну литреатуру, затим као редитељ и редитељ глумачког студија Позоришта у Лајпцигу, стални је редитељ у Инголштату, а хонорарни у Воркшопу, Еуфрату, Лондону, Паризу, Торонту. Професор је глуме и режије на Факултету за музику и позориште у Лајпцигу, као и на Позоришној академији и Академији за филм и телевизију у Минхену.
У Крагујевцу је режирао пет представа: „Ромеа и Јулију“, „Шехерезаду“, „Сеобе“, „До голе коже“ и „Сан летње ноћи“. Књажевско српски театар одужио му се и Прстеном са ликом Јоакима Вујића 2005. године.
УСПЕХ КРАГУЈЕВАЧКОГ ТЕАТРА
У два дана три награде
– Гран при Младеновца на 11. на фестивалу „Театар у једном дејству“ и награде за маску и продукцију на 11. Међународном позоришном фестивалу ЈОАКИМ ИНТЕРФЕСТ У Крагујевцу много су ме обрадовале.
Гран при у Младеновцу је наша најважнија награда у последњих десетак година. Значај је још већи, када се зна да ми нисмо досад учествовали на овом фестивалу. Ретко се догађа да неко позориште ван Београда победи на овом фестивалу, будући да је конкуренција велика. Валтер је био у Младеновцу за време преставе, али је отпутовао за Немачку пре доделе признања, каже Војо Лучић, управник Књажевско- српског театра.
Očekujemo ga opet za godinu, dve…
