Kada neko kaže – imaš sve uslove za sreću –
Misleći da nas poznaje
Zaboravlja da ne živi naš život
I da sreća nije uslov nego stanje
I da nekada ne treba ništa za sreću
Jednostavno ste srećni
Takav vam je dan, osećaj, trenutak
A nekad, šta god da imate, nije vam do toga
Ili vam je do nečeg drugog, nekoga…
Sreća nije imati, i šta imaš, nego biti
Unutrašnji osećaj srca, duše
Onaj ko kaže da se sreća u svakom trenutku bira
Ne razume emocije
Kojima nekada nije ni do čega
I treba ih ostaviti na miru
Naprosto bi da se odmore od svega
Mi možemo da biramo ono što ćemo da radimo
Ali to što nas je nešto usrećivalo
Ne znači da će uvek i ponovo
Sve dok ne pronađemo nove izvore radosti i zadovoljstva
Mi se menjamo, naše potrebe se menjaju, želje
A opet, toliko je toga lepog što živi u nama…
Zato je sreća iznenadna
Kao bljesak
I kada se desi treba je zagrliti celim bićem
Doživeti duboko, najdublje
I pamtiti to, posebno male stvari
Koje život čine velikim, i daju posebnu boju i kada je sve sivo
Gde sam sve bio srećan, u uslovima gde drugi teško da bi mogli
A opet
Gde sam i sve bio nesrećan
A malo ko se ne bi menjao da bude tu
Duša to najbolje zna
I koliko god da misle da je poznaju
Samo mi znamo šta smo prošli na tom putu…
Sreća je sklad, stanje i osećanje
I najlepša je kada se pojavi nakon dugo vremena
Kao zimsko sunce
Kroz tamu i oblake
Kada zasvetli, obasja
Prigrli nas kao voljeno biće i čuva od svega
I daje nadu
Za novi dan
Za novo sutra
U ovom našem svemu
