Netko to od gore vidi sve rekao je Đorđe Balašević, a ja mogu samo potvrditi. Danas supruga i ja šećemo gradom, na Starom trgu dvoje mladih Ukrajinaca, akrobata, izvode nesvakidašnje figure.
Dajem im 10 eura. Žao mi djece, tako mladi, talentirani, posebni. Ne znam tko su, a nije ni važno. Čini se brat i sestra.
Znam kako je u njihovoj domovini i zašto su tu, umjesto da uživaju u svojoj mladosti, da razvijaju svoje sposobnosti, oni pokušavaju svojim umijećem malo zaraditi.
Nisu svi Ukrajinci privilegirani. Vidim po restoranima ili trgovinama puno ih radi. Samo bogataška djeca uživaju, gdje god da su. Ostavili smo ih, jer je sve više ljudi dolazilo da ih gleda, i nastavili dalje.
Pred trgovinom obuče Rex u Banhofstrasse na malom stolu desetak modela cipela i tenisica. Rasprodaja… Kažem supruzi da ću ih pregledati i već od prve pažnju mi provlače sive tenisice, Ara.
U njima rukom napisana cijena 19.90. Pogledam pravu cijenu 120 eura. Moj broj, 43. U trgovini ljubazna trgovkinja donosi i drugu tenisicu. Kao salivene… Kupujem, a kad smo izašli kažem supruzi: Vidiš netko od gore sve regulira.
Pogledala me je upitno, a ja nastavio, dao sam onoj ubogoj djeci i odmah mi se vratilo. Da sam te tenisice tražio, ne bi ih našao…
