Prema Tomu Koroli, autoru i finansijskom planeru, bogati ljudi imaju značajno drugačije navike od siromašnih.
Mi smo proizvodi sopstvenih navika i onoga što smo naučili, a to sve prenosimo na buduća pokolenja. Prema Tomu Koroli, autoru i finansijskom planeru, bogati ljudi imaju značajno drugačije navike od siromašnih. Njegova nova knjiga koja bi trebalo da se pojavi na američkom tržištu u oktobru baš obrađuje ovu tematiku. Koroli kaže da je glavna razlika u tome što bogati ljudi imaju mentalitet „napretka“ i takvog ga prenose svojoj deci.
On je sproveo istraživanje u kojem je intervjuisao 223 bogata čoveka i 128 siromašnih ljudi i tokom pet godina im je postavio više od 144 pitanja podeljenih u 20 kategorija.
Jedna od zapanjujućih stvari do koje je Korli došao je da je mnogo lakše uspeti i postati bogat, kada već potičete iz bogate porodice, kada imate veze i znate kako šta ide. Za mnoge ljude je teško da izađu iz „kruga siromaštva, posebno ako ste u grupaciji ljudi koja je diskriminisanija, tj. ukoliko ste žena, niste belac i pripadate LGBTQ grupaciji ljudi.
„Potraga za uspehom, posebno ako ste siromašni, podrazumeva da morate da pređete previše prepreka – mnogo više od nekoga ko to isto radi, a pripada višem materijalnom sloju društva,“ izjavio je Korli.
Ona kaže da bilo ko ko pokušava da uspe mora da ima dobrog mentora, ili da sledi put nekoga koji je prošao nešto slično i bio u sličnoj materijalnoj situaciji.
„To je cela ideja o navikama bogatih ljudi – vi samo treba da kopirate određena ponašanja, usvajate određeni način mišljenja. Ukoliko ih imitirate, povezivaćete se sa uspešnim ljidima. Ako se budete povezali sa njima, oni će vam otvoriti mnoga vrata.“
Korli kaže da je njegovo istraživanje donelo rezultate po kojima bogati ljudi gaje ove navike i prenose ih svojoj deci:
Čitanje.
Korli je pronašao da je čak 88 odsto bogatih ljudi provelo više od 30 minuta svakog dana čitajući i učeći. „Bogati ljudi su čitali raznu literaturu koja bi mogla da im pomogne da budu uspešniji. Siromašni prosto to nisu radili,“ ističe. Ali pre nego što donesete bilo kakve zaključke i kažete da siromašni nemaju vremena za čitanje zbog posla, brige o deci i ostalih problema, studija je takođe došla do zaključka da siromašni više gledaju televiziju od bogatih ljudi. Ljudi koji su postali uspešni su od malena podsticani da čitaju, čak i kada su im roditelji bili neobrazovani.
Povezivanje.
„Morate da želite da sebe povezujete sa ljudima koji su obično energetični, optimistični, entuzijastični i pozitivni,“ napominje Korli. Ako niste u društvu koje zadovoljava ove kriterijume, volontiranje u nevladinom sektoru je dobar način da ih pronađete. „Tu su obično uspešni ljudi, a oni vam mogu otvoriti mnoga vrata,“ dodaje.
Vežbanje.
Korli kaže da je bio iznenađen kada je saznao kolikom broju bogatih ljudi je vežbanje bilo zajednička aktivnost. Vežba poboljšava rad mozga jer povećava protok kiseonika i održava mozak zdravim. Ljudi koji vežbaju brže misle i bolje pamte.
Savladavanje besa.
Normalno je osećati bes i frustraciju, ali način na koji je izražavate je može stvoriti ili zaustaviti vaš uspeh. „Bes, studija je pokazala, jedna je od emocija koja najviše košta. Bez obzira koliko dobrih navika imate, ako nemate kontrolu nad emocijama, bukvalno brišete sve dobro što radite jer štetite odnosu sa ljudima koji vam mogu pomoći,“ napominje Korli.
Istraživanje talenata.
Dok su deca još mala trebalo bi da imaju što je više moguće aktivnosti, a kako stare bi trebalo da se fokusiraju samo na dve. „Greška je ne upoznati decu sa velikim brojem aktivnosti jer tako nećete saznati za šta su talentovani.“
Izvor: Guardian, BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: Ana M.
