Jedna od najlepših grčkih ljubavnih pesama nastala je za vreme velikih patnji srpske vojske u Prvom svetskom ratu i njihovom boravku na ostrvu Krf. Svima je poznato da je ovo ostrvo postalo utočište našim vojnicima, a o prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo.
Poznato je da su se u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama. Vlasnik hotela “Bela Venecija” na Krfu, u kome je bila smeštena srpska vlada udao je sve tri svoje ćerke za Srbe. Među onima koji su svoju ljubav pronašli na Krfu bio je i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandar Cincar Marković koji se zagledao u Krfljanku Idaliju.
Ipak, nisu sve ljubavi bile srećne. Upravo jedna takva romansa – velika, a fatalna, opevana je divnoj grčkoj pesmi “Ne ljuti se na mene, oko moje“ (“Mi Mou Thimonis Matia Mou”). Njen prevod na srpski glasi ovako:
Ne ljuti se na mene, oko moje
“Ne ljuti se na mene, oko moje
što u tuđinu odlazim
ptica ću postati
i ponovo ću tebi doći.
Otvori prozor
plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom
poželi mi laku noć.
>Ne ljuti se na mene, oko moje
što ću te sada napustiti
i dođi na kratko, da te vidim
da se od tebe oprostim.
Otvori prozor
plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom
poželi mi laku noć.”
U tim vremenima stradanja i nesreće rodila se ljubav između Grkinje i jednog srpskog vojnika. I kako to biva sa velikim ljubavima u vihoru rata i ova je imala bolno iskustvo. Mladić je otišao na Solunski front, a devojka ostala da se nada i čeka voljenog i njegova pisma. Srpski mladić je svoju čežnju za dragom i konačnom slobodom lečio pišući upravo ove stihove. Posle povlačenja srpske vojske sa Krfa i prebacivanja na Solunski front, krećući ka konačnom oslobođenju svoje Srbije, srpski vojnik je poklonio ove reči Krfljanki Hondrojanis Haruli, koja ih je kasnije, uz malu prepravku pretvorila u pesmu.
Pesma je danas simbol neraskidivih veza koje postoje između Krfljana i Srba, a uzeta je i kao himna grčko-srpskog prijateljstva. Pesma je pretrpela male prepravke, pa je verziju koju je zapisala Eftihia Papagiannopoulos (Ευτυχία Παπαγιαννοπούλου) čuo i poznati grčki kompozitor Dimitris Kougioumtzis (Κουγιουμτζής Δημήτριος) koji je obradio i za nju napisao muziku, a jednu od najlepših izvedbi je upravo izveo Georgio Dalaras.
Ne štedite suze, poslušajte njeno originalno izvođenje na grčkom.
Izvor: opanak.net
https://www.youtube.com/watch?time_continue=140&v=nEUdQVpGgzI
