Vozio sam se trolejbusom i, čitajući novine, ugledao sam naslov teksta o trojkama porodice Vlajković iz sela Stave kod Valjeva, koje su zajedno upisale Mašinski fakultet. Bilo mi je to naročito dirljivo, budući da su trojke vrlo retke, pa još zajedno na studijama. Sišao sam na Slaviji, kupio koverat i markicu, i poslao im pismo u kom sam im ponudio stipendiju.
Ovako priču za Večernje novosti počinje Petar Srnić (84), penzioner poreklom iz sela Ostra, nadomak Čačka. Zadužbinar, koji je već zaveštao tri stana Beogradskom univerzitetu, svoje stipendiste Anku, Anđelku i Stojana ugostio je ovih dana u jednom beogradskom restoranu, povodom proslave Stojanove uspešne odbrane master rada.
– Trebalo je to i ranije da se desi, ali najvažnije je da su studije završene, pa mogu da se posvetim traženju posla – kroz smeh priča mladić.
Kako brat i sestre Vlajković ističu, prve su trojke u istoriji Mašinca. Zajedno su završili mašinski smer u Tehničkoj školi u Valjevu, pa je fakultet u Ulici kraljice Marije bio logičan izbor za nastavak obrazovanja. Mislili su da će u novom gradu zajedno lakše prebroditi sve potencijalne izazove, da će lakše učiti i jedno drugom biti oslonac. Zasad ne planiraju da odu iz Srbije, ali ne isključuju tu mogućnost. Neke od najvažnijih lekcija, kažu, ipak nisu naučili na studijama.
– Podrška gospodina Pere bila nam je od najvećeg mogućeg značaja – finansijska, ali ništa manje i moralna – priča Stojan.
– Mnogo smo naučili od njega, i mnogo toga ćemo usvojiti i primeniti u svojim životima. Prvenstveno mislim na darežljivost i spremnost da se pomogne onima kojima je to neophodno.
Petrov primer i sami će slediti, saglasni su Vlajkovići. U budućnosti, kada se stvore uslovi, i sami će doprineti dobrobiti drugih u skladu sa mogućnostima. Anki je do sticanja zvanja mastera ostalo još pola ispita, dok je Anđelka, zbog rođenja deteta, privremeno odložila završetak studija. Kako Petar Srnić dodaje, studije nije prekinula, već ih je samo pauzirala, i to iz najlepšeg mogućeg razloga.
Petrova pokojna supruga Paulina, ćerka Svetlana (50) i on odlučili su odavno da Beogradskom univerzitetu ostave tri stana u centru Beograda.
– To ne bi trebalo da je vest, da živimo u normalnim vremenima. Razmišljali smo šta bismo uradili s našim imanjem, i shvatili smo da je najbolje da ga poklonimo Univerzitetu, jer je najbolje ulaganje, ulaganje u pamet Srbije – rekao je svojevremeno Srnić.
Kao dobrotvor pomogao je i svom kraju i ljudima koji u njemu žive, zbog čega je prodao i stan kraj Hrama Svetog Save u Beogradu, gde mu je bila kancelarija.
Pogledajte neverovatnu priču o ovom humanom čoveku.
(Večernje novosti/Foto: Jutjub printskrin)
