Тридесети рођендан живота у свету стрипа јунака Дилана Дога прославио се овог викенда на Ђачком тргу у Крагујевцу.
Под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Скупштине града Крагујевца, од 1. до 3. јула, по шести пут je град Крагујевац је био престоница српског стрипа и урбане културе. Овогодишња конференција задржала је препознатљив репертоар који обухвата изложбе, трибине, часове цртања, изложбено-продајну берзу стрипа и презентацију нових издања. Организатор удружење крагујевачких стрипаџија „Свет стрипа” организовао је трибине Фестивала урбане културе под називом „Kragujevac comiccon 06” у сајамском шатору код Вуковог споменика на дан пријема новог таласа гимназијалаца. Ново уточиште праисконског ликовног језика био је уз раме споменинка зачетника писмености српског језика. После Дома омладине, Заставине баште, Студентског културног центра приближавање публици на Ђачком тргу био је пун погодак организатора. Гости су били Игор Кордеј суперстар девете уметности у овом делу Европе са супругом Јаном Адамовић такође стрип ауторком, Дејан Стоиљковић тренутно нај читанији српски писац и стрип сценариста преставио је Немањиће и Марко Сомборац најтиражнији аутор новинског стрипа у Србији у хладовини цртао портрете обожаваоца. Из Холандије се одазвао Зоран Ђукановић, најпознатији критичар и теоретичар стрипа у бившој Југославији. Сабухудин Мурновић из Пријепољa промовисао је своју књигу „Приче из Југославије”. Стрип писац и сценариста Паула Барбато наставила је традицију гостовања италијанских аутора из издавачке куће Серђо Бонели Едиторе . Најуспешнија трибина посвећена је три деценије живота стрип јунака Дилана Дога ове издавачке куће, апсолутном феномену популарне културе Европе. Стрип којим је наду и геном дао Серђо Бонели Едиторе као издавачка кућа, целом европском стрипу да се ослободи клишеа претходних времена и своје инфантилности. Омогућио је да пређе на друге жановре, теме и публику. Отворио је врата нежнијем полу, као публици и публици других профила него што су стрипови до тада имали. Дилан Дог је изашао на позорницу у последњем моменту, на крају индустриске ере, а на почетку информатичке ере. Променио је вишедецениска уврежену форму уметничког стрипа у Европи. Стрип Д. Д. био је врло битан некaд у Југославији, а и данас, што видимо по бројним читаоцима и ствараоцима. Кућа Серђо Бонели која оптужују многи да је конзервативна увела је даму Паулу Барбароти у стваралачки тим Дилана Дога, показавши да је испред свог времена. Двадсет први век је доба жена у стрипуу Италији и код нас. Половина нове генерације стрип аутора су ликовне уметнице и младе сценаристкиње.
На трибинама се о виртулном животима слављеника, прошлости, карактеру, пријатељима, љубавницама, будућности, смрти и реинкарнацији причало се од цара до дувара. Сценариста Дилана Дога Паула Барбато, уреднок издавачке куће „Весели Четвртака” Душан Младеновић и модератор Павле Зелић били су на тешким мукама одговарајући на захтевна питања која су постављали добро обавештени љубитељи стрип уметности. Пренети све не можемо, али упознали смо на сцени и у посебном разговору у младу, успешну Паулу Барбато изузетно атрактивну италијанку која нам је о себи, свом јунаку и заинтересованости за Крагујевц открила:
У младости се бавила глумом, сматрала је дој је позорница судбина. Мајка је три девојчице. Живи у кући у којој су чувари два пса, која је спасла из азила. Не воли да губи време, оптимиста је, за њу је нада у живот свакодневница, без које не би могла да ствара. Губи стрпљење само када је љута. Много се труди да се не наљути.
*Пре пет година учествовали сте као гост у Свету стрипа у Крагујевцу?
Да други пут сам у Крагујевцу. Фијат у Крагујевцу нас је приближио, али Фестивали стрипа се део мога посла. Дошла сам у ваш град, јер ми је овде добро, како сада тако и пре пет година. Волим српску кухињу и ћевапи су новина у мом јеловнику.
*Нисте дошли сами?
Задовољство прошлом посетом пренела сам и на породицу. Овога пута самном је допутовала и најстарија ћерка Вирџинија која има осам година. Путовање нам је било напорно, плашм се авиона, мало сам се покајала због тога.
*Границе вашега краљества?
Моје краљевство почиње и завршава се самном. Само радом одређујем своју величину. Моје краљевство је моја прича коју причам. Ангажовала сам се и у другим медијима на телевизији у причама за децу. Оно што радим је најважније, „ја причам приче”.
*Ко је краљ стрипа?
Постоји много важних особа у свету струпа. Издвајам једну особу. Роберто Рекиојони је стрип уметник, који може много да говори комплексне ствари многима на веома приступачан начин.
*Када почиње стварање?
Сваки узраст носи своју лепоту, који се мора проживети. Ако бисмо пресекочили неки период, много би смо изгубили.
*Уметници су другачији?
Не концептирам да су уметници нешто посебно. Свако људско биће је нешто посебно без обзира на професију.
*Кућа стрпа је сигурна кућа?
Не, стрип је једна неистражена област! Када се осећамо сигурно престајемо да путујемо, тада „сва” забава престаје.
*Занимање сценеристе, пише: Барбато?
Нисам привилегована. Као мала сам била пасионирани читалац Дилана Дога. Била сам дугогодишњи конзумент и једног дана почела сам да пишем приче за стип о мом омиљеном јунаку. Везана сам за своју прошлост, Да нисам преживела све оно што јесам приживела, не би били оно што јесам данас.
*Прављење стрипа је техника која може да се научи?
Када сам почињала, себе сам стављала у улогу читаоца. Ствараоц сценарија је морао да задовољи читаоца. Ја сам као читаоцбила изузетно захтевна. Нисам смела да изневерим себе. Увек крећем од идеје, напишем кратку причу.Ту причу поделим на 94 стране. Стварам интуитивно, пратим природан ритам, неправим шеме! Интуиција зна даодведи причу у друга места и у други правац иницијални план, што може да буде још боље и интрересантније.
*Историја се може кориговати у причи?
Права историја се узима као основ, Прича не сме да мења валидне историске чињенице.
*Читање између редова у облачићима?
Да свакако нарација треба да остави могућност читаоцу да сам закључи и надомести.
*Достојанство стрип сценаристе?
Част је бити сценариста Дилана Дога. Пишем оно што треба да пишем, неудварам се читаоцима.
*Стварање лика Дилана Дога?
Има нас много у редакцији, који стварамо и водимо кроз живот нашега јунака. Што нас је више, то је лик главнога јунака интересантнији. Када би само једна особа писала главни лик би постао монотан и досадан. Ја дајем моју верзију лика, други другачије, што даје квалитет и разноврсност у креирању.
*Да ли мрзиш Дилана Дога, мучиш га он у твојим причама пати?
По мени из пера других аутора Дилан Дог исувише лако пролази кроз живот. Све му је отворено, добија све што пожели! Ја сматрам да треба мало да пати, да би у победама био већи. Не мрзим га већ желим да ужива у својим победама. Дилан Дог се у стрипу појављује не као личност, већ као лик са којим можемо да се упоређујемо. Његове реакције су потпуно оригиналне, његова прича је не заменљива у причи. Код мушке публике је поистовећивање са ликм Д. Д. и његовим реакцијама, размишљању и понашања према женама. Женски део публике ужива у његовој емотивности Лик Д,Д, је прихваћен и вољен.
*Његов најбољи пријатељ за вас је противтежа?
Гручо је посебан лик! Један тихи ужас за мене. Велика енигма која учествује у свим догађајима, не знамо зашто је он ту и ко је он. Његов лик је иза маске. Стварати Груча као против тежу Д.Д. није једноставно и треба наћи времена за креирање тог лика. Његове шале нису комични испади, већ примерене доскочице у комуникацији са Д.Д. . Гручове дијалоге остављам на страну као фусноту. Његови облачићи су најчешће три тачкице. Уклапам их по завршртку приче у тематику и у могућност превођења на друге језике.
Да успешност Фестивала измеримо и финансиjски јер су трговци задовољно трљали руке. На конкурсу за најбуљу илустрацију Дилана Дога победио је Ивица Сретеновић и добио комплет стрипова издавачке куће Веселог четвртка. Поједини су тврдили да су ове године узели више новца него на свим претходним фестивалима заједно. Да не заборавимо портретисање цртача организовано је у Коста кафеу.
