Patrijarh je gostovao povodom 53. rođendana Dvestadvojke, a u njegovom izboru našli su se pesme „Hoću da znam” Partibrejkersa, „Etida” Korni grupe, „Odbrana” Idola, „Zagreb i ja se volimo tajno” Arsena Dedića i „Šumadijski bluz” Smaka.
Patrijarh srpski Porfirije predstavio je danas na Radiju Beograd 202 izbor od deset pop i rok pesama koje su obeležile njegovu mladost i danas za njega imaju posebnu simboliku. „Naravno da to nisu sve pesme i pravci koje sam voleo da slušam, ali sam izabrao ono što može da stvori utisak kakva je bila naša generacija u mladosti, šta smo voleli da slušamo. Ima raznorodnih pesma i pravaca, ali zajedno čine jedan mozaik”, rekao je Porfirije na Beogradu 202.
Patrijarh je gostovao povodom 53. rođendana Dvestadvojke, a u njegovom izboru našli su se pesme „Hoću da znam” Partibrejkersa, „Etida” Korni grupe, „Odbrana” Idola, „Zagreb i ja se volimo tajno” Arsena Dedića i „Šumadijski bluz” Smaka.
U Porfirjevom izboru su bile i „Knockin’ On Heaven’s Door” Boba Dilana, „Dance Me To the End of Love” i „Famous Blue Raincoat” Lenarda Koena, „Immigrant Song” Led cepelina, „Molitva Fransoa Vijona” Bulata Okudžave i „It’s Five O’Clock” benda Afrodajtis čajld.
Za pesmu engleske rok grupe Led cepelin Porfirije je rekao da sadrži stihove o „Nordijcima koji beže od nesreće i rata”, što „potvrđuje da smo pred apsurdom i strahotama stradanja jednaki severnjaci i južnjaci”.
„Immigrant Song” donosi „niz tema za razmišljanje i na neki način nas opominje”, a Porfirije je dodao da je „vapaj, jecaj, krik (pevača Roberta) Planta danas itekako aktuelan”.
Porfirije je naveo da stihovi kanadskog kantautora Koena o „plesu do kraja ljubavi” nadahnuti stradanjem tokom Holokausta u logorima smrti gde je bila praksa da gudački kvartet logoraša „svira dok njihove drugove ili rođake streljaju ili guše u gasnim komorama”.
„Pesmu doživljavam kao svojevrsnu molitvu za sve koji su postradali u toku Drugog svetskog rata i i za sve u bilo kojim ratovima danas”, rekao je patrijarh.
„Famous Blue Coat” je odabrao u znak sećanja na nedavno preminulog prijatelja Velju Pavlovića, novinara televizije Studio B, koji je bio autor serijala „Duhovnici” gde su imali priliku „prvi put na jedan pristupačan način da govore mnogi monasi, sveštenici i duhovnici”.
„Šumadijski bluz” kragujevačkog Smaka je jedna od pesma koje Porfirije i danas sluša naročito onda kad se ne oseća dobro, ima neki problem, u ćorsokaku je i ne nalazi u sebi potencijal da se iščupa iz lavirinata.
„Postoje različite duhovne metode kako bi se čovek podigao kada pada. Kad bih ulazio u bezizlaze, kad slušam uporno ovu pesmu, lagano bih se podigao. Zvuci te muzike me izvode na zelenu granu”, rekao je Porfirije.
„Knockin’ on Heaven’s Door” iz filma „Pet garet i Bili d Kid” reditelja Sema Pekinpoa” Porfiriju budi sećanje na mnoge sate koje je kao student provodio u Jugoslovenskoj kinoteci.
Američki rok muzičar i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Dilan je poetski zastupnik i senzibilitet generacije kojoj pripada patrijarh.
„Ovo je pesma za koju mislim da nema rok trajanja”, ocenio je patrijarh.
Povodom „Molitve Fransoa Vijona” Porfirije je rekao da treba da se setimo velikog ruskog pesnika Okudžave, ali i „filma ‘Misterija organizma’ velikog (reditelja) Dušana Makavejeva”, gde je pesma i upotrebljena.
Kao dugogodišnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski, Porfirije je „vezan za Hrvatsku” a stihovi pesme kantautora Dedića bili su „inspiracija i neka vrsta pokretača” da i zbirku svojih intervjua nazove „Zagreb i ja se volimo javno”.
„Ne samo da postoji tajna veza između Zagreba i mene, nego i mnogo toga što je vidljivo i javno. Moram da kažem da Zagrebu dugujem mnogo”, naglasio je srpski patrijarh.
Porfirije je podsetio da album Idola „Odbrana i poslednji dani” (1982) u stihovima prvi put u našoj pop muzici pominje ime Gospodnje, a na omotu se nalazi izgled svešteničke odežde i prvi put je u rok muzici upotrebljena ćirilica.
„To što je bilo drugačije bio je povod da se zastane. Ne samo da pevušimo i đuskamo uz pesmu, nego da se zamislimo”, podsetio je Porfirije.
Prema njegovim rečima, posle tog albuma novotalasnih Beograđana pojavilo se mnogo mlađih drugih pojedinaca i grupa koje su počele da slede taj put i da kopaju neku svoju brazdu”, istakao je Porfirije. Nazvavši pevača Partibrejkersa Zorana Kostića Caneta svojim prijateljem i bratom, Porfirije je rekao da je sa pesmom „Hoću da znam” „napravio nešto što spada u najbolja ostvarenja u našem rokenrolu”.
Prema njegovim rečima, neke pesme Korni grupe među kojima je i „Etida” „spadaju u remek dela, ravna svetskim simfo rok grupama kao Jes ili Emerson, Lejk end Palmer”.
Dodao je da pesma Kornelija Kovača poseduje predivnu muzičku artikulaciju, dok u stihovima podseća na Momčila Nastasijevića.
Pošto je nekoliko godina živeo u Atini, kod „kumova Grka koji su krstili srpski narod”, Porfirije je izdvojio grupu Afrodajtis čajld u kojoj su bili pevač Demis Rousos i klavijaturista Vangelis koji „spada među najbolje kompozitore u Grčkoj, a samim tim je i na svetskom planu veliki umetnik”.
Povodom gostovanja na Beogradu 202 Porfirije je između ostalog rekao i da je svojim izborom želeo da pošalje poruku „da su i sveštenici ljudi iz naroda”.
„Da su to neki ljudi od nas koje smo mi uspeli kao narod da iznedrimo da bi mogli da služe svetu liturgiju, ali da su i oni delili, kao što i danas dele, sve vrednosti kojima živi jedan narod. To je slučaj i sa patrijarhom. I podrazumeva se da vole muziku”, rekao je Porfirije, prenosi Tanjug.
Srpski patrijarh je rekao da je za ovu priliku pripremio samo delić pesama i izvođača koje je slušao u mladosti i da očekuje da će biti još prilike da se lista produžuje i proširuje.
Izvor: politika.rs
