Svetozaru Tomiću (1940-2005.)
Ovo ne volim da radim, ali za potrebe ovog teksta, krenuću sa dva različita uvoda. I to čak ne hronološki poređana. Dakle, da krenemo.
Za početak, kako sam krenuo da čitam „Do visina Olimpa“ za potrebe recenziranja (i, da se ne lažemo, zarad ličnog zadovoljstva), krenuo sam polako da se pripremam za pisanje same recenzije istog. Međutim, desio se problem. Naime, nisam mogao nigde da nađem fotografiju Svetozara Tomića, autora ove knjige. Naravno, ima autoportret istog na kraju ove knjige, ali to mi baš ne pomaže. Ima i muljava fotka u sklopu knjige „Novosadski strip“ (koja nije preterano kvalitetna; da, ovo kažem i o slici i o knjizi) koja nije adekvatna za udenuti uz tekst. Samim tim, mesecima sam tražio fotku samostalno, obratio se par ljudi, a rok za tekst (moj, unutarnji rok) se bližio, i to opasno. Onda sam obradio nation-wide lov za fotku (u prevodu, pitao sedam-osam čoveka oba pola na Mesendžeru) i konačno, zahvaljujući Zoranu Đukanoviću i Dragani Kuprešanin, dobih dve fotke čoveka iza knjige. Naravno, obe ću zakačiti uz tekst na „Pokazivaču“, ali ne zato što sam tako odredio, već zato što to prosto Tomić zaslužuje. Ljudi treba da vide kako izgleda jedno od najeminentnijih imena srpske strip-kritike. Čovek koji je pored ove napisao još jednu, opširniju i „ozbiljniju“ knjigu za koju je predgovor pisao ni manje, ni više nego pokojni Sten Li. Da, TAJ Sten Li.
E sad, šta pobogu treba da sadrži drugi uvod u ovaj tekst? Pa, kad sam svojevremeno recenzirao „Crni biser“ Frana Gotovca, napomenuo sam da sam isti uzeo u jednoj striparnici za smešno male pare. To se isto bukvalno desilo u drugoj striparnici, u drugom gradu, maltene iste godine kad se uzeo i Gotovac. „Do visina Olimpa“ je imao neku „bargain bin“ cenu od ciglo 600 dinara. Šest stotina pišljivih dinara za tvrdokoričenu knjigu iz 2003-će, sa kvalitetnim tretmanom od strane izdavačke kuće „Marketprint“ (e, da su u to vreme uneli podjednako toliko truda i kvaliteta u „Stripoteku“, gde bi nam kraj bio?) i sa sadržajem kakav se samo poželeti može! To je maltene uvreda za Tomića, strip kritiku, domaći strip, pa što ne i strip uopšte. Poređenja radi, izdanja „Marvela“, Francuzi/Belgijanci i stara američka škola su sa svojim cenama sezali pokatkad i u treću hiljadarku.
E sad, zašto Tomić i zašto „Do visina Olimpa“? Pa, da budemo iskreni, ova knjiga podjednako i nije i jeste za neupućene u strip.
Da, znam, čitate ovo i pitate se jesam li blesav i kako je ovo moguće. Pod jedan, jesam blesav. Pod dva, pa, potrajaće pojašnjenje, dečice. Ajmo polako. Tomić je ovom knjigom hteo da napravi presek istorije stripa, od najranijih sekvencijalnih ilustracija do zlatnog doba novinskog stripa. Ovde su pokriveni isključivo stari američki majstori devete umetnosti, isti oni od kojih su Belgijanci učili zanat. Samim tim, tematika je hermetična za, recimo, ljude kojima je jedini kontakt sa stripom bio „Mikijev Zabavnik“ ili pokoja zalutala epizoda Zagora. Ipak je malo previše ovako profesionalno uleteti u stripove koji su više od vek stariji od dobrog dela današnje mlade čitalačke publike. Međutim, za svakog ko se bavi pisanjem i teoretisanjem, ova knjiga je definitivno korisna lektira. Naravno, nije ekstenzivna, nije voluminozna, nije čak ni pisana profesionalnim jezikom kakvog jedan ovakav kompendijum zaslužuje. Ali je zato odlična nulta tačka, prvi korak ka istraživanju.
A kako ju je koncipirao Tomić? Pa, za razliku od ovog teksta koji pišem, knjiga je koncipirana hronološki. U prvom poglavlju, Tomić govori o najranijim stripovima, tačnije proto-stripovima. Pominju se autori kao Ričard Autkolt, Randolf Herst, Frederik Bar Oper, Rudolf Dirks i Džejms Svinerton. Nakon toga idu majstori Zlatnog doba stripa, pravi pioniri kao što su Vinzor Mekej, Bad Fišer, Džordž Makmanus i Džordž Heriman. Svi njihovi kultni stripovi su predstavljeni – „Gerti Dinosaur“, „Snovi ljubitelja prženog sira“, „Mali Nemo u Zemlji Snova“, „Mat i Džef“, „Porodica Tarana“ i „Krejzi Ket“. Po autoru poglavlje. I naravno, svaki strip je ekspertno preveden na srpski.
Dakle, cenim da čitaoce koji su ostali interesuje kako Tomić piše. Pa, treba dati tu druge figure na sceni srpske strip-kritike zarad poređenja, mada neću imenovati imena. Postoje, na primer, teoretičari koji previše zalaze u patetiku i, nekako usputno, zaborave da dostave korisnu faktografiju. Flash before substance, štono bi rekli Anglo-Saksonci. Onda tu ima teoretičara koji se samo uhvate za faktografiju kao pijani plota i ne unesu nimalo iskrene ljubavi i entuzijazma u tekst. Previše kostiju, premalo mesa, štono bi rekli Slavjano-Serbi. Naravno, tu je i teoretičara koji samo blebleću o sopstvenom iskustvu sa tim stripom i koji se maltene ne dotaknu teme i tekstove tih ljudi treba izbegavati. Jednostavno ne vrede ničemu. A onda ima i onih koji koriste šablone i formule gde im svaki tekst, iako drugačiji, deluje isto. Ti biseri tek nisu za shvatanje ozbiljno. Uz to, imate i one pajsere koji nemaju ni reda ni logike, poput autora ovog ovde teksta što ga upravo čitate.
Čemu sve ovo odozgo? Pa, red je reći da Tomić prosto nije bio ništa od navedenog, pozitivno rečeno. Imao je sklad koji je fino ukomponovao i činjenice i emocije, i maštu i serioznost. Uz to, Tomić je bio pregnantni istraživač sa enormnom literaturom i entuzijazmom za dalji rad. Nešto što se prosto retko gde nalazi danas u šturom i nedovoljno eksponiranom svetu srpske strip kritike.
Naravno, ni Tomić nije nepogrešiv. Više puta sam pohvatao faktografske greške u tekstovima unutar „Do visina Olimpa“, no dobar deo njih je prosto tu zato što Tomić do nekih informacija nije uspevao da stigne. Naposletku, 2003-ća je i dalje bila godina gde više od 50% Srba nije ni prišlo internetu, a gde su se informacije o domaćem stripu nalazile „na kašičicu“ i to samo kod probranih ljudi. Probranih ljudi koji takođe nisu imali pristup bibliografiji koja se može nabaviti sada. Mada su neke greške svakako bile čudne, u najmanju ruku, poput one gde Tomić smatra da je Krejzi Ket muško.
No, greške po strani, „Do visina Olimpa“ je definitivno štivo vredno posedovanja, pogotovo što se prodaje po tako jadnoj ceni em na interentu, em u „offline“ slobodnoj prodaji. Učinite sebi uslugu i prelistajte ono što Tomić ima da ponudi. Možda usput i nauičite, u kratkim crtama, kako je nastajao strip i kako se vinuo do nebesa gde samo bogovi obitavaju.
