“ SAMO SMO SVRATILI DA OSVEŽIMO PAPAGAJA“
Gosn sudija, jeste sve tako bilo ali nije se tako dogodilo.
Vračo sam se iz Požarevac gde smo imali tezgu kum Raca, da izvinete zvani Zlojeb, Zoki Troprstaš i ja. Pa kako da ti kažem gosn sudijo, znaš kako: ja bacam kartu, Zoka šibice a Raca trange- frange, ma, zajebancija za male pare, mora lebom da se preranimo.
Tog dana oni su ostali kod neku ribu, izvinite, koleginicu, u Požarevac da prenoče a mene je kum dao njegov taunus i ključ od kuču na Čavu da mu naranim papagaja. Ne lažem Tita mi.
Kad sam bio kod most, de se skreće za ono de gaju konji, e jeste, to, Lubičevo, ova ovde prisutna Milijana stopira na puta. Stanem a ona kaže: “Jel može do Kragujevac” ja kažem: “Može upadaj”. Kako sede suknjiče joj odlete do pupak. Šta ćeš gosn sudija živa duša, vozimo se, pričamo, malo da prekratimo vreme, ja malo za menjač malo za kolence a sise ko lubenčiči.
Ja ne pričam mnogo a ona kaže kako ima momka džokeja u Požarevac i kako će da snimaju neko filmovi i poče da vadi neke ovolke slike, gola na slike, ona gola na neki astali, vidim ja kaki će filmovi da snimaju gosn sudijo.
Gospodžice Milijana, kažem, ako ste zaineresovani tojeste ako oćete ja sam umetnik muzičar, imam svoj orkestar ovde u motel Košuta na autoput, pa možemo da svratimo na piče. Kaže ona fala lepo ali žurim u Kragujevac na onaj biro za zaposlavanje i da je ona medecinska sestra. Auuu, ja gosn sudija ne volim nekciju očima da vidim. Više mrzim nekciju od Nemca. Dobro gospodžice ako je taka situvacija ja ću da ve odvezem samo da ve zamolim da svratimo kod kuma u kuću na Čavu da osvežimo, izvinjavam se, da naranimo papagaja.
Eto svratimo mi i tako ulazimo u kuču i kažem ja: gospodžice kad smo već ovde u kuču i ima i krevet možemo malo da se volimo i tako to.
Uuuu, skoči ona, šta vi mislite o mene? Reko – sve najbolje i u tom trenutku mi se nađoše neki evriči, dvesta komada, koje iste stavim na astal. Evo gospodžice Milijana, da ne pomislite da mislim nešto loše o vama, a vidim ona se smeška, milo joj kad je videla evriče.
Sve se, ko što je red gosn sudijo, odigrava u spavaču sobu. Odigrava se, odigrava, a ona zadovoljna peva neke pesme i ode da skuva kafu. Ja odem u kupatilo da se istuširavam. Istuširavam se ja tako sa neko sapunče, imao sam neko protiv sidu, kupio na vašar u Svilajnac. Kaže to ubiva sidu I bakcili na licu mesta. Sapunam se gosn sudijo a setim se oni dvesta evričaaa, jaooo pa mi suze krenuše iz oba oka. Vidim ono malo prozorče na kupatilo. Iziđem na tog prozorčeta pa okolo na vrata uđem u kuču a ona vesela tamo kuva kafu i peva. Ne vidi me. Ja iz njenu torbu izvadim evriče pa opet kroz ono prozorče u kupatilo na nasapunavanje.
Zove me sutra ova gospodžica Milijana: Jaooo vi ste ovaki, onaki, vi ste lopov, prevarant, uzeli ste mi dvesta evriča. Reko nisam gospodžice Milijana, pa gosn sudija i sam kaži: jel mnogo dvesta evriča, jel bi ti dao toliko?
Zovem kuma: kumeee pomagaj, uzmem od njega na zajam dvesta evriča, odvojim deset i dam gospodžici Milijani, da platim pošteno. Reci Milijana, jesam ti dao pare?
Pa ti sad gosn sudijo proceni, jel bilo to neko laganje ili samo nesporazum. Svaki je dobio šta je teo. A cene diktira tržište. Nisam ni ja ovca za šišanje.
Pa jel tako gosn sudija. Kaži pošteno.
