Округли сто у Крагујевцу „Зауставимо насиље“
Не сме да се поставља питање да ли се може у Србији искоренити насиље и не можемо више оправдавати насиље народном изреком „изударао је језик”, чуло се у расправи за округлим столом на тему „Зауставимо насиље“
Сектор самохраних родитеља Удружења социјално, материјално, здравствено угрожених организовао је крајем прошле недеље Округли сто са темом „Зауставимо насиље”. Позиву за учешће у расправи су се одазвали чланови – жртве насиља, представници локалне самоуправе и Центра за социјални рад и чланова Клуба младих.
Сврха овог скупа била је елиминација насиља над женама.
– Данас је насиље веома распрострањено, то видимо из поражавајућих података да су, поред насиља над супругама, све учесталији откривени случајеви насиља над мајкама, ћеркама, па и сестрама.
Зато желимо да надградимо досадашање Протоколе из 2009. и 2014.године како би се удружиле све службе које се баве овим видом насиља. Данас ћемо причати о томе како жртве улазе у круг насиља и како да се извуку из њега. Жртве мисле да су криве. А први корак је да причају. Не сме да се поставља питање да ли се може у Србији искоренити насиље и не можемо више оправдавати насиље народном изреком „изударао је језик”, рекла је приликом отварања скупа Светлана Ранковић, кординатор Сектора самохраних родитеља.
Најчешће жртве насиља су деца и жене, особе са инвалидитетом и старије особе. Злопутреба моћи, потреба за доминацијом и контролом од стране партнера је тешко животно искуство жена које су доживеле насиље.
Подаци говоре да је свака друга жена имала искуство са психичко–емоционалним злостављањем, свака трећа доживела неки дрги вид насиља. У 92 посто извршиоци су били мушкарци. Брачно насиље је најраспрострањеније насиље. У свакој породици где жена трпи, насиљу су изложена и деца, као очевици, или ако покушају да спрече насиље. Заштита од насиља није приватна ствар већ јавни интерес.
– Жене кад пријављују насиље нису причале о себи, већ о деци. Прошле године смо имали скоро 1.400 пријављених случајева насиља у породици, од тога 900 се односи на насиље прена женама. Ни то није коначан број, сигурно постоје непријављени случајеви. Насиље није учесталије него претходних година већ је више оних који сада насилнике пријављује.
Са друге стране, очекивања корисника социјалне заштите су већа од могућности друштва. Треба ујединити владин и невладин сектор, повезати се са предузетницима како бисмо незапосленим женама обезбедили радну перспективу. Морамо оснажити социјални програм и економски осамосталити жене које су изашле из канџи насилника, објашњава Љиљана Ђорђевић, социјални радник.
– У крагујевачкој сигурној кући, од њеног оснивања, боравило је 327 жена. После изласка из сигурне куће жени је најважнија подршка примарне породице. Важно је, такође, да после изласка економски ојача, јер се многе жене из сигурне куће враћају насилницима због економске сигурности. Потребна су и шира овлашћења за полицију која треба да препознаје злоупотребу моћи.Кад погледамо европске пројекте, свака права помоћ је изостала. Имамо радионице, округле столове, дебате, писање пројеката, али немамо ништа конкретно што би психолошки и економски оснажило жртве. Зато овај округли сто треба да уједини све институције како бисмо заједно конкурисали пројектима чија је сврха економско осамостаљивање жена, нагласила је правник Вера Симић из сигурне куће.
Миланка Ђирковић, књижевница, одрасла је у насилничкој породици. Сматра да по правилу чланови из таквих породица се међусобно привлаче и улазе у брачну везу. И сама је ушла у такву везу, а када је хтела да се извуче постала је „црна овца” у граду.
– Свакодневно ми је био нож под грлом, излаз сам нашла у покушају самоубиства. Била сам неколико сати у коми. Захваљујући добром доктору превазишла сам страх, извукла се, себи и ћерки обезбедила сам мир, открила је Миланка.
Жене још увек немају довољно информација о томе ко им и како може помоћи и коме могу да се обрате. Ове информације оне могу добити од локалне самоуправе,
– Проблеми који потичу из вековне традиције односа према женама морамо решити уз подршку примарне породице. Насиље ескалира када изостане помоћ примарне породице и блиских пријатеља. Насиље у вези мора од почетка да има нулту тачку толеранције, посаветовала је учеснице Округлог стола Гордана Дамјановић, члан крагујевачког Градског већа.
Стручњаци, међутим, упозоравају да о насиљу треба да се говори, али не и да се оно снима и јавно приказују сцене насиља на телевизији.
– Сцене насиља не треба да виде потенцијални насилници.Предлажем да се забране експлицитни насилнички садржаји у емисијама документарног програма. Мука ми је да гледам како насилници 15 минута шутирају девојчицу на малом екрану и причају о негативностима насиља. Утицај је погубан, такви садржаји могу да буду „окидач“ за оне који су склони насиљу. Они кад виде ту слику у тренутку постају агресивни. Прича да, али не експлицитно излагање. Превентивно треба да буду емитовани позитивни садржаји, посебно они посвећени економском осамостављивању жртви, закључио је психолог Драган Кандић.
СВЕДОЧЕЊЕ ЖРТВЕ
Насиље се тешко заборавља
Учествовање на оваквим скуповима даје снагу женама, да се покрену са мртве тачке и да признају себи да живе са насилником. Овде се стиче снага да се изаће из насилничке везе, чуло се на овом скупу.
– Волела сам до бола и болно сам изашла из везе! Двадесет година трпела сам насиље. Требало ми је седам година да почнем да причам о насиљу. Колико траје насиље, треба дупло више времена да се заборави! Имам страх од фрижидера, јер сам много пута током злостављана била склупчана око њега. Једном ме је муж тукао од 22,30 до 6,30 ујутру, држећи ми пушку под грлом. Било ме је срамота. Због срамате упропастила сам себи многе године живота. Свест жена града је на алармантно ниском нивоу. Посредник из Центра за социјални рад није била на мојој страни. Треба и да се селектирају особе које треба да се буду социјални радници, храбро је изнела своја искуства Биљана Планић која је успела да се извуче из несретне везе.
