Još iz doba rimskog perioda potiču vinogradi smešteni između Vršačke planine i banatske ravnice. Na ovom mestu prave se najkvalitetnije i najprefinjenija vina iz naših krajeva.
Pored toga što istorija proizvodnje vršačkih vina seže u daleku prošlost, grožđe od kojih se ona izrađuju rastu u prelepom prirodnom okruženju koje je teško dočarati rečima.
Pisani podaci o vršačkom vinu potiču još iz 1494. godine, kada je svorski ekonom Budima platio bure vršačkog vina 10,5 forinti za ugarskog kralja Ladislava.
U 19. veku vršački vinogradi bili su jedno od najvećih u Evropi.
Vršačko vino neguje se na tradicionalan način – u drvenim bačvama, što mu daje prepoznatljiv i prefinjen ukus, koji predstavlja pravu poslasticu za ljubitelje vina iz celog sveta.
Nekoliko zanimljivosti o vinima iz Vršca!
Vinova loza je sastavni element grba grada Vršca koji je usvojen još 1804.godine.
U 19. veku ovo je bilo najveće vinogorje u Ugarskoj, a po nekim podacima i u Evropi i prostiralo se na 17000 jutara (10.000 ha).
Godine 1875. zabeležena je rekordna berba grožđa i tada je proizvedeno milion akova vina (1 akov=56 litara). Celokupno zanatstvo i poljoprivreda bilo je tada usmereno ka vinogradarstvu, pa su te godine Vrščani morali da uvoze žito kako bi se prehranili.
Grožđe kvalitetnih i vrhunskih sorti se i dalje bere ručno. U jeku berbe angažuje se od 800 – 1200 sezonskih radnika što govori o veličini ovih plantaža.
Plantaže su koncentrisane oko Vršačkih planina, tako da se grožđe veoma brzo dovozi do preradnih kapaciteta i time zadržava svoju svežinu.
Izvor: serbia.com
