-Javi mi se sutra. Juče smo se dogovorili a ti se nisi pojavila. Potpuno si u pravu, ne brini, ispravićemo to ovih dana. Šta mislite, koje reči iz ovog običnog dijaloga su nastale toliko davno da smo im zaboravili značenje?
Jezik je čovekovo najveće bogatstvo, a uprkos tome, tako malo pažnje mu poklanjamo. Niko ne zna kad i kako je nastao jezik, baš kao što se niko ne seća kad i kako je naučio svoj maternji jezik. Otkrivamo vam kako su nastale i šta zapravo znače, dve najzanimljivije stare srpske (slovenske) reči. Ovo je njihova priča.
SUDITE MU JAVNO I PRAVEDNO
Neke stare reči iz srpskog jezika potiču još iz praslovenskog, pa su od jedne izvorne reči nastale mnoge druge, s različitim značenjima. Tako imamo reč – java, javno, javiti, pojaviti, najaviti… Značenja su mnogobrojna, a simbolika iza toga se, nažalost, izgubila. Danas kad kažemo “javiti”, većina ljudi, verovatno, pomisli na telefonski poziv, što nema nikakve veze sa “javom”, koje je stanje suprotno od sna, ili sa “najavom”, što će neke od nas sigurno asocirati na popularnu igru, jamb.
Međutim, sve te reči potiču iz istog korena, odnosno, nekad davno, bile su jedna jedina reč.
Isti slučaj je i kod reči – pravo, ispravno, pravda, napraviti, popraviti, pravilo… Opet, značenja su mnogobrojna, simbolika šizofreno podeljena, a nekadašnja suština izgubljena. Ali, ne i za oštro oko.
Foto: Foter/Flickr/SalFalko
STARI SLOVENI I SVET BOGOVA
Jezik je, u vreme kad je nastao, bio isto što i mit, pa proučavanjem mita možemo saznati mnogo o jeziku.
Stari Sloveni imali su živopisnu mitologiju, koja je nažalost, slabo očuvana. Oni su verovali da postoje tri sveta – donji, srednji i gornji. Donji svet zvao se Nav, srednji Jav, a gornji Prav. U Navu, koji je ekvivalent Hadu ili Tartaru u grčkoj mitologiji, žive duše umrlih, u Javu živimo mi ljudi, odnosno fizička bića, a u Pravu žive bogovi, kao što u grčkoj mitologiji žive na Olimpu.
Kako su jezik i mit nekada bili jedno, odatle je i izašla simbolika koja stoji iza reči koje i dalje koristimo. Tako “pojaviti” znači – učiniti vidljivim, nastati u Javu, ili ovom svetu, odnosno, manifestovati nešto. “Java” je reč čije je značenje najpribližnije prvobitnom, jer pravi razliku između opipljivog i manifestovanog, s jedne strane, i snova i senki iz drugih svetova, s druge strane. “Učiniti nešto javnim”, znači izneti iz svog privatnog (unutrašnjeg) sveta na videlo, što su sve osobine srednjeg sveta zvanog Jav. Zbog toga sve reči koje potiču iz ovog korena imaju sličnu suštinu, a to je – osvetliti nešto, manifestovati, učiniti opipljivim, po-javiti.
Prav, gornji svet ili svet bogova, svet je po ugledu na koji su ljudi gradili društvo iz vremena plemenske zajednice. Odatle i imamo tako jaku društvenu notu koja prati sve reči koje potiču iz tog korena. “Ispravno” je ono što je po ugledu na svet bogova – Prav; “pravedno” je ako je onako kao što je i u svetu bogova; “napraviti” znači iz Prava spustiti, jer bogovi stvaraju, a mi samo “pravimo”; “pravilo” – nešto što se mora poštovati jer dolazi iz sveta bogova.
Mitske slike i izvorna simbolika koji stoje iza starih srpskih reči, predstavljaju pravo bogatstvo jezika koji je star hiljadama godina i pravo je čudo da posle toliko vremena, preko ovih reči, još uvek možemo da stupimo u kontakt s tim dalekim svetom. Šteta je što smo zaboravili svoje poreklo, a još veća šteta bi bila da zaboravimo i ovo malo što smo sačuvali.
(Aleksandar Ginić)
Izvor: telegraf.rs
