Jednom nedeljno po jedan čas ili svake druge nedelje po dva časa, učitelji će sa svojim đacima tematski povezivati sadržaje različitih predmeta, uz obaveznu upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija.
Od sledeće školske godine đaci prvog razreda učiće po novom planu i programu, koji predviđa i uvođenje projektne nastave kao obaveznog časa u nedeljnom rasporedu. To neće biti novi predmet, već čas namenjen svim predmetima i njihovom međusobnom povezivanju. On će sukcesivno biti uvođen i u drugi, treći i četvrti razred osmoletke.
Dakle, jednom nedeljno po jedan čas ili svake druge nedelje po dva časa, ako proceni da mu više odgovara, učitelji će sa svojim đacima tematski povezivati sadržaje različitih predmeta, uz obaveznu upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija. Projektna nastava je planirana u ukupnom godišnjem fondu od 36 časova, obavezna je za sve đake i realizovaće se po uputstvu koje je sastavni deo programa za prvi razred osnovne škole.
– Projektna nastava se ugrađuje u koncept tematskog planiranja i u potpunosti je u nadležnosti nastavnika (šta će sa čim povezivati i u kojoj dinamici). Planira se na nivou godine. Teme su u skladu sa programom nastave i učenja i uzrasta učenika, na primer, moja porodica, na putu od škole do kuće, ja u saobraćaju. Moguće teme za prvi razred, kao i primeri planiranja i faze projekta, biće predstavljeni učiteljima na obukama koje uskoro počinju – najavljuje za Školski portal Gordana Mijatović, zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Stručno uputstvo za izvođenje projektne nastave predviđa da nastavnik pri planiranju projekta treba da definiše tip projekta, da odredi njegov cilj, očekivane ishode, oblast kojom se bavi projekat i povezanost sa nastavnim predmetima, njegove sadržaje, aktivnosti učenika, potrebna sredstva, dinamiku rada po fazama i sve što je potrebno za uspešno sprovođenje ovakvog tipa nastave.
Za prvi razred je najprimereniji takozvani polustrukturirani tip projekta, gde nastavnik daje ograničen izbor tema, u velikoj meri definiše metodologiju rada i sam određuje koje će materijale dati đacima, a koje će oni sami pronaći. Sve sadržaje treba realizovati kroz različito tematsko povezivanje u igri ili funkcionalnoj aktivnosti koja zadovoljava interesovanje i potrebe deteta na mlađem školskom uzrastu, piše, između ostalog, u stručnom uputstvu. U tom dokumentu je istaknuto i da je projektna nastava zahtevniji oblik rada koji podrazumeva dobru pripremu nastavnika.
– Projektna nastava je usmerena na dostizanje ishoda koji se prvenstveno odnose na logičko i kritičko mišljenje kao i pripremu učenika za lako snalaženje u svetu tehnike, tehnologije i računarstva, kako u svakodnevnom životu, tako i u procesu učenja. Kroz ovakav način rada će se razvijati međupredmetne kompetencije koje su eksplicitno definisane u novom zakonu i u koje, između ostalih, spadaju timski rad, rešavanje problema, saradnja, preduzetništvo – kaže Mijatović.
Objašnjavajući na koji način će učitelji dobiti pomoć da razumeju suštinu projekte nastave, ali i kako treba da je izvode, naša sagovornica ih najpre upućuje na pomenuto stručno uputstvo za realizaciju projektne nastave, koje je u decembru prošle godine objavljeno u Prosvetnom glasniku.
– Kao pomoć učiteljima planirane su i trodnevne obuke koje će se realizovati po definisanom rasporedu od marta do septembra. Program obuke je kreiran prema Programu nastave i učenja orijentisanom na proces i rezultate (ishode) učenja i usmeren je na razvijanje nastavničkih kompetencija za planiranje, ostavarivanje i praćenje i vrednovanje nastave i učenja, kao i produbljivanje znanja o značaju preduzetništva i međupredmetnom povezivanju – ističe Mijatović.
Ona navodi da se projektna nastava ne ocenjuje, ali se učešće učenika prati i vednuje u cilju stvaranja opšte slike o njihovim postignućima. Kako kaže, posebno se prati napredovanje učenika u sposobnosti saradnje sa drugim đacima, poštovanja dogovorenog, kao i korišćenja različitih izvora informacija i upotrebe IKT-a.
– Iskustva pokazuju da se uključivanjem učenika u projektnu nastavu unapređuje njihovo postignjuće u konkretnim nastavnim predmetima: bolje razumeju, motivisaniji su za rad i istraživanje, povezuju stvari, primenjuju naučeno – ističe naša sagovornica.
Zanimljivo je da projektna nastava nije „rezervisana“ samo za učenike nižih razreda osnovne škole. U drugom ciklusu osnovne škole, kao i u gimnaziji, u programima nastave i učenja za sve predmete definisana je kao metoda aktivne nastave, a njen glavni cilj je razvijanje međupredmetnih kompetencija, kao što su komunikacija, rad sa podacima i informacijama, rešavanje poblema, digitalna kompetencija, preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu…
– U uputstvu za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa za svaki predmet data su detaljna pojašnjenja kako realizovati projektnu nastavu. Recimo, za predmet informatika i računarstvo u petom razredu planirani su projektni zadaci iz oblasti IKT-a i digitalne pismenosti koji podrazumevaju korelaciju i saradnju sa nastavnicima ostalih predmeta, koja se može ostvariti na razne načine – izrada intervjua ili članaka o zanimljivosti iz sveta sport, umetnost, nauke, zatim izrada pravila ponašanja u sportskoj sali, bezbedniji rad na internetu, zaštita zdravlja… – kaže Mijatović.
U gimnazijama su izborni programi dati modularno, a svaki modul se obrađuje na istraživački i projektni način.
– Projekti mogu biti vrlo različiti. Neki projekat će se baviti organizovanjem akcije u korist nekoga/nečega (uglavnom iz domena društvenih nauka), drugi će se baviti rešavanjem problema, osmišljavanjem ogleda (domen prirodnih nauka), a u okviru umetnosti projekt može biti priprema predstave. Osim toga, neki projekti će biti takvi da ih učenici mogu realizovati organizacijom bazara ili nekih prezentacija, a neki drugi će biti hipotetički, samo razrada ideje. Bez obzira na to kakav projekt je u pitanju, cilj je osnažiti učenike da pripreme nacrt koji sadrži sve potrebne delove od definisanja problema (na čemu će se raditi), cilja (šta se želi postići), aktivnosti (šta će se raditi), podele zaduženja, do načina provere ostvarenosti cilja – objašnjava Gordana Mijatović.
Vesna Stamenić
Izvor: skolskiportal.rs
