Lekovito bilje u Srbiji postaje sve primamljivije za proizvođače, a od ove godine naročito vlada prava pomama za gajenjem belog sleza, pre svega zbog zarade koja može da dostigne i 3.000 evra.
Prednosti i mane gajenja ove biljke je za “Agroklub” istakao jedan od najvećih proizvođača ove biljke u Srbiji, Zoran Tomić iz Bavaništa:
– Ni kod jedne biljne kulture, odnosno lekovitog bilja, nema više rada, ali nema više ni zarade. U prozvodnji nema mnogo posla, tu je zastupljen uglavnom mašinski rad, ali kad dođe do finalne pripreme i ljuštenja, tu ima ručnog rada, jer ne postoji mašina koja bi mogla mašinski da ga oljušti – kaže Zoran Tomić iz Bavaništa.
On preporučuje da se beli slez gaji porodično, na gazdinstvima, koja ne raspolažu velikim površinama. Dovoljno je pola hektara do hektar. Otkupljuju ga firme koje se bave otkupom lekovitog bilja, pakovanjem, daljom distribucijom, prodajom, kao što su brojne radnje zdrave hrane.
Najpre treba znati da je ova biljka deficitarna na tržištu Srbije, pa nema problema sa plasmanom. Malo je proizvođača koji ga mogu gajiti na velikim površinama, jer iako mu je cena odlična – ove godine se kretala oko 850 dinara za kilogram, problem je veliki posao i ručni rad.
Beli slez se proizvodi na dva načina: generatitivno i vegetativno. Generativno je razmnožavanje putem semena, a vegetativno putem korena, odnosno deljenjem korena. Zoran Tomić je sve učinio da sebi olakša, te je čak napravio priručne mašine i alatke, koje mu mogu olakšati ceo posao.
Ova porodica bavi se proizvodnjom bilja više decenija. Gaje na nekih 20 hektara kamilicu, nanu, žalfiju, a sad su krenuli sa smiljem. Gaje još lavandu, ehinaceu, piskavicu, crni kim.
Bavanište se od 1963. godine bavi ovom proizvodnjom. Lekovito bilje u Bavanište je prvi doneo Stevan Brdarski, on je bio jedan od poznatijih fitoterapeuta u Banatu, a to je bio moj ujak – kaže Zoran. Milan Nikolić iz Ostojićeva takođe se bavi ovom proizvodnjom, a donosi i računicu.
– Može oko 4.000 evra po jutru da se zaradi. Ali imate tu troškove. Ostane vam čisto oko 3.000 evra ako sami radite i ne koristite pomoć radnika. Što se tiče mene, ja imam svoje seme, pa tu nemam trošak.
Inače, ni seme nije skupo, košta oko 6.000 dinara/kilogram – kaže on i dodaje da je za jutro sleza potrebno dva kilograma semena koje se seje na razmak od 50 centimetara, a najbolje ga je sejati krajem marta.
– Seme se sadi gušće pa je i rod gušći. Dobar slez i dobar rod bi bio da dobijete 300 do 400 grama belog sleza po jednoj biljci, odnosno 1.000 kilograma po hektaru – objašnjava Milan Nikolić za stručnjake okupljene u Agroklubu.
