Stiven Hoking, fizičar i jedan od najvećih naučnika današnjice, umro je rano jutros u 76. godini, u svom domu u blizini Kembridža, saopštila je porodica.
– Bio je veliki naučnik i neverovatan čovek čiji će rad i nasleđe živeti godinama. Njegova hrabrost, upornost, kombinovane sa njegovom briljantnošću i humorom inspirisala je ljude širom sveta. Jednom je rekao: ‘To i ne bi bio neki svemir, kada ne bi bio kuća onih koje volite’. Večno će nam nedostajati – napisala su u oproštajnoj poruci njegova deca Lusi, Robert i Tim.
Fizičar je bio najpoznatiji po proučavanju crnih rupa, za koje je utvrdio da vremenom gube energiju i blede, da bi potpuno nestale, što je fenomen poznat u nauci kao „Hokingova radijacija“. Njegov rad je kombinovao kvantnu mehaniku sa Ajnštajnovom teorijom relativiteta. Demonstrirtao je da Ajnaštajnova teorija relativiteta zapravo znači da će svemir, koji je otpočeo postojanje Velikim praskom, završiti u crnoj rupi.
Njegova knjiga, „Kratka istorija vremena“, prodata je širom sveta u više od 10 miliona primeraka.
Hoking je, pored svog naučnog rada, insipirisao ljude i svojim odbijanjem da se preda teškoj bolesti. Njemu je, naime, u 22. godini dijagnostikovana retka neuromotorna bolest – ALS, ili Lu Gerigova bolest, i lekari su prognozirali da će živeti svega nekoliko godina.
Profesor ih je demantovao i poživeo više od 50 godina.
Hoking je predavao matematiku na Univerzitetu Kembridž, a bio je i pop-kulturna ikona, pojavljujući se u „Simpsonovima“, „Zvezdanim stazama“ i drugim poznatim ostvarenjima.
O njemu je bivši američki predsednik Barak Obama rekao:
– Iz njegovih kolica, poveo nas je na putovanje u najudaljenije kutke svemira. U tom poduhvatu, on je pokrenuo našu maštu i pokazao nam snagu ljudskog duha.
Hoking je umro pre nego što je ispunio jedan od svojih najvećih snova – da leti u svemir.
