U svetlu osvrta na slavnu, često tegobnu istoriju, prilažemo još jedan skromni prikaz burnih zbivanja vezanih za Prvi svetski rat; u nekad prestižnoj ediciji „Nikad robom“, u izdanju gornjomilanovačkih Dečjih novina, potrudićemo se da dočaramo jedno od ostvarenja Živorada-Žike Atanackovića – Pod vatrom Debelih Berti, iz 1967.
Dakle, godina je 1915, rana jesen; pratimo pripreme i sam napad od strane osovinskih sila, i srčanu odbranu Beograda i otadžbine, uz razumljive prizore evakuacije civila. Kao pojačanje nekoj čisto dokumentaristički ilustrovanoj pripovesti, umeće se priča o dva maloletna dečaka, Mići i Stevi, koji su od preko, sa vojvođanske strane, preplivali do naših snaga, sa željom da stanu rame uz rame sa borcima kraljevine Srbije; nakon nekoliko razumljivih odvraćanja, to će im pred kraj epizode biti nekako udovoljeno (ostaje otvoreno do kada, i šta će biti pred naredne kritične trenutke).
Uz primere odvažnosti odraslih, prizore napada od strane neprijatela i peripetija u uspešnosti vojevanja, i za jedne i za druge, tu su i susreti dečaka sa britanskim marincima, (a pojavljuju se i ruski) a od istorijskih likova se ističe major Dragutin Gavrilović, koji je u poslednjem kadru prikazan upravo kako drži svoj čuveni govor braniocima Beograda – neizostavni primer u svakoj iole živopisnoj i korektnoj nastavi istorije! (kasnije su se javile i teze koje osporavaju autentičnost ovog govora u celini, o (ne)opravdano patetičnoj potrebi da se nailazećim prenese baš u ovakvoj formi, ali to je već neka druga priča)
Dakle, u pitanju je samo jedna pitka epizoda od 30-ak strana, o događajima kojima tek predstoji da se razviju u punoj surovosti, bez posebnog naglaska na strategiji, nekom lukavstvu i drugim suptilnijim oblicima borbe… Možemo istaći npr. neka tri zanimljivo obrađena kadra sa okršajem prsa o prsa, kao što je ovde na pretposlednjoj slici.
Živorad, Žika Atanacković (1033 – 1998) je poznat i po serijalu o Hajduk Veljku, a ovaj strip je crtao prema scenariju Milorada Jankovića, kao i: Slepi car Deljan, Zlatni grad, Hanuma iz Udbine, Vitka kod Velbužda i dr.
On je deo naše plejade koja od 16′ i neke znatno obogatila jugoslovensku strip scenu – u ovom kontekstu, recimo samo: D. Žižović Buin („Mirko i Slavko“), R. Bogičević („Akant“ – iz života starih Slovena) B. Plavšić, N. Kruljević, , A. Hecl, Ivica Bednjanec, N. Mitrović Kokan, i mnogi, mnogi drugi.
Za više informacija o tom slavnom dobu domaćeg stripa, evo:
https://www.rastko.rs/strip/1/strip-u-srbiji-1955-1972/index_l.html#60
