POEZIJA U VRTU ORHIDEJA
Sačuvaj gram iskrenosti u beznadežnosti u danima od vetra i vatre i poslušaj pesme o ljubavi. Videćeš kako se skida katanac sa srca da bi se stvorio gral nade u snovima vezanim svilenim koncem. Stihovi u pesku grade oazu želja i svaka reč je potvrda ljubavi, mladalačke i iskrene kao što je i sama autorka knjige „ Vreme orhideja“ Suzana Rudić.
Ona iskreno zbori o životu, mladosti, strahovima i strepnjama i ljubavi što izaziva različita osećanja u mladom biću. Suzana u jednom trenu i kaže:“ Bezbroj je tuga , sreća jedna.“ Da li je to spoznaja ili razočarenje, da li je to strepnja zaspala u prizoru sutona ili nedostaje zrno nade da se napiše dan u polju lala koje vene u zagrljaju devojačkog glasa.
Ljubav bez mržnje ne živi, prijateljstvo bez sumnje ne postoji kao i dan bez noći, sve ima svoj razlog i objašnjenje, ali ponekad je dobro se prekriti jorganom ćutnje.
Podneti teškoću dana, zalečiti ožiljke od oštrog korova što u nama raste težak je zadatak i zato se traži uteha u poljupcima oblaka. Seta je ponekad loš gospodar, ali mladost snažnim preokretom menja boje dana i kišu pretvara u mirišljavu kupku što umiva lice osmehom.
Ta mladost nevina i razuzdana što poima svet, ponekad živi život boema i otima se pravilima i stereotipima.
Suzana svodi račune sa uspomenama smeštajući ih u fioke tajni i povlači se u puževu školjku dok ne osvane vreme orhideja!
Večeras napregnite vaša čula ipripremite se za putovanje po vrtu poezije Suzane Rudić, mlade pesnikinje koja hrabro korača zauzimajući u tramvaju želja svoje mesto pod zvezdama!
