Niko na ovom svetu nije video zeleni mesec. Nije bio ni plav. Nikad baš. Umeo je mesec da bude crvenkast i narandžast, ponekad čak i potpuno crven, ali zelen nije bio nikad. Neće mesec da pozeleni, pa to ti je. Beo kao kreč, beličasto žut, žuckast na oker, srpolik, jajolik i okrugao, sve je umeo da bude, ali zelen neće, pa neće da bude. Mnogo umovanja je bilo oko tog nebeskog drugara. Neki kažu da je noć prokletstvo, noćna bića zla, a mesec im majka. Drugi vele da nije meseca ne bi bilo ni plime ni oseke, pa je samim tim majka noći dobra, jer iako je u srpskom jeziku mesec muškog roda, on ipak mora da bude majka, jer ko osim sunca bi mogao da bude otac nebeskog svoda. Majka tamo, otac onamo, sastaju se u neko vreme, uživaju gledajući jedno u drugo, flertuju, šale se i smeše, dogovore se oko posla, a onda se rastanu i svak‘ ide na svoju stranu. Mesec u noć, a sunce u dan.
A mi pod kapom nebeskom i tamo i vamo. I u mraku i na svetlu. Uvek smo negde, uvek je nešto. Balansiramo između boja, između senki i svetlosti, između podzemlja i nadzemlja, pravimo sve i svašta… Najteži su specijalizovani igrači sutona i svitanja, dramoseri večitog “ni tu, ni tamo, ali svuda pomalo”, ali njih izbegavamo, jer nismo od istog soja.
Lepota noći i magle, kišnih struna koje se provlače kroz vazduh, kroz sjaj sunca i duge, ljubičastih i narandžastih oblaka koji nas prekrivaju, nas zaljubljenike u nebo i mesec i sunce, vodi kroz život i tako se lagano prebacujemo iz noći u dan i iz dana u noć. Neprekidno kretanje naših malih duša kroz svejedinstvo velikog sveta u kome nema zelenog meseca, a ni plavog sunca. Ali nikad se ne zna, možda nekad i pozeleni ta velika majka noći, a možda nekad i poplavi taj veliki otac dana. Možda se jednom sve promeni – sve sem nas.
Teško nam je da se menjamo dok grickamo nokte kao slaniće. Teško je i pomalo tužno, ali postojimo i dalje i uvek ćemo postojati, jer smo bića u čijoj suštini je radost življenja, bića kroz koja pulsira samo postojanje kao takvo, bića sveukupnosti… Ako smo ljudi. A mesec neće da pozeleni, a neće ni sunce da poplavi, pa to ti je…
