Sve na ovom svetu je povezano, baš sve. Jedno vreme je bilo u modi da se navodi primer rukovanja svakog sa svakim. Ti si se rukovao sa patrijarhom, ali i sa Dalaj-lamom, iako ni jednog, ni drugog nikad nisi video svojim očima. To je prilično jednostavno.
Sigurno si se rukovao u životu sa nekim, bilo kada. Taj neko se ko zna sa kim rukovao, a taj treći se opet ko zna sa kim rukovao. Skoro matematičkom sigurnošću može da se dokaže da si se rukovao sa patrijarhom i Dalaj-lamom i mnogim drugima, a da ih pri tom nikad nisi video, a ni čuo za njih.
Sam čin rukovanja nije toliko bitan, sem u ceremonijalnom smislu, kao i klanjanje, ili naklon, podizanje ruke u znak pozdrava, ili vojnički pozdrav, već je važno to da je izvršen prenos energije, razmena, spajanje, prepoznavanje, simpatija, empatija, ili antipatija.
Koliko si životinja dodirnuo, koliko biljaka, koliko ljudi, žena, dece, kolikim si putevima išao, na koliko slika je bio usmeren tvoj pogled, koliko zvukova si čuo, koliko mirisa i ukusa si osetio…
Samo stani i razmisli sad ovde za trenutak o svom životu. Razmisli o tome koliko toga ti se desilo i koliko njih si doživeo iz “prve ruke”, ili “na prvi pogled” i skapiraćeš da je i taj neko, ili to nešto s kim ili čim si bio u neposrednom kontaktu na bilo koji način, s nekim drugim bio u isto takvom kontaktu i eto rešenja. Iz najkrajnje šestog kontakta svako je sa svakim bio u kontaktu bilo kakve vrste.
A sad pomisli samo na to da si bio u neposrednom kontaktu i sa svojim dedom ili babom i da su i oni bili u kontaktu sa svojim dedama i babama i otvara se dimenzija večnosti.
To je toliko jednostavno, čak i da ne naprežemo genetiku i ostale nauke, jer ono što je neko negde pokupio i preneo na tebe ti si preneo dalje nekom koji je to isto preneo meni.
Tako to ide, oduvek je tako išlo i zato, druškane, nemoj da mi kenjaš kako si jedinstven, jer mleko koje je tebe dojilo, je bilo iz tela žene koju je neka druga žena dojila i tako redom sve do praroditelja sveg života.
Kad to shvatiš onda ti je više nego jasno koliko je potpuni apsurd ovladao životima svih nas, kad se jedni uzdižu iznad drugih i ugnjetavaju, ubijaju, ili čine bilo kakvo zlo.
Apsurd postaje još veći kad pomisliš kako je neko tebi blizak potpuno odbacio ne samo tebe kao pojedinca, nego i tvoje pravo na normalan život. I kad takvi kreteni ne znaju šta će sa sobom njihova glavna zabava je da smišljaju kako će nekom drugom da zagorčaju život.
A onda lepo shvati da borba za normalan i pristojan život koji je dostojanstven nije samo tvoj hir i tvoja odluka, već je pre svega tvoja osnovna životna obaveza, mada imaš opciju i da te zakopčaju preko leđa i da te rastave na delove i da posle te delove prodaju na tržištu po tržišnim cenama onima koji ništa drugo ne rade, nego samo onim istim novcem koji su ukrali i otimali na najneljudskije načine koriste za to da sebi obezbede neku godinicu više svog jadnog bivstvovanja.
Prvo te kupe, pa te seciraju i posle te na delove prodaju. Malo bubrege, malo jetru, malo sve ostalo što će neko da im plati. I tu i tada shvatiš koliko je zla guja u njihovim grudima, jer su se zbog te iste guje odrekli onog istog što ih je nekad činilo delom celog sveta i postojanja. Odrekli se i na tebe gledaju kao na robu, kao na roba, kao na stoku, kao na magacin pun delova. I ne zaboravi da se oni vratiti u ljudsku zajednicu neće jer ko „proda dušu đavolu, taj je više i nema“. Ne praštaj, bori se!
