Ko nije razumeo na koji način funkcioniše politika i upravljanje državom taj nije shvatio pravilo koje vlada u prirodi i koje Nemci opisuju sa „Pausbackeneffekt“ ili „Kindchenschema“ (pojam koji je Konrad Lorenz 1943. uveo u nauku). Taj efekat ili šema se zasniva na najprirodnijoj stvari na svetu, a to je zaštita mladunaca neke vrste. Zvuči komplikovanije nego što zapravo jeste. Svaki mladunac bilo koje vrste ima fizičke odlike koje u starijima izazivaju poriv da ga zaštite, da ga čuvaju i svašta nešto lepo, ali nikako da ga povrede, unište, ili nešto drugo loše. Tako je to u prirodi i to je sasvim normalna pojava koja se redovno viđa.
Ali, države današnjice su isto toliko bliske prirodi koliko i demokratija svom izvornom značenju. I upravo zato državni robovi koje zovemo službenici u državama današnjice koriste taj efekat na najperverzniji način. Eksperiment iz oblasti psihopatologije je ne samo uspeo (a kako i ne bi kad ona njanjava nakaza koja je u svim sistemima i svim tzv. vladaocima bila verni sluga dok je izigravala i još uvek izigrava stručnjaka u oblasti nauke – sa preko dvesta koautorstava (ucena?) ministarka zdravlja), već je pokazao svoj de Sadovski manir u najgorem izdanju. „Štitimo nesposobne, jer sami ne mogu.“ – viču oni iz sveg glasa i ne samo da ih treba štititi, već im treba dati i položaje i beneficije, pružati im mogućnost da uništavaju, da kradu, da varaju i da vrše zločin protiv čovečnosti koji se zove genocid. Pa, zar to nije divno?
Socijala u najčistijem vidu. Ne, ne, mi ih ne zatvaramo u ustanove, niti ih šaljemo na robiju. Mi upošljavamo sve vrste službi zarad njihove zaštite. Policija, vojska, bezbednjaci, obaveštajci i svi ostali moraju da ih čuvaju, jer smo uznapredovali do tog stepena da nam ne smeta okupacija stranih vojski, niti nam smeta šetanje raznih skotova po našoj zemlji kako u svojoj nikad ne bi mogli. Ne, ne, mi nismo degradirali ceo obrazovni sistem i mentalno zaostalima obezbedili da budu „vukovci“ i „studenti sa svim desetkama“, mi smo uradili više. Mi smo im otvorili i privatne univerzitete na kojima se i ne izlazi na ispite da bi se dobila diploma. I ne samo diploma, nego i zvanje mastera (nekadašnja magistratura), pa i doktorati. Pa smo onda lepo sve njih, tako fino obrazovane, nagurali na najviše položaje u državi. Jer, mi smo fini i dobri i nadasve plemeniti narod i mi svoje nesposobne i umno i fizički oštećene čuvamo do te mere da im dozvoljavamo da nas ponižavaju, uništavaju i da sarađuju sa svima koji više nego očigledno rade na našem istrebljenju. Jer, mi znamo koliko je njima teško, koliko se oni bore i koliko se ne plaše ničega, pa im još i duvamo u leđa dok se oni rvu sa svim svetskim, kosmičkim i ostalim silama za svoj prosti opstanak. Mi im pomažemo da se razmnože i da nam se seru u mozak svojim nedotupavnim glupostima i ne samo što im pomažemo, već i glumimo kako smo protiv da bi njihov „uspeh“ bio što veći.
Odrekli smo se svega što je u našoj tradiciji valjalo i svuda smo ih namestili da se šire, jer mi svoje retardirane ne zatvaramo u ustanove koje postoje u tu svrhu, ne, ne. Položaje im dajemo, aplaudiramo i navijamo zato što su oteli medije i što rasprodaju zemlju na parče. Nagurali smo ih i u crkvu i zadovoljno gledamo kako krčme i ne haju za svoj narod, jer mi potpuno razumemo njihovu nesposobnost da osete brigu za svoj narod ili svoju pastvu. Jer, kako bi inače oni takvi, jadne duše, od zlih majki i još gorih očeva, ležali na našim obrazima kad bi ih pustili niz vodu?
Kako bi se pogledali u ogledalo? Nama je dobro, opasno dobro, do te mere da je prosto neprijatno. Mi smo najbolji, jer mi svoje žvalave i slinave i mutave i ostale potpuno unakažene čuvamo. Socijala je to, nije zajebancija. Umetnički smo se prevazišli davajući im prostora, onako bangavima, krivima i vrljavima da pijani, oznojeni i zadrigli ubeđuju sve kako niko ništa sem njih ne zna i kako mogu da rade sve što hoće i da prolaze nekažnjeno, jer smo sve uredili tako da ih zaštitimo. Maksimalna socijala, a drugi nam na tome zavide. Zlobnici.
