…“Gospodine, pre nego što počnemo sa vašom obukom, ispričaću vam kratku istoriju našeg borbenog reda. Zovu nas ‘Česi’, što je prilično nepravedno prema mnogim našim borcima, jer nisu Česi.
Siročad ljudi, polusvesni i svesni, rešeni da se ne predaju zlu, spadaju među naše borce. Možete donekle da nas uporedite sa plaćeničkim vojskama, ili legijom stranaca, mada je to poređenje prilično uprošćeno i grubo.
Nama novac ne znači ništa, ukoliko nema funkcionalnu vrednost u ostvarivanju određenog cilja. Naš cilj je pobeda nad zlim.
Ne marimo mnogo za filozofiju, nauku, umetnost, ili bilo koji od proizvoda ljudske svesti. Za naš red postoje samo dve činjenice od vitalnog značaja, a to su spremnost i pobeda. Za sve ostalo postoje druge službe.
Držimo se zakona prirode u najvećoj mogućoj meri i ne razlikujemo jednu vrstu od druge. Ljudski rod i sve njihove funkcije, položaji i ostala ‘društvena’ uređenja i zakoni nam ne znače više od smetnje ili pomoći u ostvarivanju cilja. Tako da za nas ne postoje granice, države, važniji ili manje važni ljudi. A kad smo već kod toga, ne biste verovali koliko boraca postoji u prirodi koji nisu od ljudskog roda. Zato niti svojih duša preplićemo sa predatorima, sa vrstama koje žive od drugih, koje ne znaju za ljudski pojam dobrog, ni zla.
Priroda u kojoj žive poznaju samo zdravo i bolesno, mlado i nejako, zrelo i jako i staro i iskusno. Sve može da bude uzrok smrti, ali i života. Tome želim da vas naučim.
Naša borba se nikad ne završava, postoje samo stupnjevi. Poraz ili pobeda. Svaki današnji poraz može da bude sutrašnja pobeda. To učimo svakog našeg borca i zato pojam predaje za nas ne postoji. Izučili smo mnoge ratne veštine, od onih kurvinskih i podlih do onih otmenih i časnih.
Spremnost nalaže da se predviđa svaki potez protivnika, pa bio on atak na dušu, ili atak na telo. Cilj je pobeda, a to znači život.
U borbi nema morala, nema skrupula, svaka slabost je smrt u najavi, a snaga je život.
Protivnik nije častan i fin, nije uglađena duša prepuna vrlina, protivnik je zlo. Pritajeno ili otvoreno, bolesno i zarazno, ono je zlo. A zlo uzima mnoge oblike. Za svaki od tih oblika postoji odgovor, za svaki napad postoji kontra, za svaku provokaciju postoji način modulacije.
Ako je život pobeda onda ne postoji alternativa. Svaki naš borac tu istinu nosi u sebi i bez ikakvog kolebanja izvršava svaki zadatak koji mu se poveri. To je jedina prednost koju imamo nad protivnikom. Potpuno poverenje jedni u druge, povezanost sa prirodom i spremnost na žrtvu. Sve ostalo je sranje, oprostite na izrazu.
Nama su pojmovi poput slavoljublja, popularnosti, egoizma, kalkulisanja i sopstveništva potpuno strani, kao što je i gepardu ili kitu. Sastavni deo života je ljubav, a mi nismo bezdušni gadovi. I to je jedna od prednosti nad zlim. Od nas zaziru, često nas izbegavaju, sklanjaju se slabi, ali mi za to ne marimo.
Život je da se živi i žao nam je što se izdaja među ljudima proširila kao kuga. Često smo prinuđeni da uklanjamo sopstveni rod, zato nas se i plaše i izmišljaju lagarije o nama. Šire glasine potpuno suprotne od istine.
Zlo ih je kupilo, podmitilo, ili zavelo na neki način i to nas boli. Izdaja nas boli kao što boli rana, ali izdaja je maligni tumor i ako se ne ukloni ubije organizam.
To je prinuda čišćenja sopstvenih ljudi i takve zadatke izbegavamo da dajemo mlađim borcima. Mi sa oklopom na duši bolujemo drugačije, preživimo, ali mladi kopne i nestaju u žalosti.
Borba je žar, gospodine, vatra koja sažiže, u njoj je sve samo sredstvo i zato izbegavamo mlade duše koje kriju izrazitu osećajnost i duboku nežnost u sebi da stavljamo u situaciju da se opeku, ili da ih vatra sagori. Iskustvo nije prednost u svakom slučaju, ali ume da bude.
Vidite, gospodine, mladi borac se igra sa svojim bratom koji je vuk, stariji to ne rade često, jer igra sa očnjacima i kandžama može da povredi ljudsko telo, ma koliko ono bilo spremno. Milost i oproštaj za izdajice i zle ne postoji.
Naš red ne daje dukat u ruke svom dželatu, naš red ga omanda u jaja i tuče ga dok mu ne pozli. Među nama nema mnogo žena. To nije zato što smo šovinisti, već zato što su žene nosioci života. Onog istog života za koji se borimo. Mi ih volimo, ali ih ne učimo ratovanju i svaka žena koja sebe nije uskladila sa sobom i prihvatila život kome doprinosi rađajući, nije od našeg soja. Među nama nema homoseksualaca ni pervertita bilo koje vrste, jer takvi su izgubili vezu sa prirodom, koja je za nas ključna. Možda to vama sada zvuči grubo, ali život nije svirka na violini, nego borba. Takav je naš red, takvi smo mi, tako učimo mlađe i tako i živimo.
Ne propovedamo nijednu religiju, ali i ne branimo nikome da to čini. Sva priroda je bog za nas, a priroda je život. Održavanje života je cilj i mi ne pregovaramo nikad. Oko života nema kompromisa, jer ustupak u tom pravcu je smrt“…
