Ponekad mislim, a nekad i razmišljam. Procesi različitih roditelja, mada istog porekla. Tako me decenijama razmišljanje tera na to da zaključujem koliko je nešto gadno, a mislim da to svi znaju… I eto zablude moje male duše… Ona se kolje sa latinskim izrekama i izrazima koji su poprimili oblik opštepoznatih istina. Na primer
Argumentum ad hominem
Разлогом на човека, уместо разлогом на разлог (лат. Argumentum ad hominem, или само Ad hominem) је стари логички софизам и може се рећи безобразлук коме су спонтано склони скоро сви људи, а који се показује у томе да опонент у разговору (расправи) не иде разлогом на разлог, него разлогом на човека и тако жели да обеснажи његову логичку и искуствену аргументацију.На пример: „Шта он има да говори и тврди кад је сиромашан, инфантилан…“
Све што није у директној логичко-искуственој вези са предметом расправе је потпуно ирелевантно за логичко-теоријску ваљаност неке аргументације.
Из Википедије, слободне енциклопедије
