I ova sjeta odnese
sve blagodati.
Ostade mi samo da pišem,
pero da trošim,
hartiju da punim.
A sjećaš li se,
kad si jahala
crnoga ata
ispred obećanih vrata?
Tad ti je Mjesec
obasjao kose guste.
Zasjale su usne medne,
iz raskopčane košulje
grudi izvirile.
Onda je naišao oblak,
onaj isti, kobni, zlobni,
ubio i tebe i ata tvoga.
Srušio nade srca moga.
Ostade mi samo da pišem.