Poštujem ljude koji su ostvarili uspehe u sportu, nauci i glumi. Osoba koju volim nije ništa od toga. To je jednostavno moj deda. Pitate se zašto baš deda. Svako ima bar po jednog, ali biti dobar deda nije uopšte lak posao. Imam sreće da je moj deda Dušan najbolji na svetu.
Njegova crna kosa odavno je počela da sedi. Ima guste crne obrve i braon oči. Zbog obrva izgleda namrgođeno, ali je velikog srca. Dobar je i plemenit, često se svađa sa bakom, pa mi njihove svađe izgledaju smešno. Snalažljiv je, ume da gradi kuće, da pravi predmete od gvožđa. Često bi ostavio ono što radi da bi pomagao svom komšiji. Moj deda je odavno u penziji, ali kaže da on ne igra šah i čita novine po ceo dan. To penzioneri na selu ne rade, uglavnom obrađuju zemlju. Ima ogroman vinograd i voćnjak kroz koje stalno šetamo. Nekada je radio kao mašinovođa. Sećam se kada me je vozio u lokomotivi. Imao sam lampu, pištaljku, baš kao i on. Kapa je bila malo velika, ali mi nije smetalo. Moj deda voli da jede, ima mali stomak na koji stavi glavu kada želim da me pomazi. Obojica volimo da jedemo krofne, pa on u šali kaže:„Pavle kada dolaziš jedu mi se one krofne, znaš da ih baka pravi samo za tebe“. Veoma je strpljiv, pa je u stanju da se samnom igra po ceo dan. Duhovit je i pažljiv, kupuje mi poklone i slatkiše, ali najdraže od svega je to što mi posvećuje puno pažnje.
Siguran sam da svi mi imamo bar po jednu osobu kojoj se divimo, volimo i poštujemo. Moj deka je plemenit i posvećuje mi puno pažnje. Meni je to dovoljan razlog da mu se divim i poštujem. Drag mi je i veoma ga volim.
autor: Pavle Mitić
odeljenje: IV4
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
učiteljica: Katarina Ćetković
