Istina, svi u životu imamo puno osoba koje volimo i koje nas vole, ali u mom srcu najvažnije mesto pripada jednoj nežnoj i dragoj osobi – mojoj majci.
Uvek bih od svih ljudi najlepše opisala majku, ne samo zato što se kroz par godina vidim kao ona, već zato što ne mogu da izdvojim nekoga koga više razmem od nje. Svaka njena reč, svaki njen pokret se na kraju svede na to kakva sam ja. Mnogi ljudi koji su me prvi put videli, prepoznali su me po mojoj majci. Obe imamo tamniji ten i crne oči. Kosa joj je zagasito crne boje i uglavnom kratka. Ima vedar duh i nasmejano lice. Voli da se šali i razume druge ljude, a naročio mene. Nikada mi nije bilo jasno kako ona jednim pogledom primeti da nešto nije u redu. Uvek u njoj tražim utehu i savet. Ona je i dobra kuvarica. Glavni začin joj je njena ljubav prema nama, koja se oseća u svim jelima. Radi kao učiteljica u školi u kojoj sam ja đak. Zato uvek imam veću odgovornost, da slučajno ne uradim nešto što se njoj ne bi dopalo. Ona je stroga, ali znam da ona to radi za moje dobro. Naučila me je da volim i da budem iskrena prema ljudima. Uvek je spremna da mi pomogne. Pogled nejnih očiju uvek osećam na sebi. Njime me nežno miluje i hrabri. Njen glas je tu da me umiri, zagrljaj da me uteši.
Majčina ljubav je bezuslovna i beskrajna. Ma šta uradla, majka će uvek biti tu za mene. U to sam jedino sigurna.
Autor: Katarina Varagić odeljenje IV4, Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Katarina Ćetković
