Dozvolite deci da izvršavaju samostalno sve svoje obaveze, zato što je veoma važno da budućnost ostavimo zadovoljnim, samostalnim i uspešnim ljudima a ne nezrelim, bahatim i agresiji sklonim osobama. Zato je, između ostalog, neophodno da se dete od najranijih dana nauči da održava ličnu higijenu i higijenu prostora u kome živi. Za tu vrstu obaveze su prvenstveno u kući zaduženi članovi uže porodice. Dete tada na najjednostavniji način prihvata sve aktivnosti kao neophodnu, svakodnevnu i konstantnu obavezu. Nikako ga ne treba zamenjivati u tim procesima. Zašto? Zato što ono tada neće usvojiti neophodna saznanja i neće umeti samostalno da ih primeni, nego će naivno i mazno tražiti usluge i dalje, kao što je do tada naviklo. Takođe, neophodno je da se te stečene korisne navike prenesu i nadograđuju i u školi. Zbog normalnog funkcionisanja i pravovremenog izvršavanja i svih drugih obaveza. Često su učitelji upravo osobe koje se susreću sa tom, da je nazovemo „nezrelošću“ u održavanju higijene, kod malih đaka. Prljave ruke, lice, zubi i neuredna kosa, su ono o čemu svako dete mora samo da vodi brigu. Neuredna odeća i prljava obuća, može a ne mora biti obaveza roditelja, što, naravno, u osnovi zavisi u kom je uzrastu dete. Tako neuredno dete, kao po nepisanom pravilu obavezno ima neuredne sveske, knjige, torbu, pa čak i neuređene misli u glavi. Pisaći sto takve dece je vrlo često u haosu, a pojava zaboravljanja domaćeg zadatka ili pribora, svesaka, pa čak i udžbenika, postaje ne retko uobičajena praksa. Takođe, uopšte im ne smeta tuđi nered, ravnodušno i nezainteresovano samo prođu pored njega. U vremenu koje nam dolazi, takvog nereda je sve više i više. Priroda je takođe iz istog razloga u sve očajnijem stanju, zato što „higijeničara“ ima sve manje. Sve manje je i truda i potrebe a i vaspitne obaveze prema očuvanju prirode, jer je lična ravnodušnost prema higijeni sve veća i veća. Zato se sve češće susreću osobe, po recimo tržnim centrima, koje idu u trenerkama nalik pidžamama neugledni i neuredni. Zato što se nije na vreme uticalo na dete kada i kako treba da izvrši svoje obaveze. Učitelj je zbog toga često u vrlo neprijatnoj situaciji kada mora na najblaži način saopštiti roditelju da pod hitno nešto treba preduzeti. U današnje vreme, kada velika većina ljudi, ne ume a i ne želi da prihvati pedagoški i prijateljski savet, ovaj proces obavezno doživljava neuspeh u startu. Zato, treba razmisliti o prirodnoj potrebi svakog ljudskog bića da uz pomoć nauči, a kasnije samostalno primeni stečeno znanje, naročito u održavanju lične higijene i higijene sredine u kojoj živi. Na taj način će mu biti omogućeno (dozvoljeno) da i u budućnosti sve obaveze izvršava pravovremeno i sa lakoćom, a evidentno je da valja krenuti od najosnovnijeg. Više o tome na ovoj adresi.
Nada Kljajić
