Anja: Samo da znate da nisam imala boljeg čatera.
Oran: Ja rekoh, Anja.
Anja: Zapravo, mislim da Vas Vaš kukavičluk sprečava, ali…Vaša odluka (valjda). Sve najbolje ako ste tako odlučili. Nadam se da je privremena Vaša odluka. Ne za stalno, nadam se.
Oran: Ma, šta je sa Vama…Jasno sam rekao šta želim…i to je potpuno bezazleno, baš…Vi ste ta koja prekida i hvala Vam, baš!
Anja: Hoćete da čujete?
Oran: Hoću i želim, da.
Anja: Sportista, ok? A to niste bili predložili…Eto tako.
Oran: Sve je bilo potpuno jasno…samo ste Vi želeli da bude nejasno.
Anja: Oko :)
Oran: Anja.
Anja: Super ste mi, ne želim da vas gubim.
Oran: E, sada mi recite jos koji sport je u pitanju i da li je još uvek aktivan kao sportista, ili više kao trener, ili radnik u klubu. Ne želim ni ja Vas da gubim.
Anja: Auu, pa znali ste?
Oran: Ništa ja nisam znao niti znam.
Anja: Čekajte da Vas stavim na veliki ekran.
Oran: Čekam, kao Dejvid Bekam.
Anja: Ovako, trazili ste smernicu samo…trenirao je košarku i poznat je…sada radi samo sa mlađima.
Oran: Da li je poznat postao dok je igrao košarku?
Anja: Jeste i to vrlo poznat, ali meni nije jer nisam pratila.
Oran: Pa kako Vi sa tom visinom ste se ukopili?
Anja: Odlično :) On sedi, ja stojim :)
Oran: Ma hajte…to je skoro nemoguce. Da ste rekli fudbal, pa još i da Vam poverujem, baš. Košarkaši vode računa…pogotovu još poznati…Ne uzimaju oni baš svake za devojke. To je vrlo prosto. Baš.
Anja: Ne uzimaju oni baš svake za devojke????????????
Oran: Govorim o visini, naravno.
Anja: Oko, štikle čine čudo, čuli ste za to?
Oran: I to je jednostavno pravilo…toliko bar pratim sport. Čuo, ali to je totalno bespredmetno. Baš.
Anja: Čujte, ja ne pratim sport, ali tako je kako je. Moram ići.
Oran: Dakle, znam bre…sve…to je jednostaavno nemoguće. Pa, laka noć…Prijatno spavanje…baš…pa – pa
Anja: Kako Vi kažete, ali niste u pravu.
Oran: Jesam, kao i obicno, baš.
Anja: Imao je taj svašta, pa je sad u trideset i nekoj skapirao neke stvari.
Oran: Eh, pa ne verujem…Možda Vi u Vašim godinama niste.
Anja: Šta nisam ja?
Oran: Pa niste shvatili kako to funkcionise…Neće on sina koji neće moci da igra košarku…hoće sina koji će nastaviti njegovim stopama, baš…a ako ste Vi niski…onda ste samo prolazni. Prosto.
Anja: Znate, upoznali smo se sa roditeljima već.
Oran: Dobro, kako Vi kažete. Ja sam rekao. Muško je muško. Prosto.
Anja: Ali nije tipično, ovo muško je isuviše obrazovano da bi se ponašalo kao tipičan košarkaš.
Oran: hahahahha To je bilo pre pedesetak godinda i više… Sada toga nema, nažalost.
Anja: Devojka ga je unezverila od varanja i ostala je u drugom stanju sa drugim.
Oran: Ranije si igrao košarku i bio fakultetski obrazovan…Uostalom, pitajte ga.
Anja: Verujte Oko, čačkala sam ja svuda i ima jos takvih.
Oran: Verujem, ali…to Vam još jednom ponavljam vrlo prosto…uostalom, studirate psihologiju…razmislite malo.
Anja: Znate šta sam htela da Vam kažem. Setila se, a nikako da Vam ispričam.
Oran: On treba biti sa manekenkom…pevačicom, ili nekom drugom…Sa Vama nikako…ta vremena su prošla. Baš. Recite, ja slušam. Imam čitavu noć na raspolaganju…ne radim sutra…a trčim tek uveče…
Anja: Ovako, jedna naša prijateljica je bila sa oženjenim muškarcem u vezi, zabavljali se oni, čak i iznajmili stan i ziveli tako 2-3 godine. Čovek duplo stariji od nje i ima i zenu i decu.
Oran: Aha, i?
Anja: Slušajte.
Oran: Izvolite, neću prekidati.
Anja: Devojka ostala u drugom stanju, on je nagovarao da prekine to i ona abortirala, a nije ni smela da kaze roditeljima. Kod nje se nesto iskomplikovalo, neka zapaljenja i slične stvari. Bila u bolnici, ležala. On se vrati ženi i bio srecan sa ženom i decom. Ona vise ne moze da zatrudni nikako. Sve pokušavala, gomilu para dala i ništa, kraj.
Oran: Strašno. Ali ništa nisam shvatio kakve to ima veze sa Vama?
Anja: Ona ispala glupa.
Oran: Pa svakako…prvi abortus svakako, a zatim i svaki sledeći nosi rizike, pogotovu prvi, baš. I da se ja pitam ne bi niko sebi smeo dozvoliti da abortira. Srpska pravoslavna crkva bi to bolje mnogo rekla od mene. Da li ste Vi trudni? Ako jeste, recite, odmah ću Vam razrešiti tu dilemu. Trudni ste?
Anja: Hej, evo me opet. Šta jesam? Nisam imala šta da čitam, bila sam diskonektovana. Niste pročitali. Ja trudna? Otkud Vam to sada?
Oran: Pa nekako mi se učinilo da pričate o sebi.
Anja: Nisam, nepolodni su mi dani bili ovih dana…
Oran: Aha.
Anja: Ako baš hoćete tako.
Oran: :) A zašto onda pominjeta tu zajedničku prijateljicu?
Anja: Pa setila sam je se danas, pa sam poželela da Vam ispričam.
Oran: Samo da znate, meni možete slobodno reći sve, baš sve. I možete dobiti sasvim pristojan savet, baš.
Anja: Hvala Vam na tome. Nekako mi je nekad lakše da kažem nešto nekom ko me ne zna…
Oran: Nema na čemu, to je najmanje što mogu učiniti, baš. Pa recite. Ima li nešto što želite reći?
Anja: Hvala Vam.
Oran: Ima li nesto što želite reći?
Anja: :) A ovo mi zvuči kao kod matičara… :)
Oran: hahahaha Pa sad…
Anja: …kaži ili zauvek ćuti :)
Oran: Ne morate reći da…sve je na dobrovoljnoj osnovi :) I, šta bi sa Vašim dragim?
Anja: Čekajte, taj deo sada još nisam osetila…
Oran: Upoznali ste ga sa Vašim roditeljima…on sa njegovim…i?
Anja: Da.
Oran: I? Kakve su reakcije?
Anja: I sve je bilo ok, ja se njima dopadam joj, joj, baš, baš, oduševljeni su.
Oran: Aha. A Vašim on?
Anja: Moji njim jesu, ali kaže ništa dok ne zavrsim ja školu…i tako, čekamo.
Oran: Aha. Mudro.
Anja: Ali ja i dalje nisam sigurna da li je on taj, nesto me bocka…
Oran: Samo…koliko on može da čeka…to je već …hm…Bocka?!
Anja: Znate šta mi smata?
Oran: Već sada bocka?!
Anja: To što mi prebacuje te njegove godine kad se posvađamo..
Oran: Šta? On Vama prebacuje godine?! Pa Vi ste s tim godinama blago. Baš.
Anja: I to u smislu, ja mogu još koliko hoću, ali treba što pre da se odlučim posto on ne može da čeka više, ima dosta preko trideset…
Oran: E, pa tu je u pravu. Baš. Ali, s druge strane…
Anja: Pritiska me time.
Oran: Hm. Razumem ga, baš.
Anja: Verovatno bih i ja tako da sam u takvoj situaciji, ali…
Oran: Nemojte mu to zameriti, u pravu je.
Anja: Ali što onda nije sa nekom ženom hteo, nego sa mnom… znao je i ko sam i sta sam i hteo je baš.
Oran: Vidite, sve je to ostvarivo…možete Vi završiti fakultet i iz braka…
Anja: A sada se setio da ima toliko godina.
Oran: I s trudnoćom…Pa eto, tako se deslilo…Ako ga volite, uzmite ga. Nije mator…imate bar dvadeset godina vrlo lepog zivota zajedničkog…a to je dovoljno da decu izvedete na pravi put i da uživate…a s obzirom na to da žene malo brže stare…:)
Anja: Ima još nešto…čini mi se da je na njega ta duga iscrpljujuća veza ostavila traga i to velikog….
Oran: E, to je vec njegov problem, ne Vaš. Ako može s tim da se izbori – u redu. Ako ne – to nije Vas problem.
Anja: Ima jedan deo, kad se svađamo, on besni, ali bukvalni besni.
Oran: Pa ako besni u vezi, mozete onda misliti kako ce tek besneti u braku. Mislite o tome.
Anja: Mislim o tome, plaši me to, jako…
Oran: Ima par milijardi muških na ovom svetu…
Anja: Opet Vi – ima.
Oran: Pa valjda će se naći par stotina miliona boljih od njega. :) Ima, da…verute mi na reč.
Anja: Pa naravno da ima, ali ne zanimaju me tih par stotina miliona.
Oran: Da li Vam je on prvi u seksualnom smislu? (nezgrapno receno, baš)
Anja: Drugi.
Oran: Aha. A prvi, koliko je trajao?
Anja: :)
Oran: Recite, to je vrlo važno. Noc?
Anja: Dve godine
Oran: Aha.
Anja: Trajao je, ali nije istrajao.
Oran: Jasno. Pa niste nešto baš iskusni…Ali…ko uostalom i jeste? :)
Anja: Dve godine zajedno bili…ali, imala sam ja i pre prvog dečkiće…
Oran: Aha.
Anja: Ali to je bilo klinačko nešto.
Oran: Da, da.
Anja: Smešno, kad se sada setim.Imala sam i jednog od godinu dana :)
Oran: Opa.
Anja: To mi je bio prvi dečko, prvi poljubac.
Oran: S koliko ste njih vodili ljubav?
Anja: Rekoh vam već.
Oran: Dva komada, je li? Tri? Više?
Anja: :) Rekla sam vam, čitali ste.
Oran: Tri, znači.
Anja: Ne.
Oran: Dva? Više?
Anja: Ne više, više je bilo šetanja i držanja za ruku, ali to – dva.
Oran: Aha. Pa šta reci…Evo zaključka…
Anja: Da ste mene pitali bilo bi prvi i taj za ceo život, ali…nije tako moglo biti nikako baš.
Oran: Aha. Pa ja sa prvom nisam ni vodio ljubav, tako da sam ja još u goroj poziciji. :)
Anja: Pa nisam ni ja sa prvim :)
Oran: A tako sam želo, toliko da nisam na to ni pomišljao :) Ma bezveze :) No, šta je – tu je.
Anja: Čujte, mene je taj prvi toliko smarao time, da mi se nije ni radilo ništa.
Oran: E, svašta.
Anja: Nisam ni znala gde mi se šta nalazi dok nisam to uradila :)
Oran: Da, da…jasno.
Anja: I bilo je smešno…ali baš glupavo.
Oran: Pa šta ćete, svako iskusvo se plaća, nažalost :) A moje je bilo jos smešnije, ja sa tom osobom sam drhtao i na blizinu od metra.
Anja: Baš tako, ali rekoh da neću ni za čim da žalim, šta je bilo-bilo je.
Oran: A tek kotakt fizički…to je bio Voltin luk :)
Anja: :) Pa Vi ste baš blesavi…
Oran: Da, da. Pa jesam, da. Budala, pustio sam je, baš.
Anja: Niste budala i ne budalite sad….
Oran: A to je bila najbolja devojka koju sam ikada upoznao. Ma zaista, to je bilo stvorenje idelano, baš…mada sam vremenom izgradio teoriju da ste Vi sve iste.
Anja: Verujem Vam…i ja sam najboljeg dečka pustila bez ijedne reci da ode, nije znao čak ni da mi se sviđa…i to mnogo, mnogo.
Oran: Verovatno da bih sebi olakšao. E, to je ta priča.
Anja: Znam, sviđao mi se posle tog još dugo, dugo…
Oran: I?
Anja: I ništa, ni poljubac, ni ništa.
Oran: Eto. Ista stvar.
Anja: Dogovorli se da izađemo i ja se nisam pojavila.
Oran: C, c, c.
Anja: A toliko mi se sviđao…i ja njemu, čula sam i videla.
Oran: Kukuuuuuuuuuu.
Anja: Ali…ništa.
Oran: Eto, sve isto. A znate li kako je išlo kod mene?
Anja: Ogledalo moje :) :) Kako?
Oran: Ukratko… Sve je ukazivalo na to…i ja rešim jer me pocelo boleti…Ali to je bila fizička bol…neizdrziva…raspust…nikad duzi vremenski period… dodjem kući i plačem…negde po pola sata…svakog dana…danima… raspust…ne mogu opisati rečima…krenemo ponovo u školu…svaki dodir…strašno…i ona počne da se zabavlja sa nekim tipom u to vreme na glasu…par dana…on želo nešto što mu ona nije želela dati…raskinu…saznam te iste večeri…otpratim je kući… svaki metar kao kilometar…smanjuje se…bližimo se njenoj kapiji….
Anja: Čekajte, je li to ona devojka iz škole za koju ste mi rekli da je sada u braku sa poznatim likom i da zbog Vas možda nije dosla na proslavu godisnjice mature?
Oran: Da!
Anja: I…?
Oran: Pričao sam o tome?
Anja: Samo toliko znam. Ne znam detalje.
Oran: Ma strašno. Ovo je bezvezno skraćena verzija.
Anja: ….Bili kod drugarice…
Oran: Pa, ne. Ma ne.
Anja: Ista priča. Ista. Ista.
Oran: U svakom slucaju…kaže ona meni… Večeras sam rasinula, pričaćemo o tome sutra… I znate li kada sam to opet pomenuo? :)
Anja: Kada?
Oran: Nikad! Bežao sam od nje kao đavo od krsta! Eto. Strašno. Ma bezveze…tu ima za čitav roman, ali…Nećemo o meni. E, imam jedno pesmu posvećenu njoj. Mozda biste želeli da je pročitate?
Anja: Pročitala sam negde, pre nekog vremena da imamo običaj da se vraćamo na bivše i moguće veze, i da smišljamo da li bi i kako bi to bilo sada, ali znajte da od toga nema nista…Pišite, čitam Vas.
Oran: Ih, kao da ja ne znam da od toga nema ništa…Pa toliko nisam blesav…ali znam…da se i to desavalo. :)
Anja: Dešavalo se, ali nemojte lupati glavu…. odlučili ste se već. Čujte ovo.
Oran: Da cujem. :)
Anja: Dve drugarice i ja šetale i sretnemo jos 3 muskarca (ali ja poznajem tog jednog, ima čovek i 2 deteta) I počne taj isti da muva moju drugaricu. Stariji od nas nekih 15 godina, ne znam tačno. I odvedem je ja u stranu i kažem joj: “Hej, on je oženjen, ima i decu”. (pošto joj to nije rekao) A on ču to, okrenu se i kaze: “Pa šta ako sam ozenjen, muško sam !!!”
Oran: :) Bezveze, baš. To apsolutno ne stoji.
Anja: Razveli su se…
Oran: Aha.
Anja: Posle nekog vremena, ne zato što je muvao tu devojku, već ko zna koga je sve i šta je sve radio, ne ulazim u to.
Oran: Da, da. Bezveze.
Anja: Oko, Vi ste veceras baš pričljivi :) :)
Oran: Pa, imam slobodno veče. :) Anja.
Anja: Nego, šta bi sa Vama i sa slavljem? Što ste došli tako odmah?
Oran: Pa ništa, rekao sam šta sam imao o tome…s obzirom na to da mi je to rođak, ne bih komenarisao. Baš.
Anja: Niste se lepo proveli? Nisu Vas lepo dočekali?
Oran: Intimno pitanje.
Anja: Ili je meso bilo masno?
Oran: :)
Anja: A u kolačima dlaka?
Oran: Nisam jeo kolače…mislim da sam napomenuo da slatko jedem izuzetno retko. Baš.
Anja: Jeste, ali zamolila sam Vas da uzmete koji za mene :) Neki bez suvog grozđa…i to ste zaboravili..Oko.
Oran: Šmrc, izgleda sam to zaboravio. Izvinjavam se.
Anja: Kamata :) Sledeci put 2 :)
Oran: :) A može li u znak izvinjenja jedna moja pesma koja nema veze s Vama?
Anja: Aha, ona pesma za onu što je ista kao i sve?
Oran: Ne, ne…onu nisam uspeo da nađem…mrak je. :)
Anja: Kako je bilo sinoc kod Vas?
Oran: Sinoc je bilo pusto.
Anja: Kiša, munje i grmljavina…?
Oran: Ne, ne. Ništa od toga.
Anja: Zaobišla kisa Kg :) Opet.
Oran: Pa izgleda. Kako je bilo kod Vas?
Anja: Grozno…od 10 pa sve do posle ponoći, pa i malo duže, grmelo je (a ima ljudi koji se plaše kad grmi), padala kiša…baš je bilo loše vreme.
Oran: Auuuuuuuuuuuu. E, sad se setih…Zašto Vi ne izlazite? Nikako da Vas to pitam.
Anja: Izlazim, ali danju samo. Ceo dan sam bila vani
Oran: Ma zašto noću ne izlazite?
Anja: I tako svaki dan.
Oran: Noću? Na piće, druženje, ili već šta….
Anja: Pa nisam u tom fazonu, ja sam kao ozbiljna…izađem, ali jednom u 100 godina.
Oran: Auuuuuuuuuuuuu. Pa to nije dobro.
Anja: Na sokiće idem danju isključivo i sve se dešava danju, sve.
Oran: Kako ćete upoznati onih par stotina miliona muskaraca? Tada slabo ima ovih muških…oni tek noću izađu iz svojih skrovišta. :)
Anja: Znate kako kaže moja drugarica… oni dobri ne izlaze, nego hajdemo mi u biblioteku, tamo su oni.
Oran: :) Ima tu logike.
Anja: Ozbiljna je bila.
Oran: Ja sam bio i u biblioteci, ali i na sportskim terenima, ali i u gradu. :) To je najbolja varijanta.
Anja: Mi vreme provodimo u čitaonici.
Oran: Dakle, sve počinje bibliotekom.
Anja: I tako sve dok ne zavrsimo faks.
Oran: Ma nemojte…A gde ste upoznali Vašeg dragog?
Anja: Kod mene u školi, eto.
Oran: Kako to?
Anja: Bio je kao neki trta mtra za sport, ali za studente, kako već došao poslovno.
Oran: hahahah Gle ti nje! Pa baš Vas nađe, a?:)
Anja: Bila sam najsmešnija od svih, i najsimpatičnija, i najslađa, i najzgodnija.
Oran: Uh!!!!
Anja: I najfinija i najbolja.
Oran: Pa sad, baš preteraste!
Anja: I najkulturnija.
Oran: Auuuuuuuuuu. Dosta, bre!
Anja: I najfotogeničnija :)
Oran: hahahah Verujemo, svi Vam verujemo! :)
Anja: To Vam je kao ono, miss fotogenicnosti :)
Oran: Gledali ste “Ko to tamo peva”?
Anja: Da.
Oran: Kad Pavle Vujsić posle one vožnje naslepo kaze da je Berček vozio dva kilomtetra u rikverc i to zavezanih očiju? :)
Anja: Da, i kakve sad to ima veze sa vezom?
Oran: Pa onda svi kazu…Verujemo, svi Vam verujemo!!! :)
Anja: A zapravo mu niko ne veruje, znaci da ni Vi meni ni sada ne verujete :(
Oran: Nešto otprilike tako. :)
Anja: x-(
Oran: Ne, ne…zapravo nisu smeli to da iskuse. :)Uplašili su se. :)
Anja: Vidite ovog malog, žutog sto se mršti ovako…?
Oran: Ne.
Anja: x-(
Oran: Ne, baš.
Anja: Stvarno ne vidite?
Oran: Stvarno. A vidite li Vi suncokrete?
Anja: Ne, ali stvarno ne
Oran: 1>1
Anja: Je li to neka fora sa suncokretima?
Oran: :) Nije, zaista postoje suncokreti.
Anja: Znam da postoje..ali ne vidim ih.
Oran: Dva su u prvom planu…jedan je muški, a jedan ženski…bar sam ja tako zamislio…iza je jedan treći, u pozadini…
Anja: Ko je to pisao…Raičković ili Dučić?
Oran: A iza trećeg i četvrti…:) Suncokrete?
Anja: Da.
Oran: Ne znam.
Anja: Dolap?
Oran: Nisam siguran.
Anja: Auuuu.
Oran: Pa šta auuu? Ko je napisao Dolap?
Anja: Za sledeci čas da naucite napamet prve strofe obe pesme :)
Oran: Moze, ali tek posto mi Vi ih napišete. :)
Anja: A Plavi zeka? Nije me mrzelo…
Oran: Pa svaka čast, zaista.
Anja: Kuckam i mislim na Vaš osmeh kada budete čitali…
Oran: A i gde je nađoste…Zaista..:) Bio je baš, baš.
Anja: I posle, pred kraj, dosadi mi…ali ne odustah.
Oran: hahahaha
Anja: Našla u svesci. Prepisala nekad bila.
Oran: Ih, pa Vi čuvate sve sveseke?
Anja: Uglavnom, imam i neke iz osnovne.
Oran: E, i ja sam čuvao dok nije poplavljena šupa. A onda, sve otišlo, baš. I sveske, a većina i knjiga. I još štošta.
Anja: Šteta…volim taj papir opasno…na onom sajmu knjiga bih spavala, verujte.
Oran: Pa evo, kod nas je u toku sajam knjiga…do 30.
Anja: Bili ste? Ima i kod nas, ali traje do ponedeljka.
Oran: Pa samo prosao par puta…tek ću sledeće sedmice za svoju dušu. Aha. E, a bio sam u Beogradu pre desetak dana…kad je bilo ono venčanje :)
Anja: Eeeeee, gledali ste?
Oran: I teniski turnir…
Anja: Kako je bilo?
Oran: Pa prošao sam…bilo belo, baš.
Anja: Ste hvatali bidermajere? :)
Oran: hahahaha Nisam uhvatio ništa. :)
Anja: Niste se grabili…
Oran: Pa sta ću…računam…ima onih kojima više treba. :)
Anja: Dobro Vi to računate. pozzz
Oran: Idete?
– nastaviće se –
Prvo poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
