Anja: Počeću iz očaja da pričam sa svim i svakim, samo iz očaja što Vas nema. Pa čoveče…znate li Vi kakvi su to razgovori? Da znate, došli biste…hajte…dozivaću Vas, možda ćete čuti, možda…
Oran: :) Dobro veče.
Anja: Čoveče…dobro veče. E, zašto da Vam ne govorim da cu se vratiti?
Oran: Zato! Što sam blejao do ko zna kada…toliko je to dugačko blejanje bilo da sam izgubio pojam o vremenu!
Anja: Nisam se mogla vratiti, ali htela sam….stvarno nisam mogla, pa nisam ni rekla da ću.
Oran: Ma ne interesuje me! Neću to za vraćanje da čujem.
Anja: Štaaaa? Pa nisam Vam ni rekla da se vraćam, znala sam da je teško ostvarivo.
Oran: :) Ma šala mala koja ima u sebi istine :)
Anja: Kako ste Vi?
Oran: Kaže nas narod…u šali…U šali ima malo šale. Ja sam odlično! :) Vi?
Anja: Ja ne loše, mada može bolje (to je, jedna meni draga osoba, stalno govorila).
Oran: Ovo niste izmislili? Juhuuuuuuuu.
Anja: Nisam.
Oran: S kim meljete sada?
Anja: Ne. Mogu nešto da Vas pitam?
Oran: Uvek. Samo izvolite.
Anja: Ste Vi ljubomorni ovako u pravom zivotu?
Oran: Ja ljubomoran?! Pa to je za smeh samo takav. :) Baš.
Anja: Znači…Jeste ili ne?
Oran: Apslolutno ne, zaista…ne, u čiju sam ljubav ili poštovanje siguran..)…i u one :)
Anja: Oket.
Oran: A Vi? Jeste li Vi ljubomorko?
Anja: Jesam :)
Oran: Gle. Zašto?
Anja: Imala sam danas predavanje :)
Oran: Na fakultetu ili na sastanku? :)
Anja: Kažu: zato sto se previše bojim da ću ga izgubiti.
Oran: Hm.
Anja: Na sastanku, naravno
Oran: Ja mislim da je ljubomora samo odraz nesigurnosti…u sebe ili u tu osobu.
Anja: Na faksu radimo pametnije stvari.
Oran: :) Koje su to pametnije stvari? :)
Anja: Pa sad, učimo…
Oran: Aha. Pametno, vrlo. Nego, znate li Vi da mi dugujete nešto?
Anja: Ja Vama? Da se Vi niste nešto preračunali?
Oran: Jok ja. Ja sam Vam skoro uvek izuzetno proračunat.:) Dugujete, i to baš. Razmislite malo.
Anja: Ne, ne…ja ne, ništa.
Oran: :)
Anja: Znate, još gledam ove suncokrete.
Oran: Da, da…Vi da, nešto. Pa ne volite suncokrete?
Anja: Ja bih nešto drugo, nečiju sliku da vidim…pa bar na nekoliko minuta.
Oran: Pa i ja bih to, a svoju stranu dogovora sam ispunio. Voleo bih i ja da dobijem onu sliku, ma čija da je. :)
Anja: Ispunili niste, ja sam zapravo pogodila čime se bavite, sećate li se?
Oran: Ne biste nikada bili potpuno sigurni da Vam nisam potvrdio i naveo (pod uslovom da ne znate, naravno)
Anja: (možda :) ) da možda ne :)
Oran: Pa da, u svakom slučaju ja imam potpuno pravo da zamolim za onu sliku, ma čija da je.
Anja: Ohoho….imam i ja potpuno pravo da zamolim za Vašu, ma koliko široka ona bila :)
Oran: Nemate.
Anja: Šta?
Oran: Odakle Vam to pravo? Po kom to dogovoru?
Anja: Odakle Vama?
Oran: Pa dogovor je bio sledeci: Vi meni sliku, ja Vama zanimanje. A bilo je obratno…Ja Vama zanimanje, a Vi meni…) Da ne pišem svašta ovde. Baš.
Anja: Ovako, ja sam Vama sliku, a za znimanje sam znala, tako da se prebacuje na sliku :)
Oran: A odakle ste znali zanimanje?
Anja: Znala sam.
Oran: Ma nemojte mi reći.
Anja: Znam ja takve kao što ste Vi. Znam i tačka.
Oran: Pa nise Vi neka proročica.
Anja: Nisam, ali znam… i ne bunite se više.
Oran: Pa dobro, vidite kako to deluje bezveze…Naravno da ću se buniti…niste učinili ništa da se ne bih bunio. :) Biće prava pobuna…Kao na nekom gusarskom brodu…a onda ću Vas zamoliti da šetate daskom..:) A dole, ispod, kruže ajkule razjapljenih čeljusti…a ja Vas bockam mačem i kažem…Hoćete li mi dati to sliče ili da Vas bocnem ajkulama glađanim? :)
Anja: Gledate previse crtaće poput Petra Pana :) Upoznala sam pre nekog vremena jednog učitlja, neozenjen, nema decu, živi sam,…i tako, kaze on: pa svrati ti slobodno kod mene ako ti nešto treba, evo ti broj telefona…Pa poče: a imaš li ti dečka? A koje si godište? Itd.
Oran: Gle.
Anja: Niste to Vi, ne brinite se :)
Oran: Kakva koincidencija. A koliko on ima godina? 109? :)
Anja: Ne znam. 33-38
Oran: Bolje, čuo sam da su ga roditelji prijavili tek posle tri godine .) Znači, ima pravih 112. Pa gde ga nađoste?
Anja: Ma ne bwe, mlad čovek samo se nije ženio pa smara studentkinje tako…pa gde se moze naći jedan učitelj?
Oran: Pa gde ga nađoste? Pa šta ste tamo radili?
Anja: Pa u školi, čoveče.
Oran: Pa sta ste radili u skoli? I to jos osnovnoj.
Anja: Radila svoj posao…
Oran: Koji Vaš posao?
Anja: Pa zar je čudno i neobično otići do osnovne?
Oran: Jeste, ako ne radite tamo. Ili nemate nekog da pokupite iz iste :)
Anja: Moze biti ili idem do neke nastavnice…
Oran: Dakle, šta ste radili u školi?
Anja: Ili nosim nekom kilincu obradu Tvrdice :)
Oran: Ma ko još posećuje nastavnike…to je prevaziđeno..:)
Anja: Idem. Moram ići.
Oran: Laka noć…
Anja: Moram. pozzzzz
Oran: pa – pa
– nastaviće se –
Sedmo poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
