Oran: Dobro veče.
Anja: Zdravo, Okoooooo. Znate li koliko se već znamo dugo?
Oran: Najmanje tri meseca, vrlo moguće i više, mislim.
Anja: Aha. Baš sam danas gledala…
Oran: I?
Anja: Prošlo jako brzo. Čini mi se.
Oran: A znate li tačan datum?
Anja: Ne znam, imam samo prvi zapis.
Oran: Pa dobro, recimo da je tu negde prvo tromesečje. Spremite se za roditeljski sastanak…i prve ocene.
Anja: :) Šašavi čoveče.
Oran: Koju bi Vi ocenu dali?
Anja: Vama ili nama? :)
Oran: Pa ne bih da pojašnjavam. Recite ocenu, ako imate ideju.
Anja: Ovako…
Oran: Kako?
Anja: Nekad mislim da je jaka petica, a ponekad 5- :) Ali, sve se vrti oko toga. Može? Mada, kada sam ocenjivala klince, bila sam jako, jako stroga. Ni nalik na ovo, da znate samo.
Oran: Pa i ja bih dao peticu…na skali od 1 do 105.
Anja: Au, ozbiljni ste?
Oran: Najozbiljniji.
Anja: Pa, Vaše misljenje. Okić.
Oran: Moje, nego šta.
Anja: No problemo, sinjore.
Oran: Si. Sinjor(ita)
Anja: :) Kako ste Vi? Šta radite? Šta ima?
Oran: Pa kuckam sa Vama…
Anja: Imam i nešto da Vam se pohvalim.
Oran: A ima to da sam dobio slobodan dan, ali baš. O, izvolite.
Anja: Ooooo, pohvalite se i Vi onda.
Oran: Pohvalite se.
Anja: Pa, pravila sam sladoled danas…sad smo ga smazali, odličan je bio. Eto. Od jagode, ali da znate…tata je pojeo osam kugli, eto.
Oran: Pa ništa, večeras, sutra i prekostutra do četiri sata sam potpuno slobodan. Auuuuuuuuuu.
Anja: Svaka čast, Oko.
Oran: A od čega je bio sladoled?
Anja: Ma i zasluzili ste.
Oran: Pa jesam, a ispalo je potpuno neočekivano…
Anja: Sladoled od jagode, sa malim komadićima, prelep je bio.
Oran: Trebao sam biti baš opterećen…a ispalo je da sam slobodan skroz.
Anja: Svaka Vam čast. Radujem se zbog Vas.
Oran: Svaka i Vama čast.
Anja: Kao i ja da sam slobodna, baš. Ali baš.
Oran: Nije mala stvar spremiti sladoled, i to od jagode, i to sa malim komadićima…
Anja: Ma meni nije ni važno, nije mi se ni pravio, ali bio je njam.
Oran: Njam, njam, što bi Vi rekli.
Anja: njam njam Prste sam polizala. Tačnije, činiju prstima.
Oran: Ako, ako…
Anja: Pa prste posle :)
Oran: A opraste li ruke?
Anja: Naravno :)
Oran: A činiju?
Anja: I noge :) hihihihiih
Oran: A činiju?
Anja: Oko, sve sudove sam oprala, malopre završila.
Oran: A ruke?
Anja: I činiju i sve sudove koji su bili u sudopri.
Oran: A ruke?
Anja: Pitali ste za ruke. Svasta i Vi…
Oran: Pa to je bilo za pre spremanja sladoleda…
Anja: Pitali ste već.
Oran: Sada pitam za posle pranja.
Anja: Ma i pre i posle i posle pranja.
Oran: A noge?
Anja: Perem ih stalno i kad treba i kad ne treba.
Oran: A posle pranja?
Anja: Meni treba i posle pranja, slabo mi ruke podnose deterdžent.
Oran: Dalje neću pitati.
Anja: :) Uh.
Oran: Koristite rukavice, one bokserske…
Anja: Bilo je baš brzo ispitivanje, kakvo je prolazno vreme?
Oran: Možete ih upotrebiti i u svrhu kada Vas Dragi iznervira.
Anja: Ma, ma, ma…
Oran: Prolazno vreme je kao kada se odbrojava nokaut…10, 9, 8, 7…
Anja: Dobro ili loše?
Oran: Itd.
Anja: Zadovoljavajuće? :) Prolazno? Kakvo je?
Oran: Ne znam, zavisi od toga da li je neko nokautiran?
Anja: Pa nije niko za sada, valjda.
Oran: Runda je trajala veoma dugo…Aha. Kako Vaš Dragi?
Anja: Oka i njegovo opisivanje…:)
Oran: Videste li se?
Anja: Nezamenljiv je. Nismo se videli. Znate da nešto izbegavam.
Oran: Nego, kako Vaš Dragi?
Anja: hihihihihihihi Ne bih to. Mada sam pre želela…Vama je sve lakše i opušteno…Dopušteno. Oko, bre, juče sam tužna otišla odavde.
Oran: Ja ne mogu da verujem da ako kažem da možemo pričati doveka da neko ne otkrije sebe bilo kakav da je…posle tri meseca.
Anja: A jutros ustala sa glavoboljom…zbog čega ne znam, ali…nije fer.
Oran: I ako čak obećam.
Anja: Ja sam sebe dosta otkrila, ali toliko sumnje sa vaše strane, baš mnogo je, ali ja nisam muško. Obećavam da nisam.
Oran: Ma ono niste Vi.
Anja: Oko, ono jesam ja.
Oran: To je sigurno, sada stoprocentno.
Anja: 100% jesam ja
Oran: A pričam sa Vama jer i dalje stoji ono sve što sam rekao.
Anja: Ali 1000% verovali ili ne.
Oran: Da, da…Pričajte mi o tome.
Anja: Odakle toliko sumnje i nepoverenja?
Oran: Ma nema tu više sumnje. Ako neko ne želi da vidi, ali naglašavam da vidi, nekoga poput mene, taj mora da nije taj.
Anja: Ne verujete da takav neko postoji? Slušajte Vas.
Oran: Ne verujem da postojite Vi Vi.
Anja: Slušajte. Postojim.
Oran: Postojite Vi, ali ne Vi Vi.
Anja: Ja ja sam. Verovali ili ne. Ja, ja. Lično. Ja, ja.
Oran: Dobro, pričajte to nekom drugom, ali ne i meni.
Anja: Stojim iza toga…Ja, ja. Ma…
Oran: Ma to je u mojoj glavi završeno…Nema potrebe da se trudite.
Anja: Ok, i neću.
Oran: Eto, sređeno. Dobar ste sagovornik…i pričaćemo dok god budete želeli…baš.
Anja: Hvala.
Oran: Nema na čemu. Ih, i nije Vam neka fora.
Anja: ?
Oran: Skinete sa interneta i stavite ovde…Pa to mogu i ja uraditi. Hoćete li?
Anja: Rekli ste da nećete o tome, a ako ih nađete bilo gde, javite mi i gotovo je. Ako Vam kažem da su moje, moje su verovali ili ne. Moje su. Hoćete sve da Vam kažem o tome? Pa da se uverite iako mislite da nije tako? Možda izgledaju kao da su neke profi, i hvala ako tako mislite, ali znam kakva sam. I znam, prosto. Videla sam juče jednu haljinicu. Htela sam otići danas odmah da je uzmem, ali…čekam platu…Tako da jedva čekam. Od one prve savršene sam se oprostila, ali našla sam još neke dve, slatke skroz i…
Oran: Pa šta?
Anja: Prošlo leto sam nabasala na suknjicu.
Oran: E, vidite li me?
Anja: Bila je baš, baš. Ali su mi trebale parice za nešto drugo pa je nisam uzela. Bila je savršena. Išla sam sada da vidim imaju li možda opet nešto tako. Je li Vam neko rekao da bolju zugu i bolje digru nije video ni na tv-u ? Neko nekad? Pitam Vas.
Oran: Pa moju guzu hvale…a grudi…hm…nisam čuo još…mada, nikad ne reci nikad. Da, rekao mi je polovično. Eto odgovora. A kada bi mi videli i grudi, raspametili bi se.
Anja: Da, da…E, pa i od mojih se raspamećuje. I ja i Dragi…koji je inače video svašta.
Oran: Eh, pričajte Vi to drugom, zaista.
Anja: Nema potrebe, drugi znaju.
Oran: Dobro, onda nemojte.
Anja: Pa, ubeđujem Vas da sam ja ja?
Oran: Zadržite to samo za sebe.
Anja: Svašta.
Oran: Zaista svašta…rekao sam Vam da je to već gotovo u mojoj glavi. I promenite ovu sliku. Smešno je, zasita.
Anja: Pazite, dala sam Vam broj i Vi ste prosto odbili, sad vi hoćete kao u prolazu samo da me možda vidite, ja odbila i nastaje totalni haos…razmislite malo.
Oran: Razmislio sam. Broj je ništa. Viđenje je sve. Eto.
Anja: Da, ništa je, ali Vi ne smete ni to. A ništa je, kako Vi kažete.
Oran: A viđenje bi bilo u pošti…Mislite da sam se šalio? Mislio sam najozbiljnije….i bila bi baš dobra fora, baš. No, obzirom da Vi niste Vi Vi…Odbili ste. A bila je jedinstvena prilika.
Anja: Da, da…Kao slučajno ste ovde, pa ako želim. Kao ako želim, a ako ne želim onda haos. Opet…ma…Laka noć.
Oran: Pa laka noć i Vama…kao perce…baš…pa pa…Ah, da…Zaboravio sam…Bez obzira da li ste muško ili žensko…Još jednom li odete na ovakav način, zaboravite me kao sagovornika. Baš.
– nastaviće se –
Pedeset treće poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
