Anja: Dobro veče, dragi čoveče.
Oran: Dobro veče.
Anja: Mojjjj
Oran: Kako ste?
Anja: Svako veče. Odlično baš. I inače i sada. Vi kako ste?
Oran: Ja odlično, takođe. Kako provedoste dan?
Anja: Divan je bio, lepo skroz. Bila sam do grada, videla se sa drugaricom, bilo je baš lepo i prijatno. Čak sam prošla i pored pošte :)
Oran: Aha. Šta veli drugarica?
Anja: Ma, raskinula sa dečkom pa…
Oran: Ona što kuka, je li? Kukavica?
Anja: Ma ne kuka stalno, teško joj je sada, pa mora da podeleli sa nekim…
Oran: Aha. Podeli s Vama još nešto osim kukanja?
Anja: Sladoled :) I lepu šetnju.
Oran: Pa dobro, to je već bolje. Koji sladoled je bio u pitanju?
Anja: Kornet jagoda-vanila :)
Oran: A, lepo. A ona?
Anja:Isto. A Vi za koji ste?
Oran: I dobiste li nešto? Ja lizuckam kuglice…Kod mog omiljenog poslastičara…
Anja: Nismo :)
Oran: Aha. Pa biraš koliko ti duša hoće…mada se i tu ograničim na čokolesnik uglavnom. Ili, ako nema čokolešnik, uzmem čokoladu i lešnik.
Anja: A kako stojite sa voćnim kuglicama?
Oran: Pa mogu sve da lizuckam…ali pošto vodim računa o liniji….uzmem samo ono što je neophodno…a to je čokolešnik.
Anja: hihiihihihi
Oran: Dopada mi se, recimo još, vanila…ili straćatela…Pa i voćni nisu loši…Ma kažem – sve. Ali, to nekada, kada dam sebi oduška…ali to ove godine još sebi nisam dozvolio.
Anja: Uuuu, staraćatela je njam, njam. Ali, vanila baš i ne.
Oran: Pa dobro…Ukusi su različiti.
Anja: Oko, jeste li Vi lepo raspoloženi večeras?
Oran: Izvanredno sam raspoložen.
Anja: Neka bude tako…
Oran: Biće, biće…mora da bude. Zar nisam baščelik?
Anja: Baš ste….Misli li i još neko na Vas?
Oran: Naravno da jesam. Pa sada…dozvoljavam da je moguće…često kada pogledam na sat poklope se kazaljke…:)
Anja: aaaa
Oran: Misli jedan moj mali drug…dalje…povremeno…možda desetak osoba.
Anja: Kaže drugarica danas…voli kad joj neko pokloni pažnju…osim dečka…oseti se poželjnom nekako, zna da još vredi…ili tako nešto…
Oran: Dajte mi njen broj telefona.
Anja::) Ne, ni slučajno.
Oran: Pa da li ona voli da se dopisuje?
Anja: Ne.
Oran: Šteta. Uputite je na mene i preporodiću je za par dana. Neće više ni pomisliti na njenog bivšeg.
Anja: Ne.
Oran: Znate…
Anja: Plašite se da joj ne ostane Vaš broj…
Oran: Ženske osobe misle da su partneri koji su sa njima jedini na svetu i neponovljivi, najbolji…i tako to….A u stvari…iza svakog ćoska vreba bar pet muških boljih od onog s kojim su te osobe…prosto…čista logika. Pa šalim se u vezi broja, ali ako želi da priča, tu sam…ovim putem.
Anja: Znam da nije najbolji, ali meni jeste…jeste u tom periodu kada smo zajedno, znam da je možda debeo, ali meni je savršen…jer to se nekako potisne, a izbije ono unutar čoveka. Ne.
Oran: Gle, gle…Pa kakva ste Vi to drugarica? Želite li joj dobro ili ne?
Anja: Ne dajem Vas nikome. Sebična sam.
Oran: Ma ko Vas tera da me dajete…Dajte samo kontakt.
Anja: Ne, ne, ne.
Oran: Gle, gle…
Anja: Rekla sam joj za Vas. Danas.
Oran: Pa ta osoba Vam i nije neka prijateljica izgleda.
Anja: Ne dam Vas nikome.
Oran: Bez komentara. A šta kaže drugarica?
Anja: Videla je kako se smeškam dok pričam…kaže: Jasno mi je sve :)
Oran: Šta li joj je to jasno, baš me zanima. Meni više ništa nije jasno.
Anja::) Nije ni važno. Zanima Vas ona sad?
Oran: Aha, dobro. Zanima me, naravno.
Anja: Je li Vas ona zanima?
Oran: Zanima me.
Anja: Zašto onda pričate sa mnom?
Oran: Pa zato što ne mogu sa njom.
Anja: Pa nađite je, pa pričajte onda.
Oran: Ih, nađite je…Gde da je nađem? Nisam ja Herlok Šolms.
Anja: Nađite je…ako baš želite nije problem nikakav. Malo truda i može se sve.
Oran: Ne daje problem, nego je neizvodljivo. Nemoguće je.
Anja: Potrudite se, kažem Vam.
Oran: Pa trudim se, rekao sam da nas povežete.
Anja: Stvarno to želite?
Oran: Pa koliko ona ima godina?
Anja: Godinu više od mene.
Oran: Završi li nesto od škole?
Anja: Završi.
Oran: A kako izgleda?
Anja: Ali, starija je od mene. Simpatična je…
Oran: Ih, simpatična. Šta to znači?
Anja: Pa, Vama bi se svidela.
Oran: Pa eto, odlično.
Anja: Oko, bre…
Oran: Uputite je na mene.
Anja: Oko.
Oran: Molim.
Anja: Vi ste zainteresovani…?
Oran: Zašto da ne…samo ako ona jeste. Volim da pomognem koliko mogu.
Anja: Zezate me ili ste ozbiljni?
Oran: Ja sam najozbiljniji.
Anja: Ok. I kako je, kažete, Vaš brat?
Oran: Koji brat? Imam više braće.
Anja: Onaj simpatični.
Oran: Dobro je, hvala na pitanju. A kad će ta Vaša drugarica da se javi?
Anja: Slobodno me spojite sa njim.
Oran: Ma već ima, ne verujem da je zainteresovan. Čovek je već u godinama zrelim. Ne bi mogao da se izbori :)
Anja: Ma, ne sumjnam ja u njega.
Oran: Sumnjam ja :)
Anja: A inače, ja sam u tim godinama, ne mora on previše da se trudi :)
Oran: Aha.
Anja: Slobodno me spojite sa njim.
Oran: Pa ne bih mogao da se pojavim sa tim predlogom pred njim, žao mi je.
Anja: Ma ja ću se pojaviti, samo nas spojite.
Oran: Žao mi je.
Anja: Što Vam je žao?
Oran: Pa zato što to ne mogu da učinim.
Anja: Onda ništa za drugaricu, ni ja to ne mogu, žao mi je.
Oran: Bezveze. Vaša drugarica je u najboljim godinama…a i nije Vam rod…a i potrebna joj je pomoć…
Anja: Žao mi je.
Oran: Sve se skockalo.
Anja: Žao mi je. Ne mogu da Vam pomognem.
Oran: Nije pošteno, baš.
Anja: Žao mi je.
Oran: Dobro, kako želite.
Anja: Tako želim. Ne mogu da izađem pred nju sa takvim predlogom.
Oran: Pa dobro.
Anja: Žao mi je.
Oran: Primio sam k znanju. Neću više navaljivati.
Anja: Da, bolje tako.
Oran: Za nju ne verujem da je bolje, ali…Šta je – tu je.
Anja: Pa Vi ste skroz protivrečni…ali, šta je-tu je.
Oran: Ne razumem…Zašto sam protivrečan?
Anja: I ne znam ni šta Vam je sada odjednom. Ma nije ni važno, ne želim da kvarim dan, lep je bio…
Oran: Dobro.
Anja: Lep dan. Sunčano.
Oran: A zašto sam protivrečan?
Anja: Toplo je.
Oran: Jeste, dan je bio divan…baš.
Anja: Ptičice pevaju…
Oran: Da. A zašto sam protivrečan? Hoćete li odgovoriti uopšte na to pitanje?
Anja: Kao ne želite ništa jer ste u takvioj situaciji, pa onda želite, ali sa drugaricom, pa bla, bla…Kaži odmah: Neću tebe, daj drugaricu…da znam o čemu se radi, a ne tako…inače i nju je dečko pitao da se vere baš pred raskid.
Oran: Aha. Pa ja nisam želeo ništa osim priče sa Vašom drugaricom…isto što inače radim i sa Vama. Gde je tu protivrečnost??!
Anja: Znam, isto što i sa mnom…isto bi i sa njima. Želim Vas za sebe, ali, nije važno.
Oran: Pa ako nije važno, kao što kažete, povežite me sa njom.
Anja: Orane, malo ste, malo samo prekinite sa tim…
Oran: Ne razumem.
Anja: Niste ni Vi mene hteli da upoznate sa mladićima sa Vašeg radnog mesta.
Oran: Pa to je bila šala, ja ovo mislim ozbiljno.
Anja: I ja sam mislila ozbiljno.
Oran: Nisam stekao takav utisak.
Anja: Pa eto, sad znate.
Oran: Aha. Dobro.
Anja: Slušajte, čini mi se da me malo drndate večeras, a to mi se baš ne dopada, zato, ako možete i ako želite hajte normalno da pričamo.
Oran: Pa ja pričam normalno.
Anja: Šta Vam je??????????
Oran: Kud ćete normalnije?!
Anja: Umem da osetim kad nešto nije u redu, toliko umem.
Oran: Uostalom, kliknite bilo koga i videćete da je ovo najnormalniji razgovor koji može ovde da se vodi…a i šire.
Anja: Pa da sam htela da kliknem bilo koga, radila bih to i bez Vašeg saveta…
Oran: Pa dobro, samo sam skrenuo pažnju na činjenicu da je ovo normalan razgovor…E, sada…Možda Vi više volite nenormalan razgovor?
Anja: Ne. Skoro da sam sigurna da nešto nije kao i obično, ma sigurna sam. Samo ne znam zašto tako sada odjednom. Ali, verovetno postoji zašto koje ja ne znam još.
Oran: Ma sve je odlično, baš. I obično i odlično.
Anja: Osetila sam taj ton i na početku večeras. Nije sve ok. Znam to.
Oran: Baš opuštno čavrljam, bez ikakvih loših misli. Sve je u najboljem redu. Opustite se i Vi, slobodno.
Anja: Niko nije rekao da imate crne misli, ali osećaj me ne vara, nesto smidi ovde :)
Oran: Uzmite osveživač prostorije.
Anja: A možda je pun mesec pa su muškarci pošašaveli.
Oran: Ne znam, nisam gledao put neba.
Anja: Ili me planirano spuštate večeras…
Oran: Svašta. Da li imam razlog za to?
Anja: Da, svašta i ja pričam. Svašta baš.
Oran: Da li imam razlog za to?
Anja: E, ne znam ja da li Vi imate razlog za to, ali čim se tako ponašate…možda imate. Nisam upućena i ne čitam misli tuđe.
Oran: Ako ne znate, znači da nemam. Dakle, pogrešno osećate.
Anja: Ali Vaš ton mi se ne dopada, uopšte.
Oran: Pa ne dopada mi se ni meni Vaš, pa ne skrećem pažnju na to.
Anja: Pa ako Vam se nešto ne dopada, recite…a ne kao sve je u redu, a nije. Bezveze je to.
Oran: Ne želim. Meni je odlično i ovako.
Anja: Ali, ovakve situacije smo imali već…
Oran: Nisam baš nešto navikao da mi potpuno izlaze u sustret…trpim dok je podnošljivo. Kad bude nepodnošljivo, reći ću.
Anja: Oko, šta ste radili danas? Kako ste proveli dan?
Oran: Pa ovako…Bio kod čika doktora…pregledao me u njegovom…dao mi par saveta…I rekao da mu se javim u ponedeljak…da mi da konačnu terapiju. Zatim…došao u odaje…Malo nešto jeo…čitao knjigu…pričao sa Vama…potom nešto sređivao po kući…zatim odbavio jednu uslužnu vožnju…došao…Ah, da…u međuvremenu sam otisao sa klincima i kupio lubenicu..bili u veletrgovini, pokupio neke stvari od komšija…pogledao nešto na internetu, uradio vežbe…napio se čaja…i došao ovde…Primetićete da se deca slabo pominju…to je zato što ovo moje stanje poprilicno me ograničava…a inače sam isplanirao skoro svakoga dana izlete…i kulturno-rekreativno-zabavni program. Eto, to mi je krivo malo…ali, kažem sebi…polako, ima dana. Kud žuriš? I eto. Toliko. Ah, da…malo sam pričao sa životnim savetnikom. Eto.
Anja: Samo ste jednom jeli danas?
Oran: Pa ako iskljucimo lubenicu…
Anja: Isključimo je.
Oran: I doručak koji sam ubacio za dva minuta…da. A i ovo jelo nije bilo klasično. Neki hleb…korica…volim da gulim hleb. To mi je veoma slatko…imam običaj, kada želim sebi da ugodim…da uzemem pogaču ili hleb…i čitavog ga ogulim. Eto. Mada, uglavnom pojedem trećinu, polovinu…ređe čitavog.
Anja: A, životni savetnik, je li Vam ona rekla nešto loše povodom razgovora našeg?
Oran: Pa rekla mi je jedan savet koji sam ja čuo i rekao sam da ću razmisliti o njemu. Inače, takođe sam joj rekao da više o Vama ne želim da razgovaram.
Anja: Osetila sam da nije u redu…
Oran: Sve je u najboljem redu.
Anja: Zašto ne želite više o meni?
Oran: Ima li razloga da ne bude? Pa to je već nešto intimno, ne bih o tome.
Anja: Polili ste me baš. Hladnom vodom.
Oran: Zasto?
Anja: Mada, možda je to planirano sve, ali…
Oran: Ništa loše nisam rekao.
Anja: Osećam veliku teskobu u večeranjem našem razgovoru, baš veliku, nešto mučno baš. Od prve reči večeras.
Oran: Ja ne osećam ništa.
Anja: Pa ja ne radim ništa mehanički, pa ni ovo.
Oran: Pa ne radim ni ja ovo mehanički. Kao stao vidite, rečenice se razlikuju i odgovoaraju temi razgovora.
Anja: Nije mi jasno samo šta se to izdešavalo, ali nešto jeste i to je jasno svima. Osećam neraspoloženje kod Vas. Osecam, baš.
Oran: Mene izdvojte iz tih svih. Ja nisam u tom košu.
Anja: A što nećete da priznate, to je nesto drugo.
Oran: Nikakvo neraspoloženje ne postoji kod mene. Nemam šta da priznam.
Anja: Ok, pitaću Vas jos jedno, je li sve u redu???
Oran: Ja ću Vam još jednom reći. Sve je u najboljem redu.
Anja: I još nešto da Vam kažem, trudim se, baš se trudim oko ljudi koji mi znače, ali ako primetim sa druge strane inat, prkos, bezobrazluk…pucam po šavovima…verujte, nemam ni ja baš toliko strpljenja za nekog ko ne želi da sarađujem u bilo kom slislu. Prvo je bilo…hvala mi što sam podelila sa Vama deo sebe i jos svašta, a posle…pa ko zna odakle je to…imate takvih na stotine već…šta se dešava to…
Oran: Ako mislite da se inatim, prkosim i da sam bezobrazan prema Vama moj savet je da prekinete razgovor sa mnom kako bi očuvali svoj duševni mir. I to što pre…A ja ću Vam olakšati time…što ću Vas podsetiti…
Anja: Pa radite celo veče na tome…
Oran: Da sam rekao…
Anja: Ne znam zašto. Ne želim to, alli ne dopada mi se, baš.
Oran: Da ako odlučite da prekinete bilo kada razgovor sa mnom…
Anja: Krivo mi je.
Oran: Da se neću ljutiti, nikako i nikada. Ih, šta je sve čoveku u zivotu krivo pa ništa… Bude malo krivo, bude, pa prođe. Vreme leči sve.
Anja: Stvar je u tome što ne želim to, nikako i nikada…ne želim, srećna sam što sam Vas upoznala i čuvam Vas u svom malom lepom svetu…
Oran: Pa ne znam zaista, ne znam kako da Vam pomognem. Ja sam tu, a ako ne odgovaram kao sagovornik, prekinite. Prosto.
Anja: Niko ne traži pomoć…
Oran: Ja se neću ljutiti.
Anja: Zašto, Oko?
Oran: Pa zašto se onda žalite meni?
Anja: Ja sa Vama razgovaram što uključuje i žaljenje i deljenje lepih trenutaka i ogovaranje i svašta, ali osećam zid večeras, to Vam pokušavam reći, zid ste stavili…
Oran: Hajde sada ovako da krenem…pošto drugačije ne prihvatate očigledno…
Anja: Laka noć, Oko, idem na spavanje…
Oran: Laka noć…kao perce…baš…pa – pa
– nastaviće se –
Pedeset drugo poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
