Anja: Okooooo, opet dođoh, a Vi…ko zna šta radite…Oko…hajte čujte me. Malopre sam stigla, nisam se ni presvukla, evo me da Vas pozdravim, Oko. Verovatno ste sad legli da se opet malo odmorite…u Vašem toplom krevetu ste…Oko…
Oran: E, ovoga puta sam Vas čuo!
Anja: Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.
Oran: :)
Anja: Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa! Oko mojjjj. Hvala ti. Hvala Vam. Okooooo, Oko.
Oran: Anjaaaaaaaa
Anja: Okooo
Oran: Anjaaaaaa
Anja: Pa, Oko…čoveče, bre. Oko.
Oran: Anja, kako ste? Pričajte mi kako ste. Brzo!
Anja: Slušajte, jako sam, jako umorna, ali osmeh mi je na licu i neće uskoro otići :) Eto. Kako ste Vi?
Oran: Ja sam odlično! :)
Anja: Baš odlično? Ili odlično ono Vaše?
Oran: Pa, duga priča…Sada sam odlično, baš.
Anja: Slušam je. Uvo u tiganj :)
Oran: No, nisam ja baš bitan, Vi me interesujete.
Anja: Bitni ste. Jeste. Meni jeste. Bitni ste. Jasno?
Oran: Jasno.:)
Anja: Kako ste?
Oran: Pa čekam da me izvestite da li je prošlo ono bezveze, pa ću Vam reći.
Anja: Hajte. Koje da li je prošlo?
Oran: Pa rekli ste da ste imali bezvezan dan…ili tako nešto…Znam da ste bili tužni.
Anja: Aha, jeste, juče je bilo baš, baš bezveze sve i tužna sam bila na kraju dana i sve mi je išlo loše juče.
Oran: Da. Znam.
Anja: Na kraju sam se isplakala i zaspala.
Oran: Kukuuuuuuuuuuuu.
Anja: Ali, prošlo je, donekle. Danas je novi dan.
Oran: Aha…Naravno. A zašto donekle? Šta tu ne valja? Donekle?
Anja: Joj, kad bih počela ne bismo večeras završili…
Oran: Šta tu nije dobro? Pa slušam ja.
Anja: :)
Oran: Može u kratkim crtama.
Anja: Posao: mozak na paši, ali stojiš na nogama i smeješ se, oko tebe svakakvi…sledi da je zdravlje malo podrmano. Ljubav: duga priča.
Oran: Zdravlja podrmano? O čemu Vi to pričate?
Anja: Drugarice: zovu da izađemo, ali ja nemam snage. Eto. Pa ne mogu da stojim na nogama više. Noge me otkidaju. Stopala. Leđa.
Oran: A, to…Ma nista to nije strašno…proći će.
Anja: A od puno nerviranje ume i ova lepa glava da zaboli.
Oran: To je trenutni zamor samo…ne bi valjalo kada bi taj posao potrajao…ovako…ništa. Verujem. Znam.
Anja: Neće potrajati, još malo i gotovo.
Oran: Pa to i kažem…
Anja: Kako ste mi Vi čoveče?
Oran: Toliko će potrajati i Vaši bolovi…još malo i gotovo. Ma ja ne smem da počinjem…
Anja: :)
Oran: Jeste li se pomirili sa Dragim?
Anja: Slobodno, mozete i Vi u kratkim crtama. A Dragi…posebna priča, ne bih o tome…ali da je sve u redu, nije. Eto.
Oran: Hm. Evo Vam kratkih crta…
Anja: Dajte..
Oran: Puno posla danas, baš…Skoro čitav dan sam na nogama…
Anja: Kućnih ili…?
Oran: Kućnih…
Anja: ok
Oran: Ali, s tim u vezi bio sam i van kuce i van grada…Dalje…
Anja: Je li sve bilo ok?
Oran: Stopla su naravno odreagovala…ali nije ništa alarmantno.
Anja: Opet stopala….Oko…
Oran: Dalje…Uspeo sam nekako posle par teleforniranja i maltretiranja da nađem neku vezu za utorak, nadam se da me pogleda jedan lekar…pa ću videti dalje šta ću…uputiće me valjda…
Anja: Tražili ste ga kod Vas ili ovde?
Oran: Kod nas…
Anja: ok ok Uuu, je li neki mlađan taj lekar ? :)
Oran: Pa stariji je od mene, ali ne puno…par godina. Dalje…
Anja: Dalje…
Oran: Taman sam mislio da se istuširam i da dođem ovde…Kad me zovu rođaci…
Anja: Jeste li se tuširali???
Oran: Sve se to dešava u kasnim večernjim časovima…Tek maločas…
Anja: Uuuuuu… :)
Oran: A do maločas sam bio u bolnici…rođaku dopremila hitna pomoć…
Anja: Pa šta joj je bilo? Šta se desilo?
Oran: Pa sam, naravno ja, tamo bio dežurni.
Anja: Zašto je u bolnici? Je li to Vaš blizak rod?
Oran: Dalji rod.
Anja: Dobro.
Oran: Ali nema veze, dežurni sam ja.:)
Anja: :)
Oran: Ma samo da bude dobro…možda je sutra vratim, bar se nadam…I tako…
Anja: Ma Oka je sila od čoveka, shvatila sam to još odavno…
Oran: :)
Anja: Pa neće se zadrzavati tamo, ne bi trebalo? Šta su rekli?
Oran: Ma Oka se malo hvali ovom prilikom uz malo jadanja…Nije ni on naivan, baš.
Anja: Ma Oka je sila, ako ja tako kažem-tako je. I neka se ne buni jer je tako, prosto.
Oran: Iskoristio je situaciju da pokaže malo šta radi…a to nije lepo od njega, znate.
Anja: Ma Oka je Oka…i sve je u redu.
Oran: Ali, nije odoleo…Ipak ste Vi Anja.
Anja: :) Pa za šta Vama služi Anja, Oko? Za jadanje i kukanje i hvalisanje?
Oran: Pa služi za utehu.
Anja: Za utehu?
Oran: Više za utehu, manje za hvalisanje.
Anja: Oko…
Oran: Pa da, ja se sve tešim…ma sve je lepo, Anja je tu…i tako to…Sve će biti u redu, Anja je tu…
Anja: Pa, dobro…
Oran: A bilo bi bolje da mi sluzite za hvalisanje, u svakom smislu…Ali, eto.
Anja: Poslaću Vam nešto, ali kad nađem gde mi se nalazi. Nešto jako lepo, ali drugi put. O prijateljima i ljudima koje srećemo inače.
Oran: A šta je to jako lepo?
Anja: Ma neka pričica, videćete već. Jako je lepo. Jako je lepa.
Oran: Aha.
Anja: Mislim da će Vam se svideti…meni jeste.
Oran: Pa dobro, onda ne sumnjam da će mi se dopasti.
Anja: :)
Oran: :)
Anja: Zašto ste mi pobegli juče ?
Oran: A gde je ono sliče od sinoć?
Anja: Zašto ste otišli pre mene u krevetić?
Oran: Nisam…napisao sam šta se desilo, zar ne?
Anja: Hm, ali…ja se vratila… :) I videla da ste tu i zvala Vas i zvala…i Oko, i Oko i Oko…
Oran: Znam…napisao sam Vam…
Anja: A Oke nije bilo…
Oran: Ma dobiste li poruku?
Anja: Jesam, ali trebali ste mi, eto. Samo na sekund.
Oran: Pa i Vi meni, ali šta da se radi…Danas ste mi trebali u jendom trenutku, baš.
Anja: Pa što me niste zvali? Stvorila bih se kraj Vas…
Oran: Pa Vaš broj je završio u nekom kontejneru…:)
Anja: Šta?
Oran: Pa rekli ste mi da ga bacim. I ja sam ga bacio.
Anja: Da ga izbrišete, ne bacite.
Oran: Pa zapisao sam ga na papiriću…stavio u imenik…a onda i… :)
Anja: Ua.
Oran: Pa to je Vaša želja bila.
Anja: Ua Oran.
Oran: Pa sad…ovaj…Vi ste to tražili, je li? Kako sam mogao da ne uradim?
Anja: Možda u besu, ali nisam to mislila zaista.
Oran: E, ja to ne znam da li ste mislili ili želeli…ja čitam šta pričate.
Anja: Pa sad…tražila sam i da me pozovete, ali niste to uradili…ako ćemo tako.
Oran: Odnosno, slušam.
Anja: Ma čita Zoka šta njemu i kako njemu odgovara.
Oran: Ih. Pa nije baš uvek tako. Uostalom, niste Vi tražili da Vas pozovem.
Anja: Nisam?
Oran: Vi ste dali broj i rekli da mogu da Vas pozovem.
Anja: Nisam tražila?
Oran: Niste tražili.
Anja: Jesam.
Oran: Koliko se ja sećam, niste.
Anja: Rekla sam Vam: pozovite me sada, odmah…
Oran: Pa kako ste to tražili, kojim rečima?
Anja: Nekoliko puta. Tim rečima.
Oran: Eh, ne…to je bio predlog…ukoliko Vam ne verujem, da se razuverim.
Anja: U redu.
Oran: Nije bio zahtev, istrgli ste iz konteksta.
Anja: Oko, zovite me. Oko, zovite me !!!!!
Oran: Pa ovako…
Anja: Može tako? :)
Oran: Može, da. Ali…
Anja: :) Da ne bude posle…
Oran: Prvo, nemam broj.
Anja: Da se zna.
Oran: Da, jasno.
Anja: A to je Vaš problem… Ja sam dala. Vi bacili. I šta sada? Sada ništa.
Oran: :) Odoh u Jovanovac! Jovanovac – deponija.
Anja: Gde vam je to? Jojjjjj.
Oran: Selo u blizini Kragujevca. Tamo je bila deponija.
Anja: Kažem Vam, niste Vi još za bacanje, ne žurite..
Oran: Idem da kopam, rijem, riljam, orem…:)
Anja: :)
Oran: Ma da nađem taj Vaš pusti broj, bre! Da prekopam deponiju, tamo se prazne kontejneri.
Anja: Ma…kad pre niste, možda je to znak da to nije dobra ideja…
Oran: Malo smrducka, ali ću staviti štipaljku…na nos.
Anja: Štipaljku u nekoj lepoj boji.:)
Oran: Moze crvena?
Anja: Ne.
Oran: Plava?
Anja: Ne.
Oran: Ljubičasta?
Anja: Ne.
Oran: Ne poznajem više lepih boja…nisam baš neki stručnjak. :)
Anja: Zelena Oko, zelena.
Oran: Ih, zelena. Otkud sada zelena?
Anja: Pa volim tu boju baš.
Oran: Auuuuuuuuuu.
Anja: I zelenu i žutu. Što auuuuu?
Oran: Profesor koji je predavao likovno na fakultetu je imao veoma loše misljenje o zelenoj boji.
Anja: Ma, pojma on nema, verujte. Ja je obožavam.
Oran: Pa naravno da nema pojma, čim je Vi obozavate. :)
Anja: :)
Oran: :)
Anja: A koja je Vaša omiljena, ako je imate uopšte?
Oran: Imam. Uglavnom plava. I sve njene nijanse.
Anja: :) Pa zavisi kako za šta…
Oran: Zelena, pa naravno i zelena…ona se podrazumeva. Ah, da…i žuta!
Anja: Na primer…ne bih uzimala zelene patike :)
Oran: Aha.
Anja: Kopirate me, Oko :) Opet.
Oran: Paaaaaaaaaa. Šta ću, moram. Da se ne nadurite. :)
Anja: Je li Vam rekao neko danas da ste čovek i po ? :)
Oran: Video sam kako je prošao Vaš Dragi i izvlačim pouke. Ne, niko. Pametan čovek se uči na tuđim greškama, a glup na svojim.
Anja: Znate ono: koka i po-dinar i po…koliko je koka? :)
Oran: :) Znam, ali ne znam. To nikada nisam shvatao. Baš.
Anja: Oko, divna ste osoba.
Oran: E, Anja…
Anja: Jeste, jeste. Verujte mi.
Oran: Nemojte.
Anja: Ne bih, ali osećam potrebu da Vam kažem, ništa nije neistina.
Oran: Pa hvala, baš. Vi ste takođe divni, jedinstveni, čini mi se.
Anja: Nekome jesam, valjda.
Oran: Kakvo li je ovo sliče?
Anja: Videli ste bar malo? Ma, nije ni važno mnogo…Poslacu je onako. Sutra, može? Pošto imam i još nešto…
Oran: Meni svakako. A kome još, ne znam. Verovatno ima bar još par osoba. Ne, nisam ništa. Neće. Pa može, da…mada…:) Ko će da iščeka sutra? Nego, morao bih ići uskoro…
Anja: Pa….Što se mora, mora se.
Oran: A i Vi bi mogli…
Anja: Ne ja, ne.
Oran: Da se odmorite, baš.
Anja: Sutra je dan za odmor.
Oran: Da, da…Vi.
Anja: Izležavaću se i naspavati, baš.
Oran: E, recite mi samo da li ste se pomirili sa Dragim. E, dobro da se naspavate i odmorite, baš.
Anja: Ne mogu ništa da Vam kažem po tom pitanju…Hvala Oko…i Vi isto.
Oran: Dobro, a jeste li se svađali?
Anja: Pa…ne znam ni to. Ne bih o tome.
Oran: Aha.
Anja: Ne bih.
Oran: Dobro. Dobro. Ako ste se svađali – mirite se. Eto, to da kažem toliko.
Anja: Videćemo…
Oran: Ako su odnosi zahladneli, ugrejte ih. Eto.
Anja: Ali Oko…ja se toliko trudim, baš…i ne mogu više…
Oran: Trudite se i dalje.
Anja: Ne mogu samo ja…
Oran: Možete Vi to, garant.
Anja: Ne ide to tako…
Oran: Hm.
Anja: Mogu, ali ne znam želim li i dalje.
Oran: Želite, naravno da želite. Zar tu priliku da propustite? Da budete faca?
Anja: U poslednje vreme hvatam sebe u onome…ne želim, ali trebalo bi i zato radim…Kakva faca?
Oran: E, tačno ste dobro postavili to…ne morate želeti, ali uradite…Eto.
Anja: Ali nevoljno radim…
Oran: Ionako sve to izbledi vremenom…ostane ono šta treba samo. Ma nema veze. Bitno da keks dobro funksioniše.:)
Anja: :) Savršeno.
Oran: Eto, šta ćete više? I dosta o tome više!
Anja: Ali, ali, ali…
Oran: Ćut! Ništa ali! Keksajte se i uživajte!!! I tišina više!!!
Anja: Uhvatila sam sebe u odsutnosti. Eto.
Oran: Kad ja ne mogu, nek bar neko drugi uživa. Šteta da niko ne uživa u Vama.
Anja: Eto…slušajte situaciju od danas. Ne znam da li ćete me razumeti, ali pokušaću da objasnim.
Oran: Pa hajde, baš.
Anja: Krenuo je da me poljubi…
Oran: Uh! :)
Anja: Okrenula sam glavu i stavila mu je na grudi, rame…
Oran: Gde nađoste baš tu situaciju!
Anja: Ali slušajte. Stojimo. Stojimo obučeni. I krenuo je, ja izbegla…i on me zagrlio…ja njega, ali nisam stegla, nego skroz labavo…
Oran: I?
Anja: I počinjem da mislim na nekog drugog, stežem ga jako, hvatam sebe u trenutku u toj misli, ljutim se na sebe..i pustim ga…i odem…
Oran: Svašta, pa gde odete?
Anja: Uhvatila sam sebe da su mi milsli bile negde drugde i zato sam stegla zagrljaj.
Oran: Znam, da.
Anja: Otišla da pijem sokić ili ne znam ni ja više šta…
Oran: A on?
Anja: Bila sam jako ljuta na sebe. I to nije prvi put da mi se to dešava. On nije skapirao. Rekla sam da sam umorna. I jesam bila, ali ne toliko.
Oran: A kada ste se to videli?
Anja: Danas.
Oran: Kada danas?
Anja: Zar je bitno?
Oran: Jeste.
Anja: Danas, prosto.
Oran: Kada danas prosto?
Anja: Dovoljno je samo danas.
Oran: Meni nije.
Anja: Oko, ne preterujte.
Oran: Ne znam šta je tu loše ako kažete kada ste se videli sa Dragim?
Anja: Pa zašto je to Vama bitno? Rekoh Vam da smo se videli i to je to.
Oran: Pa bito je vrlo…tu se krije jedna veoma važna informacija.
Anja: Da, da. Koja? Da znam i ja…
Oran: Prvo recite kada.
Anja: Pre podne.
Oran: Oko koliko sati?
Anja: Oko 10h.
Oran: Aha.
Anja: A zašto?
Oran: Onako. :)
Anja: Pa recite mi sada.
Oran: Pa izgleda da je Vama vreme za vođenje ljubavi više usmereno ka popodnevnim časovima.
Anja: :)
Oran: Mislim, nije na odmet znati. :) Anja, mnogo sam umoran…glava mi pada…A moram sutra rano ustati, baš. Dozvoljavate li da se udaljim polako? Gle, ala sam naivčina…ja pitam anju, a Anja zbrisala… :)
Anja: Ne, nije zbrisala, tu je. Idete?
Oran: Mora.
Anja: A baš sam se spremala…Pa hajte.
Oran: Spremali?
Anja: Nije važno, hajte. Na spavanje.
Oran: Ma nemojte…meni jeste.
Anja: U čemu ćete da spavate?
Oran: Recite. Ma neki krš…starudija neka pocepana. :)
Anja: Ma recite…Pocepano…iooooooo…
Oran: Pa neka stara majica…
Anja: Ko Vam pocepa to u zanosu strasti, pitam se, pitam…
Oran: I neke bokserice još iz vojske…Sve nikakve…Ali su makar…Zelene! :)
Anja: hihihiihi Njam, njam.
Oran: Maslinastozelene!
Anja: A majica?
Oran: Majica je neka stara, takođe…
Anja: Plava?
Oran: Ne znam koja je ovo boja…Ide na plavo..ali nije…Nemam pojma. Baš.
Anja: Pa, dobro. A spavate bosi?
Oran: Obavezno. Uvek.
Anja: A, kako spavate? Kako najviše volite?
Oran: I obavezno ostavljam noge gole…bez obzira koje je godišnje doba i kakav je kvalitet grejanja.
Anja: Oka ima dobru cirkulaciju…
Oran: Pa najvise volim da spavam raširenih ruku i nogu…:)
Anja: Na leđima ili na stomaku? Ili se samo širite jer ste široki?
Oran: Kada sam tanak, na stomaku…kada nisam…na boku.
Anja: Biće da je na leđima…A kako širite noge ako ste na boku? :) hihiihihihi
Oran: Pa pravo kažete… Onda to Vazi kada sam tanak.
Anja: Znači, sada ništa na stomačiću…
Oran: Nažalost, nisam.
Anja: I ništa na boku…
Oran: Dodao sam neko kilo…Ali, biće to u redu…Proces je počeo…i on će da traje.
Anja: njami njami
Oran: Opet Vi sa njamanjem. :)
Anja: Pa kad ste sav njam, njam…A kada ste Vi zainteresovanjiji?
Oran: Ih, pa nisam baš…čini Vam se. Ima tu štošta da se zameri, baš. Za šta?
Anja: Za keksanje :)
Oran: Kada sam tanak…tada sam baš zainteresovan.
Anja: hihihihhihi
Oran: Uglavnom bezuspešno. :)
Anja: Lakše mi je sada…samo se Vi buckite…
Oran: Ne, ne i ne.
Anja: Da, da. Ako se buckite, onda…hihihiihhii
Oran: Onda šta?
Anja: Onda ništa :) jes
Oran: :) Pa sad…Hajde da ćutim. :)
Anja: Recite.
Oran: Nebitno.
Anja: Pa da padnem sa stolice ove.
Oran: Zasto? Neće Anja da padne, ne dolazi u obzir.
Anja: Pa zbog toga što ću čuti…Neće mi se dopasti.
Oran: A, to. Onda ćutim.
Anja: Joj, joj.
Oran: Nego, morao bih se povući, baš.
Anja: Pa dobro…
Oran: Ne mogu više da izdržim. Mnogo sam umoran.
Anja: Spavajte. Hajte. Lepe snove Vam želim.
Oran: Anja, pozdravljam Vas…Hvala.
Anja: Takođe, Oko.
Oran: Laka noć…kao perce…
Anja: Hvala Vam. ćao ćao ćao
Oran: pa – pa (ne zaboravite sliče sutra :)
Anja: Ne zaboravite poziv :)
Oran: Nemam broj.
Anja: Ni ja sliče :)
Oran: :) Idem ja, bolje je…
Anja: Hajte. Ljubim Vas za laku noć. Ćao, Oko.
Oran: Hvala, Anja…
Anja: U levi i desni i nos :)
Oran: :)
Anja: I u onu stranu stomačeta na kojoj spavate noćas .
Oran: :) Hvala. Pozdrav.
Anja: Ćao.
– nastaviće se –
Četrdeset osmo poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
