Oran: Kud pobegoste sada kada je urgentno…Kaže čovek da ne može više da čeka :)
Anja: Ma pustite ga, kažite mu da niste zainteresovani jer imate previse dlaka :)
Oran: Znao sam…Ja i moj dugačak jezik!
Anja: Imate ? Auuuuu. Znate pričala mi skoro drugarica za njenu drugaricu…
Oran: Ma imam…majka priča da u porodilistu je mogla mirno da spava jer sam imao dlake na jednom delu ruke, tako da me je po tome zapamtila i shvatila da me ne mogu zameniti :) Da?
Anja: Još tada, bljak :)
Oran: hahaha Pa Vama jeste bljak, ali ima ko to i voli…mada priznajem, nije mi to baš najjasnije da to neko može da voli. :)
Anja: Ni meni nije jasno, pa to su samo dlakeeee.
Oran: :) No, manite sada to…Šta je to pričala drugarica?
Anja: Ta njena drugarica voli dlakave.
Oran: Eto sam joj ja! Dajte sliku! :)
Anja: I otišla ona kod lekara na neki pregled…
Oran: I? Lekar dlakav? :)
Anja: Da, da, lekar dlakav i vire mu dlake ispod majice.
Oran: Uh, što nisam lekar! :)
Anja: I dok ju je pregledao, ona se zablemntala u njega i počela da balavi :)
Oran: hahaha Da nije bio ginekološki pregled? :)
Anja: I on se naljutio i isterao je. Ne znam kakav pregled, mislim da je stetoskop u pitanju.
Oran: Ma kako se naljutio? Kako je isterao? To nije moguće.
Anja: Nemam pojma, samo je isterao i naljutio se. Vi niste ovde gde pričamo? Šta ću ja bez Vas sama?
Oran: Ja jesam. Ma ko kaže da nisam tamo?
Anja: Ja ne mogu baš svuda da budem. Ne mogu na 3 mesta jednom guzom :)
Oran: Drugo, imate Vi dragog…niste sami. Ah, eh, oh, ih, uh…Kakva inspirativna rečenica..:)
Anja: Posvađali smo se malo juče…i tako.
Oran: Ma nemojte reći. A zašto?
Anja: Zato što je on budala mala.
Oran: Gle. Sad, ako ja nisam suviše blesav…a može biti da jesam…Hm. Da ja pozovem ipak onog tipa? :)
Anja: Ma kog tipa bwe? Jedan Vas pozvao na druženje i Vi odmah prihvatate? Ne radi se to tako…
Oran: Pa pojasnite mi, kako se to radi?
Anja: Tvrdite malo pazar :)
Oran: Uh, ne smem ništa više…tvrdo da nema kud više..:)
Anja: Ne padajte na prvi poziv. Čekajte još. U tome je fora.
Oran: Aha. Dobro…Nego recite mi oko čega ste se posvađali sa Vašim dragim?
Anja: Znate, ne želim o njemu, počeo me je jako nervirati. Ali baš jako…i tako juče sva nikakva, a još ste me Vi onako razočarali…
Oran: Mene isključite, to se dešava jednom u hiljadu petsto godina. A i Vi ste poprilicno osetljivi, morate priznati.
Anja: Ma znam, ali juče mi je trebalo da pričam sa Vama, baš.
Oran: Pa zašto to niste rekli? Umem ja da slušam, bre. Čujem ja sve. A s kim to meljete sada?
Anja: Pokušavam da stavim sličicu. Ali mi ne polazi za rukom.
Oran: Ijao!!! Ma kako ne polazi za rukom…nema tu puno mudrosti, prosto je.
Anja: :) Drugi put, već se počinjem nervirati.
Oran: Ček, ček…polako. Zajedno ćemo to proći…tu sam ja, ne brinite. :) Dakle, prvo se smirite. :) Udahnite duboko i zatim ispustite vazduh brojeći do deset. :) Jeste li?
Anja: Nisam :)
Oran: Dobro, nađoste li bar sličicu?
Anja: Ne, i ne mogu više da je tražim, ne da me računar nikom više :)
Oran: Eto, bezveze. Bolje da mi niste ni spominjali. Sad mi dođe da zaplačem.
Anja: Vi ne plačete.
Oran: Šmrc. E, sad hocu! Namerno, u inat Vama. I sebi, eto! I odoh sada da gledam one napumpane, baš! (kad nema kiše, dobar je i grad) Buhuuuuuuu.
Anja: Bjak je to, verujte mi.
Oran: Nije!
Anja: Nemate ništa od toga, to sve plastika.
Oran: Promenio sam mišljenje! To je najbolje, prirodno je bljak!
Anja: Opet se ubeđujete?????
Oran: Pa šta ću drugo, ništa mi ne preostaje…to je moj odbrambeni mehanizam. Šmrc.
Anja: Opet, ali čoveče, za mene Vam ne treba, samo kad biste znali…
Oran: Treba mi.
Anja: Ne treba Vam.
Oran: Baš mi treba. Trebaaaaaaaaaaa i tačka. Eto.
Anja: Kako Vi kažete, opet se ubeđujete u nešto što nije tačno, ali…
Oran: E, ima da se ubeđujem, to je moja stvar! Ima da radim šta želim, punoletan sam…i to dva puta! :)
Anja: :) :)
Oran: A Vi obzirom da ste samo jednom punoletni, trebalo bi da me slušate, a ne tu nešto da izmišljate. Baš.
Anja: Jeste, jeste, pokušavam se snaći i staviti sličicu da me vidite.
Oran: Divno.Samo polako i ne žurite…i nikako se nemojte nervirati…mislite na nešto lepo. :) Dakle, još jednom…nikakvo nerviranje. Samo opušteno..:) Baš.
Anja: :)
Oran: Mirno i polako.:) Smireno…
Anja: Sad cu vas držim u neizvesnosti baš kao i Vi onog od malo pre.
Oran: Duboko dišite…Ijao. Sad ovo sve što sam pisao moram sebi da pričam…Dakle…Samo polako…nemoj da se nerviraš…Samo opušteno…Udahni duboko…Ona je tu, ona će proci s tobom kroz ovo sve… Nisi sam… Izdahni brojeći do deset… Po mogućstvu gledaj da opet udahneš, bilo bi poželjno :) Samo smireno…
Anja: Ima li me sad?
Oran: Nemam Vas. Baš. Buhuuuuuuuuu.
Anja: Ima li sada?
Oran: Imaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa. Ček, ček. Nemojte nestati. Još kad bih ja mogao nešto da vidim, bilo bi dobro…:)
Anja: Ne vidite ništa?
Oran: Pa vidim, ali neku minijaturu.
Anja: A sandale?
Oran: Pa vidim da niste bosi…a šta nosite, nemam pojma. Vidim i haljinu…ako je haljina…
Anja: Haljina je :)
Oran: Kojom prilikom se slikaste?
Anja: Apsolventsko veče :)
Oran: Gle. Pa Vi rekoste da ste treća godina.
Anja: Jesam, ali razmislite malo koja bi trebalo da budem…Crevna. Išla sam sa mojim društvom.
Oran: Hm. Nešto mi tu ne štima…ali dobro…
Anja: Stop sada.
Oran: Šta stop?
Anja: Šta Vam ne štima?
Oran: Pa to oko apsolvenstke večeri, pokušavam da se setim kako to beše ide…ali, ima logike to što pričate. A kome ste napisali stop?
Anja: Vama stop.
Oran: Zašto?
Anja: Kad ne razumete, ide jedno stop.
Oran: Aha. A kako ja da vidim lepo ovu sličicu?
Anja: Pa vidite li je?
Oran: Pa vidim, ali u minijaturi.
Anja: Pa prevucite miša preko i uveličaće se.
Oran: Pa uveliča se do malo veće minijature.
Anja: Onda sam i ja minijaturna sva, eto.
Oran: Ijao. Pa ovo nije pošteno…baš.
Anja: Pa šta ću Vam sad ja, Kalimero ?
Oran: Pa pošteno bi bilo da Vas vidim. Ovako, vidim nešto, a ne vidim ništa.
Anja: Pa vidite me, bwe. Nisam ja kriva što ne znate da uveličate.
Oran: Ne vidim!
Anja: Uzmite naocare.
Oran: Pa ne postoji mogucnost da se uveliča.
Anja: OndaK ništa.
Oran: Gle!
Anja: Bar mi vidite nogu :)
Oran: Ih, noga…bezveze.
Anja: Bezveze?????????????
Oran: Pa noga je u redu. Ali kakvo je lice?
Anja: Pa vidite li…?
Oran: Lice ne, samo se nazire.
Anja: Ali noge su najbolje, zato idu u 1. plan
Oran: Ček da čačnem ove mogucnosti, ali…koliko vidim, nema leba.
Anja: Šta ja da kažem? Vidim samo suncokrete…
Oran: Ništa, šmrc…kakav je ovo glup program, baš!
Anja: A toliko ste tražili, i sad ništa…
Oran: Pa sad mi stvarno dođe da zaplačem. :) Baš. Strašno.
Anja: Tako sam i ja kad ste me ostavljali…
Oran: Ih, ostavljao…pa samo sam hteo da odem…nikoga nisam želo da ostavim…samo da se lepo pozdravimo i da odem. A kad smo kod toga, želeo sam u suprotnom sebe da ograničim na najviše sat vremena boravka ovde…a pogledaj me sada…c, c, c. Ovako više neće moći dugo…baš. Ijao, šta da radim sa ovom slikom? Kao da je u medaljonu. Slatka je izgleda skroz, a ja u to ne mogu da se uverim.
Anja: Opet ćete me ostavljati? Opet? A šta ću ja sa suncokretima? Vas ne vidim nikako.
Oran: Pa polako Vi sa tim zahtevima…dogovor je bio slika za zanimanje… Sada tražite i sliku…
Anja: A ja Vas da vidim?
Oran: A ja još uvek ne vidim sve što me interesuje. Ma ček prvo da ja Vas vidim. Šta se sada desava?
Anja: Gledate me, čekam Vas.
Oran: Ma šta Vas gledam…ne vidim ništa.
Anja: I kad vidite, šaljete i Vi meni i kažete mi ko ste i čime se bavite.
Oran: Vi samo nešto uslovljavate…
Anja: JaaAaA? Kukali ste za sliku i kukali…
Oran: Pa kukam i dalje.
Anja: Sada kad ste videli, sada culirate.
Oran: Ovo nije ništa…Vama se čini da se vidi na osnovu suncokreta, ali njima je samo glava…a Vi ste celi…tako da ste smanjeni, baš. Uostalom, vidite i Vi. Pa procenite da li mogu da vidim Vaše lice.
Anja: Ne možete, ali sad baš preterujute.
Oran: Pa šta preterujem? Lice ne mogu dobro da vidim uopšte. Figura se može naslutiti…mada je haljina široka tamo gde je najbitnije…:) Noge izleda da su Vam dobre…(ja ovo kao da prodajem na pijaci meso) :) Ovako su pričali oni koji su prodavali robove, verovatno. :)
Anja: Preterujete, eto.
Oran: A u čemu preterujem?
Anja: Trazite sitnice….ali baš. I opet ste, ma stalno ste nezadovoljni.
Oran: Pa ja samo kažem onako kako jeste. To su činjenice.
Anja: Čime se Vi bavite, dakle?
Oran: Eh. Pa nisam dobio celokupnu informaciju o Vašem izgledu. Evo, i ja ću reći deo…Radim u osnovnoj školi.
Anja: Znam to, ali šta radite, to me zanima.
Oran: Otkud znate da radim u osnovnoj školi?
Anja: Slutim.
Oran: A po čemu to slutite?
Anja: Vaše sam drugo ja :)
Oran: Ma nemojte mi reći. Niste imali na osnovu čega naslutiti, to je bar jasno.
Anja: Pa ako radite u prosveti…a znam da niste u srednjoj…Onda je najlogičnije da je oš.
Oran: A otkud znate da nisam u srednjoj?
Anja: Ne pričate o klinkama…samo o ženama(koje bi mogle biti mame klinaca).
Oran: Pa zar niste pomislli da ne pricam o klinkama zato što bi se to kosilo sa mojom profesijom?
Anja: Ne, ne, pričali biste…
Oran: Ma nemojte mi reći.
Anja: Skapirala sam u kakvom ste stanju.
Oran: A u kakvom sam ja to stanju?
Anja: U stanju … hi hi hi. U lošem stanju, eto.
Oran: Ma nemojte mi reći. Mnogo ste mi Vi pametni, znate?
Anja: Hvala Vam :) To mi svi kažu.
Oran: E, pa da se i ja učlanim u klub poštovalaca moždanih vijuga Anje? :) Koji je broj moje članske karte?
Anja: Br. 54645654878784512 :)
Oran: Auuuuuuuuuuuuuuuu. Pa neću tako da se igram :)
Anja: Vi se ne igrate, Vi me samo zavlačite i zamajavate, tako beše?
Oran: Da. Ja se stvarno osećam odgovornim zbog svega ovoga, verovali Vi meni ili ne. Samo se nadam da i Vi mene zamajavate, pa da je jedan:jedan.
Anja: Ne ja Vas. Eto.
Oran: Uh, uh…onda ovo zaista ne shvatajte ozbiljno, molim Vas.
Anja: Nego kako da Vas shvatim?
Oran: Pa ne znam…
Oran: A sve to Vama verovatno ne odgovara…
Anja: :(
Oran: Jednostavno, ne bi valjalo da se zablesite u mene :)
Anja: Razumela :(
Oran: Napokon :)
Anja: Idite sad.
Oran: Pozdravljam Vas…
Anja: Zdravo.
Oran: pa – pa
Pauza…pola sata.
Anja: Oko :)
Oran: Molim, Anja.
Anja: Istuširala sam se i opet došla.
Oran: Uh.
Anja: :)
Oran: Ah. Pa zar nećete da spavate?
Anja: :) Ne spava mi se, opet smo se posvađali.
Oran: Eh. Pa prosto ne znam šta da kazem.
Anja: Pa ništa nemojte.
Oran: Kao i obično u ovim situacijama…Vidite da uvek ostajem bez reči, moja situacija je bezizlazna.
Anja: Što Vaša?
Oran: Odnosno, nemam izbora.
Anja: Imate, naravno.
Oran: Ih, pa to Vi mislite.
Anja: Ne mislim, znam to. Znam da je tako.
Oran: Pa recite onda, pošto ste pametnica…a ja sam član Vašeg kluba obozavalaca. Baš bih želeo da čujem.
Anja: Hajde, šta Vas muči? Sad ćemo mi to srediti…lako.
Oran: Da nisam ja Vaš maturski rad, slučajno? Jesam li ja Vaš diplomski rad?
Anja: Niste Vi moj diplomski, imam ja još do toga…možda ćete biti, ko zna, ali imam pre Vas još dosta zanimljivih :)
Oran: Zanimljivo. Ja za sve ovo vreme ne sretoh ni jednog zanimljivog, a nije da nisam upoznavao ljude…A Vi već sa jednim punoletstvom sretoste dosta…zanimljivo :)
Anja: Čoveče, ima dosta zanimljivih za posmatranje :)
Oran: U pitanju je komparativ. Zanimljiviji.
Anja: Mislite da ste zanimljiviji od njih?
Oran: Zanimljiv – zanimljiiji – superlativ bi bio najzanimljiviji.
Anja: :) :)
Oran: Samo ću reći da bih za sebe upotrebio superlativ :)
Anja: Da, Vi za sebe, a drugi za Vas…
Oran: Hm. Samo ja za sebe. To je ipak samo moje mišljenje.
Anja: Profesor razredne nastave.. :) Moguće je, moguće.
Oran: hahahaha Lepo Vi mene zekite samo tako…
Anja: Jeste????
Oran: No, nema veze..:)
Anja: Je li vruće ???
Oran: Ma ja se upalih…uostalom, jednom sam već goreo, sećate se? :)
Anja: Joj, nemojte ponovo samo…
Oran: Nego, recite mi…Odakle Vam ova konstrukcija ….Profesor razredne nastave?
Anja: Posle toga sledi mučno kucanje :)
Oran: hahha Nego, ovo ste se poprilicno izleteli…baš me interesuje kako ćete se sada izvući. Profesor razredne nastave?
Anja: Pa čoveče, nisam niti neobaveštena, niti glupa.
Oran: Ah, ne…ovo je vrlo retko da neko zna…
Anja: To znaju oni koje to zanima.
Oran: A otkud to da to Vas zanima?
Anja: Ili ako je nečiji diplomski, mora se raspitati :)
Oran: Ma sada Vi menjate temu…Odakle?
Anja: Znam, prosto. Znam.
Oran: Pa prosto mi recite odakle znate.
Anja: Ali, pošto ste se toliko zadržali oko toga, mogu i da zaključim :) Hvala.
Oran: To je nemoguće da znate.Nema na čemu, dugujete mi sliku :) A odakle znate za tačan naziv profesije?
Anja: Oko, svašta čuči u ovoj mojoj lepoj glavi, svašta, i što treba i što ne treba.
Oran: Ma nemojte mi reći. A odakle znate za tačan naziv profesije?
Anja: Kažem Vam.
Oran: A odakle znate za tačan naziv profesije?
Anja: Čije profesije?
Oran: A odakle znate za tačan naziv profesije? Pa te. Profesor razredne nastave?
Anja: A čija je to profesija?
Oran: Nemam pojma.
Anja: Pa što Vas onda toliko zanima?
Oran: Samo pitam, odakle znate tačnu formulaciju?
Anja: Znam. Prosto.
Oran: Pa nemoguce je da znate prosto.
Anja: hm, hm…a otkud Vi znate da je to tačan naziv?
Oran: Koristi se vrlo retko, čak i u školama. Pa radim u osnovnoj školi, rekao sam. Dakle, odakle?
Anja: Pa imam i ja dosta zajednickih tačaka sa osnovnom školom.
Oran: Recimo?
Anja: Recimo: neko od meni poznatih ljudi je tamo.
Oran: hahaha I baš taj Vam je rekao kako glasi ta formulacija? Kao da je znao da to baš Vas interesuje :)
Anja: Nije rekao, već razgovaram, pitam, čujem…To je bilo usputno samo.
Oran: Delujete potpuno neubedljivo. Apsolutno, potpuno, sigurno neubedljivo. Eto.
Anja: Hvala Vam.
Oran: Nema na čemu. :) Samo da znate, sada moram biti ne oprezan, vec ekstremno operzan. U svakom smislu.
Anja: Sa mnom mislite?
Oran: Da.
Anja: Zato što ste se previše odali, je li?
Oran: Pa prosto je…ili Vi mene znate odlično ili ste me upoznali odlično.
Anja: Ili želim da Vas upoznam odlično :)
Oran: I jedno i drgugo vodi ovom prvom, što maločas napisah…esktremna opreznost.
Anja: Samo tako čoveče…
Oran: Pa već ste me odlično upoznali…to je to. Sada znate sve o meni, a ako ne znate možete saznati veoma lako. Baš.
Anja: Znate, ako od Vas ne čujem-neću ni od koga drugog.
Oran: Da, da…više Vam ništa ne verujem. Baš.
Anja: :) Meni???? Oko…
Oran: Pa puno ste me pokolebali onim: profesorom razredne nastave…Baš.
Anja: Moram malo da Vas bocnem….da ne bude monoton razgovor…
Oran: Samo mogu da zamislim nekoga tamo iza monitora…kako se smeška…Baš.
Anja: Pa smeškam se ja, od prvog našeg razgovora još….rekla sam Vam.
Oran: Shvatam ja da je ovo i za Vas zanimljivo, ali…ne osećam se prijatno puno. A i taj rečnik…
Anja: Pa kad ćete Vi mene, moram i ja malo Vas….
Oran: Ma sve se polako sklapa…bar trećina slagalice.
Anja: :)
Oran: Ostale su jos dve trećine…samo mi nije jasno čiju ste ono sliku nakačili. Da li je neko sa inetrneta ili…?
Anja: Opustite se malo, molim Vas. Stvarno nema potrebe da paničite.
Oran: Ma opušten sam, ne brinite…ne paničim, zasto bih?
Anja: Ali stvarno.
Oran: Nisam uradio nista loše.
Anja: Tako mi delujete sada, a nema potrebe za tim.
Oran: Pa samo sam uznemiren…i kopka me ko ste.
Anja: Eeeee :)
Oran: Oooooooooooooooo. Neko ste ko me zna, očigledno je.
Anja: NE ZNAM VAS !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Oran: I vrlo verovatno ste povezani i sa profesijom mojom.
Anja: Bar ne lično i zvanično :)
Oran: I verovatno da ste slobodni poprilično…
Anja: U kom smislu slobodna?
Oran: Pa u smislu da nemate trenutno vezu, bar neku ozbiljniju…Što poprilicno sužava krug ljudi koje poznajem…Hm.
Anja: Hm, hm….
Oran: Postoji i jedna osoba koja je u braku, a može ovo sebi da dozvoli…Dakle, ta jedna…Plus još dve, eventualno tri…a sve to pod uslovom da ste žensko…hm…dakle, moguće četiri osobe.
Anja: Mučila bih Vas, ali…Ne znam Vas zaista. Niti Vi mene.
Oran: Što Vas svrstava u godine od 24 do 37. U svari ne…do 36.
Anja: Ovako 23 < x < 37 :)
Oran: Ona je mlađa jednu godinu.
Anja: Koja je mlađa????
Oran: Pa ta moguca od 36 :)
Anja: Čoveče, pa pogledajte mi rečnik…Delujem li vam kao neka od 36?
Oran: Pa naravno.
Anja: Joj, joj, joj.
Oran: Baš delujete kao ona.
Anja: Ne umete da procenite ondaK. Verujem da je fina, ali ja nisam ta i to 100% nisam.
Oran: Dobro.
Anja: Ne znam Vas, ponavljam.
Oran: Pročitao sam.
Anja: Mada bih volela da Vas znam.
Oran: Ma da, a moj Miško je vozio dva kilometra zavezanih očiju, i to u rikverc! :)
Anja: Ne verujete mi?
Oran: Verujemo, svi Vam verujemo! :)
Anja : Ne verujete mi ??????? Ne verujete mi??
Oran: Pošteno, trenutno Vam ne verujem.
Anja: Dobro, vidim da ste ubeđeni i neću Vas sada razubeđivati. Ćete mi poslati sličicu Vašu?
Oran: Pa trenutno nikako ne verujem da ste Anja…no to me ne sprečava da pričam sa Vama…jedino ako to Vama menja planove. :) hahahaha Jeste li normalni?
Anja: Kažu da jesam…mada, ko zna….
Oran: Uostalom, kome možete reći da ste iz zezanja proveli dve noći čitave sa mnom pričajuci…biće sumnjivo :)
Anja: Uostalom, kome možete reći da me zamajavate već nekoliko noći kad Vi ostajete budni i ne pomišljate na spavanje…?
Oran: Noćima pričati samo iz zezanja…malo nije baš logično :) Pa ja moram od ponedeljka da prekidam u dvanaest. Blizu sam toga da to obećam javno, Vama :)
Anja: Zašto do 12? Pretvarate se u bundevu posle?
Oran: Da bih imao normalan san. hahhahah Da bih mogao normalno da funkcionisem.
Anja: Jeste li normalni?
Oran: Pa verovatno nisam. Ali, kao što reče Bora Đordjević…Ko do sada nije poludeo – taj nije normalan :)
Anja: E.
Oran: O.
Anja: A kako bi bilo da stavite sličicu ovde pa ću je na kratko videti i to je to.
Oran: Ne vidim razlog…znate verovatno odlično kako izgledam.
Anja: Ali ja zaista ne znam kako Vi izgledate. Mogu samo da zamišljam i nagađam i maštam itd.
Oran: Pa dobro…i bolje…evo…Debeo sam, dlakav i trom. Eto.
Anja: Niste, lažete me. Neće se jedan profesor rn tako zapustiti.
Oran: Opis je 70% tačan kada se pogleda u globalu.
Anja: Ne bi Vi to sebi dopustili.
Oran: Bih. Eto.
Anja: Čekajte samo da se setim kako ste sebe opisali…Lep sam…Beše tako?
Oran: Tako. Nisam rekao da nisam lep :)
Anja: Hoćete li mi dati broj novi kada ga dobijete?
Oran: Tražite broj debelog, dlakavog i tromog čoveka?
Anja: Da.
Oran: S Vama mora da nešto nije u redu.
Anja: Očigledno da nije, ali…Šta da se radi….
Oran: Ja bih pre tražio broj nekog slona, ili nilskog konja…
Anja: Vi tražite, ja tražim Vaš.
Oran: E, na kakve ste Vi grane spali…c, c, c.
Anja: Eeee, na kakve sam ja grane pala…
Oran: Ne pali, spali.
Anja: Profesionalna deformacija Vas odaje :)
Oran: Da, da.
Anja: :) I šta bi sa brojem? Dobiću ga ili ne?
Oran: Pa rekoh li ja Vama da Vam ne verujem sada uopšte?
Anja: Rekli ste mi već.
Oran: Pa onda možete i sami da predvidite odgovor.
Anja: Ali niste mi dali odgovor na pitanje postavljeno. Znači, ništa od toga.
Oran: Ne, naravno.
Anja: I jedno pitanje.
Oran: Izvolite.
Anja: Je li se profesori razredne nastave zovu samo ovi koji sada upisuju, ili svi inače koji rade od 1-4, razreda?
Oran: hahaha
Anja: Razumete sta Vas pitam….
Oran: A kao Vi ne znate?
Anja: Ne znam. Zato i pitam.
Oran: E, pa ovako…Takvo zvanje imaju svi učitelji koji zavrse Učiteljski fakultet.
Anja: I oni koji su davno završili, je li?
Oran: A oni koji imaju višu skolu, dakle završenu Pedagošku akademiju zovu se nastavnici razredne nastave. Pa da, svi.
Anja: I oni koji su davno završili, je li? Hvala.
Oran: Pa da, svi.
Anja: To mi nije bilo jasno samo. Ok. Hvala Vam.
Oran: Po meni potpuno besmisleno inače…po meni je trebalo zvanje učitelja podići na taj nivo…a ovako…smešno je…u praksi si učitelj, nisko zvanje jer nije podignuto na nivo fakulteta…a na papriru si profesor. Bezveze skroz.
Anja: Slažem se sa Vama u potpunosti, nego moram ići, pa možemo nastaviti drugi put….Važi?
Oran: Naravno da važi. Za Vas sve. :)
Anja: Laka noć.
Oran: Laka noć…Kao perce…
Anja: I……
Oran: I prijatno spavanje…pa – pa…
Anja: Sviđate mi se ovakvi kakvi ste danas, baš.
Oran::) Debeo, dlakav i trom. :)
Anja: Znamo kakvi ste :) Ne lupetajte.
Oran: E, to onda potvrđuje moju teoriju, baš.
Anja: Laka noć.
Oran: Laka i Vama, baš. pa – pa
– nastaviće se –
Četrvrto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
