Oran: Dobro veče.
Anja: Svako veče :)
Oran: :) Kad ste stigli?
Anja: Kako ste Vi? Stigla jos oko 22h. A ovde malopre.
Oran: Odlično, kao i uvek! Aha. Kako ste Vi?
Anja: Malo sam umorna, ali nije strašno, ništa.
Oran: Aha. Kako mi nogice?
Anja: Pa samo me one malo boluckaju…
Oran: Uh, uh…
Anja: Ne radim sutra :)
Oran: Nastradale meni one, uh.
Anja: Oko, ste mi Vi dobro?
Oran: O, lepo…A ja sutra moram u sedam da se budim.
Anja: Eh, pa brobudiću se i ja, nije problem :)
Oran: Pa duhom sam izuzetno. Telesno mi nedostaje pokret…ali biće bolje. Kako i Vi?
Anja: Pa duhom sam izuzetno.
Oran: :)
Anja: Telesno mi nedostaje odmor, ali odmaram se sutra. Već planiram odmor :)
Oran: Aha. Pa lepo…kako ćete odmarati?
Anja: Neću ići nigde, možda do solarijuma, ali možda samo…leškariću…mazaću se mlekom…sređivaću noktiće, eto.
Oran: Blago Vama, uživaćete, baš.
Anja: Ništa posebno, ali odmor je. Aha, trudiću se da uživam.
Oran: Ma odmor je odmor.
Anja: Vas sutra da ne očekujem?
Oran: Zašto? Tokom dana mislite?
Anja: Pa ako idete rano, nema Vas pre podne? Aha, na to sam mislila.
Oran: Trenutak samo…
Anja: ok
Oran: Mozda i dva.
Anja: :)
Oran: :) Nego, kako provedoste radni dan?
Anja: Ma ok je bilo, nije bilo ni nadrndanih, ni nervoznih…Ok skroz.
Oran: Sjajno.
Anja: Aha i super smo radile.
Oran: E, baš mi je drago…Vidite koliko pozitivna energija utiče na konačan ishod?
Anja: Pa kad ste se Vi pojavili danas….Pojavite se i svaki dan :)
Oran: :)
Anja: Radi moje energije…
Oran: Eh, bilo bi mi drago…ali…mnogi bi bili ljubomorni.
Anja: Pa i ja bih bila…
Oran: Više bih vremena provodio sa Vama nego sa drugima…)
Anja: Ma ok je….Šalim se malo(ne šalim se), ali ok je. Nije fer.
Oran: A fazu ljubomore jedva sam pregurao…Dosta mi je toga, baš.
Anja: Čiju fazu?
Oran: Pa ljudi oko mene :) Niste valjda pomislili na moju ljubomoru?!
Anja: Pa kako i ne bi bili kad ima takvog čoveka?
Oran: Pa više je bilo u drugima nego u meni…)
Anja: Ma čoveče, dovoljno je to što Vas povremeno vidim, ok je (samo kažem da je dovoljno) :)
Oran: Da, jasno. E, pa meni nije dovoljno…
Anja: Pa nije ni meni, ali ne kažem Vam to.
Oran: Znate li da ste bili sa mnom danas kod lekara u čekaonici?
Anja: A znate li Vi da ste bili sa mnom danas na poslu?
Oran: Ja ne znam.
Anja: Kako je bilo kod lekara? Kako je bilo? Šta su Vam rekli?
Oran: Evo ukratko…zakazuje se…zakazano jedno vreme, čekao sam drugo, dugo vreme :)
Anja: Auuuuu.
Oran: Negde posle pola sata čekanja krenem da ustanem i uđem…taman sam napeo mišiće, kad pomislim ovako…Ma sedi tu, Anja je sa tobom…I ja ti najmirnije nastavim da sedim…sa Vama…
Anja: Ja sam sa Vama gde god bili, znate to.
Oran: Slatko mi bilo…Prosto mi bilo žao kad me je prozvala. Eto.
Anja: hiihihi Pa eto, nema na čemu. Bilo mi je zadovoljstvo.
Oran: Da, da. Svašta sam razmišljao…najvise o onoj haljini…bar jedno petnaestak minuta. :) Mislim, Vi u onoj haljini.
Anja: Oko…Šta su Vam rekli kod lekara?
Oran: Ma nista posebno…
Anja: Ok, ok…uz Vas sam i sutra i svaki dan, znajte.
Oran: Znam, ne brinite. Sutra da znate da ustajete u sedam :) Nije lako, ali šta ćemo :)
Anja: Ma nije problem, samo recite. Nikakav problem.
Oran: Sjajno.
Anja: Još nešto?
Oran: Eh, kako sam ja željan tih reči…To ja uvek pričam…ali slabo to meni pričaju.
Anja: Koje reči Vam nedostaju? Koje reči?
Oran: Pa to…samo recite, nije problem..učiniću…
Anja: Aha, pa znate me valjda, stvarno nije problem da ustanem i ja sutra.
Oran: Nego…odmah se počne sa kukumavčenjem…Te ovako, te onako…te kao kiša oko Kragujevca…Ma da ti se smuči.
Anja: Samo ne verujem da ću biti ovde u 7, moji su još tu…
Oran: Ma ja sam se šalio…ustajete sa mnom u mislima.
Anja: Ne, ne, ustaću ja inače, da znate
Oran: Zašto?
Anja: Možda se vratim da nastavim spavanje, ali ustaću. Pa eto tako, znate da sam šašava :)…probudiću se, verovatno nastaviti da spavam :)
Oran: Znam, ali sada ćete morati obećati da nećete ustati.
Anja: Samo ću naviti alarm, probuditi se i nastaviti da spavam.
Oran: Ne dolazi u obzir. Hm, zvuči dovoljno ludo da bude simpatično. Pa dobro, ako ćete nastaviti da spavate, u redu. :) Prvo ću se nasmejati kada se probudim.
Anja: Budim se u 7, potom nastavljam gde sam stala, ok?
Oran: Slatko. Dogovoreno.
Anja: Dogovoreno.
Oran: Slatko. Ali baš.
Anja: Pa, pa…
Oran: Ovo još niko nije učnio za mene.
Anja: Nekako se trudim da učinim nešto neobično zbog nekog ko mi je sasvim drag. Pa nije to ništa veliko, ali lepo je kad znaš da neko negde misli na tebe.
Oran: Baš. A sta je najšašavije što ste uradili do sada?
Anja: Nemam pojma, ne znam.
Oran: U tom smislu…
Anja: Ne znam, baš.
Oran: A shvatate u kom kontekstu pitam?
Anja: Meni je to sve nešašavo, meni je to slatko…U kom kontekstu pitate?
Oran: Pa u tom, da učinite nešto šašavo nekom ko Vam je drag.
Anja: Ne znam, ne mogu se setiti sada…
Oran: Aha.
Anja: Stalno tako nešto radim. Često baš.
Oran: Aha. Pa lepo je to, baš.
Anja: Pa jeste, znam. A Vi, je li činite nekad neke stvarčice Vama dragim ljudima, neke neobične i neplative?
Oran: Plative, da. Neplative…Hm…Pa evo, recimo…da. Samo ne toliko često, ali činim.
Anja: Pa bitno je da radite i da drugi to umeju da cene.
Oran: Jednostavno, kad je prilika da ne može da se ne učini…jednostavno mi se samo nametne. E, pa sada…da li umeju da cene…U to ne bih ulazio.
Anja: Pa trebalo bi da umeju.
Oran: Par osoba ume. A par je skoro bukvalno par. Dobro, hajde…više parova… :)
Anja: Pa dobro, ne možete nikako svima ugoditi…
Oran: Ne, ne…Mislim da taj par ceni to…a ugađam ja…ihaj…ima ih. :) No, moram biti do kraja iskren…Volim da činim lepe stvari…ne samo radi drugih vec i radi sebe. Ispunjava me i čini me srećnijim. Skoro da mi je prešlo u naviku. Ako uspem nekom nešto da učinim, niko srećniji od mene. :) Verujem da sam srećniji od onoga sto sam mu učinio. :)
Anja: Šta je bilo sinoć sa Vama? Obećali ste mi već jednom da nećete odlaziti bez pozdrava…ne ispunjavate obećanja.
Oran: Ma neće se više ponoviti. Zaboravio sam obećanje.
Anja: Ali čula sam to da se neće ponoviti, pa opet.
Oran: Ako se ponovi jos jednom, birajte šta želite. Pa iskreno sam zaboravio. Vidite da sam došao danas da ispravim grešku.
Anja: Onda biram istinu, želim da znam šta Vam je bilo i zašto ste tako samo otišli…ostala sam da Vas čekam dugo još…
Oran: Ne, ne…ako se ponovi, onda birajte.
Anja: Pa ponovilo se, u tome je stvar. To ste mi već radili.
Oran: Ako se ponovi još jednom. :) Znam, žao mi je.
Anja: I još jednom, i još jednom, i još jednom…Šta je bilo, recite mi…
Oran: Ne, ne…više neće biti.
Anja: Ali čega neće biti?
Oran: Ma nebitno…baš.
Anja: Čega? Ne znam ni šta je to bilo…
Oran: Pa to, da Vam ne odgovaram.
Anja: Aha, a zašto mi niste odgovarali?
Oran: Uh. Rekoh li ja da ne bih o tome?
Anja: Ali samo mi recite šta se desilo…
Oran: Ništa se nije desilo. Eto.
Anja: Dobro Orane, toliko isto očekujte i sa moje strane, isto toliko.
Oran: Auh. Pa Vi ste neko zlopamtilo, je li Anja?
Anja: Nisam, ali ne volim kad me neko drnda, trudim se da budem ok, ali „jašu“ te stalno…sve što si bolji…to ne volim.
Oran: Pa ja nisam svi, je li? Ja sam jedan. Jedini.:)
Anja: Pa ne ponašajte se kao ostali…ondaK.
Oran: OndaK neću. Rekao sam. Obećao sam.
Anja: Ok, ok…i ja sam obećala da očekujete isto koliko mi i dajete.
Oran: Uh, uh…zašto tu ima nečeg što mi se ne dopada…Sada Vaše lice nije nasmejano, to znam.
Anja: Nije, eto.
Oran: A čak možda i zategnuto malo, u nekim delovima.
Anja: Zašto bi i bilo sada?
Oran: Spremno da napravi grimasu neprijateljstva.
Anja: Sve znate.
Oran: Auh. Pa nisam znao da ste baš toliko osetljivi…jeste pričali o tome, ali…
Anja: Pa jesam, ne znate koliko jesam…
Oran: Dobro, uzeću to maksimalno u obzir pri nastavku kontakta.
Anja: Čujte…šefica…izdere se na sve, sve, samo na mene ne…
Oran: Ne znam, ali sada delimično naslućujem.
Anja: Jer zna kakva sam, a i nema razloga :) Eto. Znate već kakva sam…
Oran: Pa naslućujem pomalo…
Anja: Imali ste prilike nekoliko puta da vidite, valjda.
Oran: Samo da znate da sam i ja po teoriji takav…a u praksi praštam samo tako…i zaboravljam…Imao, da. Valjda :)
Anja: Ma praštam, ali ne volim drndanje, eto.
Oran: Pa zar bi neko normalan drndao nekoga ko će se probuditi sutra u sedam?! A da ne pominjemo da sam taj neko ja, je li? :) A da ste Vi ta koja treba biti drndana. Jednostavno nezamislivo, i ne znam kako ste to mogli da zamislite…Voleo bih Vašu maštu, veoma je bujna. :) Moja do tih granica nije dosla ni blizu. :)
Anja: Želim da znam šta Vam je bilo i zašto ste tako samo otišli…Je li to ikako moguće?
Oran: A ja želim da to ostavimo iza nas. :) Nas.
Anja: Pod tepih, naravno.
Oran: :) Ne pod tepih, ptičicama da pozobaju. Da posle ne možemo da se vratimo. :)
Anja: Ježim se takvih stvari, ali ostavićemo ispod…
Oran: Au, ala ste se Vi naoštrili nešto…Nešto Vam se desilo danas, garant.
Anja: Možda jer treba da dodju “oni” dani, a možda i jer ste…grrrr sam malo na Vas…
Oran: grrrrrliiiim Anju. Pa Vi se ljutite koliko želite, baš. :)
Anja: Ma nije u tome stvar, ali neka ostane tako.
Oran: Ljutite se u zagggggrljaju.
Anja: Posle mi je smešno sada što sam nešto pričala sa Vama…
Oran: Ne razumem.
Anja: Ostavićemo pod tepih, nije važno.
Oran: Pa dobro, kako Vi kažete. Nego, kada dodju ONI dani, da li to teško podnosite?
Anja: Da.
Oran: Auh. Baš šteta.
Anja: Šta Vi jaučete?
Oran: E, a znate li da postoje žene koje imaju odnose tada? Pa kako zašto, zato što sam nagrabusio.
Anja: Ne šiklja Vama krv pet dana kao blesava, ne boli Vas stomačić, ne boli Vas glava, nije Vama muka…
Oran: Pa svejedno…nekada psihička bol može biti veća od fizičke…reče jedan Oran i ostade živ.:) E, a kod nekih žena je tada pojačana seksualna želja. Znali ste to?
Anja: Tri x ura za nih.
Oran: Znali ste to?
Anja: Ne.
Oran: Eto, sada znate.
Anja: Ne znam šta bih bez te informacije, a ne znam ni šta ću sa njom…
Oran: A kada očekujete te Dane? Ništa, gurnite je pod tepih. :)
Anja: Od sada, sve pod tepih, sve.
Oran: Nego, kada počinju ti dani? :)
me Svašta…Kakvo je to pitanje?
Oran: Svašta? Pa intimno, naravno. :)
Anja: Pa zar ste očekivali da Vam kažem?
Oran: Pa da. Znate, moram i ja da se pripremim za njihov dolazak.
Anja: Ma dajte…nema to veze sa Vama nikakve, baš. Ne opterećujte se time.
Oran: Pa ozbiljno..ako primetim taj ton koji se provlači čitavo veče…da znam da nije od Vas prave, već Vas u nekom stanju koje nije svakodnevno.
Anja: Ne bih o tome, zaista.
Oran: I da ga prihvatim stoički, junački…Kao baščelik. :)
Anja: Ne bih sa čovekom koji neće sa mnom…
Oran: U redu.
Anja: Ne bih.
Oran: Šta neće…Šta to pričate?! Ja hoću sve.
Anja: Neće sa mnom ni o čemu, o tome pričam.
Oran: Netačno. O svemu bih sa Vama, baš.
Anja: Kako da Vas ono ako ne znam kakvi ste, a ne znam jer nećete o tome, a nećete često, a želite sve od mene, a to ne ide tako, baš.
Oran: Pa recite šta Vas interesuje.
Anja: Koliko puta više da ponavljam? Možda su i same tipke naučile…
Oran: Ako je za sinoć, to ne mogu…stavili smo pod tepih.
Anja: Nije više važno…pitala sam-ostala bez odgovora, opet pitala-opet bez odgovora..ne želim da Vas silim da razgovaramo. Nećete-nećemo.
Oran: Odnosno Vi, ja sam svoj deo bacio pticicama. Pa dobro, u redu. Samo, da znate da se ptičice nisu prejele baš.
Anja: Ne znam. Ne znam, zaista.
Oran: Godila bi im i ta Vaša polovina, a i Vi biste se oslobodili toga.
Anja: Oko, znate…nekad je ok biti i iskren, ako to dobijate od drugog.
Oran: Pa dobro, sada ćete mi čitav život nabijati to na nos, je li?
Anja: Ne, samo će Vam biti krivo što ste takvi…
Oran: Pa nisam neiskren, to ste valjda mogli da vidite do sada. Ima neko ovde ko je neiskreniji od mene, znate.
Anja: Mi smo ovde da delimo moja iskustva i doživljaje, moje emocije i moje stvari, a Vi?
Oran: O, ljudi moji, pa nije valjda da tako zaista mislite?!
Anja: Šta Vas zanima još u vezi mene? Recite. Pitajte.
Oran: Pa sve me zanima.
Anja: Samo pitajte, tu sam.
Oran: Dobro, koji broj brusa nosite? :)
Anja: Ne nosim ga. Dalje…
Oran: A kada ga nosite?
Anja: Ne nosim ga, a Vi koji broj steznika nosite?
Oran: Ma nosite ga, nekada ga nosite. Pa rekli ste da ja pitam Vas, a ne Vi mene.
Anja: Da, pitali ste, pa sad ja.
Oran: :)
Anja: Dakle, steznik, koji broj?
Oran: Pa niste mi odgovorili, bre.
Anja: Steznik.
Oran: Ne, ne…prvo brus. Brus. :)
Anja: Pa ni Vi meni ne odovarate, naravno da neću ni ja Vama, naravno. Neću. Neću.
Oran: Dobro, de…Ne morate. Ionako ih jasno vidim. :)
Anja: Da, da. Mislite njega?
Oran: Ah, da…pogresih rod. :)
Anja: A ja njega :)
Oran: :) Eto napokon osmeha. Nadurili ste se kao neko dete.
Anja: Kiseli osmeh, kiseli kao krastavčići.
Oran: Kao pavlaka.
Anja: Kao turšija.
Oran: :) Uh, da li baš kisela turšija?
Anja: Najkiselija.
Oran: Leleee. Gledaste li Vruć vetar?
Anja: Ne.
Oran: Šteta.
Anja: Ne gledam te serije, baš.
Oran: Da vidite tamo kako se leleče…Zasto?
Anja: Nemam vremena.
Oran: Pa vedre su, zanimljive i smešne. Aha. A gledate li ijednu seriju?
Anja: Ništa redovno. Slabo gledam tv.
Oran: A ima li neka da Vam se dopada?
Anja: Emisija, ne serija.
Oran: Gledali ste, možda, nekada negde „Alo, alo“…to je nemoguće da se ne dopadne bilo kome.
Anja: Nisam, bila sam mala. A i smara me onaj Rene…
Oran: E, Mućke ako niste gledali onda propala stvar, skroz.
Anja: Ne volim Mućke…Ne, ne, ne voliim ih.
Oran: Auu. Ne mogu da verujem. A znate o kojoj seriji govorim?
Anja: Znam, ali ne volim.
Oran: Auuuuu. A Montipajtonovce?
Anja: Ne.
Oran: Leleeee.
Anja: Kuku.
Oran: Šta ste sve Vi ispropuštali…Ali nema veze, tu sam ja, tako da sve to nadoknađujete…Baš :)
Anja: Šta je bilo juče sa Vama?
Oran: Tepih. Zavukao sam se pod tepih.
Anja: Sklonjen je.
Oran: :)
Anja: Izvlačim Vas, nema tepiha.
Oran: Koji je broj brusa?
Anja: Ne nosim, rekoh već.
Oran: I ja Vas iz tog brusa.
Anja: Pa ja ga već skinula.
Oran: Nosite, rekli ste da nosite kada idete na fakultet.
Anja: Pa ne idem sada :)
Oran: Pa skočite čas i pogledajte koji je broj. :) Hajde, na noge lagane. :)
Anja: Nije ovde, u drugoj sobi je. A ako ustanem, ne vrećam se.
Oran: Ako nećete Vi, meni će Vaše nogice da učine uslugu. Pa dobro, vidim ja da nema ništa od broja.
Anja: Pa dobro, ali tiha sam koliko je to moguće, moji su još budni.
Oran: Aha. Pa šta rade tako kasno? Da se ne ljubiškaju?
Anja: Nemam pojma, videla sam ih pre dva sata.
Oran: A što sam ja video poljubac jedan danas…Bio je baš, baš.
Anja: Mene ste videli? :)
Oran: Svašta mi je prošlo kroz glavu. Pa video sam :) Mada, u pitanju su bili profesionalni glumci…ali su ga odradili baš, baš.
Anja: Idem ja polako…spava mi se…videćemo se….pozdravljam Vas i lepo spavajte.
Oran: Laka noć…Hvala, takođe. Pa – pa
Anja: Koliko mi je prijalo kad smo se danas videli, toliko mi sad nije prijalo, ali baš.
Oran: Eto, bezveze.
Anja: Da.
Anja: Uživajte, laka noć.
Oran: Hvala i izvinite, ako ima za šta. :) A izvinite i ako nema. :) Šta ću, blize se ONI dani, moram biti basščelik. :)
– nastaviće se –
Trideset šesto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
