Anja: Hej :) Okoooooo, Okooooooo…
Oran: Anjaaaaaaaaaaaaaa, Anjaaaaaaaaa…
Anja: Dobro veče.
Oran: Anjaaaaaaaaaaa. Dobro veče. Kako ste?
Anja: Dobro, vidim Vas, ali me glava inaće boli, opet.
Oran: Uh. Kako sad to? Kako to? Šta je to? Ne želim da Vas boli bilo šta. Baš! Anja? Anjaaaaaaa. Anja? Tu ste? Anja? Anja??? Anjaaaa???
Anja: Tu sam, pričam sa mojima nešto. Tu sam. Stoje mi nad glavom. Čoveče dragi.
Oran: Uh, dobro. Izvinite.
Anja: Tu sam, mislila sam da se nećemo ni danas videti…
Oran: Samo nastavite, nisam znao.
Anja: Na u redu je sada.
Oran: Izvinite…
Anja: Rekli smo šta smo imali :)
Oran: Tu sam ja…i biću tu…Nemojte, Vaši su sve što imate…
Anja: Trebate mi…zato Vas ne dam nikome.
Oran: Ja sam sporedan, baš…zamajavanje…
Anja: Ma znam, nismo se svađali, samo smo nesto pričali u vezi posla…i ja Vama zamajavanje, baš.
Oran: Slušajte Vaše, baš. Šta bi sa Vašima?
Anja: Ništa baš, zašto?
Oran: Zato što su to ljudi koji Vas najviše vole, baš. Slušajte ih, baš.
Anja: Ma znam ja to, nije ni u čemu problem.
Oran: Onda dobro. Računajte kao da ovo nisam ni rekao.
Anja: Pa dobro. Nego, kako ste Vi?
Oran: Odlično, kao i uvek! Vi?
Anja: Drago mi je…pa rekoh Vam, zaboravni, dragi čoveče. Rekoh Vam već. Vreme je da otkačite one tri u jedan i da mi se posvetite :)
Oran: Boli Vas glava?
Anja: Da, boli me glava. Ceo dan.
Oran: Auh. To mora sada da rešimo, baš.
Anja: Izašla sam opet i opet sa neosušenom tj. mokrom kosom.
Oran: Au. Auuu.
Anja: Pa rešava se kad Vas vidim.
Oran: Au, au…Ma, ma….
Anja: Zamajavanje, ali tako je.
Oran: Jesam li Vam rekao da to neću više da vidim?
Anja: Koje to?
Oran: Pa da izlazite sa kosom vlažnom.
Anja: Nego, imam nešto da Vam kažem, tačnije dve stvari ili mozda tri i jedno pitanje :)
Oran: Čini mi se da ste obećali. Ma mene interesuje ovo prvo. Baš. Jeste li ili niste to rekli?
Anja: Obećala, ali bilo je jako toplo i ja kao pa neće mi ništa biti, a jako sam žurila…
Oran: Au, au.
Anja: Čekala Vas celo jutro i čekala i žurila…Oko, hej Oko, hej…Drago mi je što Vas vidim. Baš.
Oran: Ma nema Oko…Ovo mi se ne dopada. Baš.
Anja: Ima Oko, ima baš, Oko…Okoooo.
Oran: Nema! Ne, nikako.
Anja: Ima i tačka. .
Oran: Niste vodli računa o sebi…A to ja ne podosim, baš.
Anja: Vodila sam računa, ali sam morala da krenem…Oko :)
Oran: Ne, ništa…Morate obećati…baš. Kakav je to način?
Anja: Ali obećavam i mojima i Vama pa ne ispunjavam to…Okooooo.
Oran: E, ništa onda. Zaboravite me.
Anja: Neću. Nema šanse. Ne. Ne.
Oran: Gotovo.
Anja: Ne. Ne. Ne. Ne. Obećavam Vam.
Oran: Sigurno?
Anja: SIGURNO.
Oran: Dobro. Držite se reči, baš.
Anja: Oko, šta nije bilo kako treba juče?
Oran: Sve je bilo kako treba…Kako može biti sa Vama nešto kako ne treba?
Anja: Sa Vama, dragi čoveće…Izlazite, ulazite, opet Vas nema pa Vas ima…
Oran: A Vi pobegoste? Kadgog je nešto ozbiljno…:)
Anja: Pa, šta je to ozbiljno bilo?
Oran: Šta bi sa Vama? Pa Vi ste pomenuli sek. Ja dodao s. Pa ispalo…
Anja: hihihi
Oran: :) More! Uvek zbrišete tako…
Anja: Vas je blam i da napišete tu reč u celosti :)
Oran: Znam ja Vas. Pa nije samo mene, očigledno. Pročitali ste ostalo?
Anja: hihihihi Meni to ni ne pada na pamet.
Oran: Za sedište? :) Dobro.
Anja: Pa šta je bilo i sa sedistem?
Oran: Pa napisao sam…i to neko dete se igralo i spustilo to sedište…
Anja: Nisam shvatila poentu priče.
Oran: Ne bih mogao ponovo da pričam…
Anja: Da, znam šta ste napisali, ali sta je tu Vama bilo smešno?
Oran: Pa ta osoba koja mene voli najviše na svetu…
Anja: Vaše dete, ok, ok…
Oran: Ne, ne…Ne moje dete.
Anja: Nego ko? Komšijino?
Oran: Ne, mada i komšijino me jako voli…E, zanimljivost za komšiju…Želite li da čujete?
Anja: Naravno.
Oran: Pa komšija dete je želeo da se njegov brat zove po meni. Baš :) I šta će čovek više?
Anja: Pa to je baš lepo…
Oran: Baš.
Anja: Moram da idem. Pozdravljam Vas.
Oran: Pa – pa. Baš.
Anja: Oko. Ne idite. :) Okoooooo, Okooo, Okooooo.
Oran: Anjaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.
Anja: :)
Oran: Ooooooooooooooooooooooooooooooooo.
Anja: Došla sam na kvarno. A dok mogu…Nisam mogla da Vas ostavim onim cicama.
Oran: Kako dođoste?
Anja: Ništa ne pitajte. Ne znam do kada, ali nisam mogla…ništa :)
Oran: Idete opet?
Anja: Ne, ne još. Oran: A otkud sada to Vaše vreme?
Anja: Kakvo vreme?
Oran: Pa da ste tu? Anjaaa? Anjaaaaaaaaaaaa?
Anja: Niste mi jasni. Ne razumem Vas.
Oran: Opet ćete pobeći? Opet? Baš? Anja, bre. Ništa ja…bezveze bre…ma skroz…Može li iko bez Vas? Iko?
Anja: :) Jure me svi…pa sad…ko može bez mene-može, a ko neće-ne može.:)
Oran: E, pa izvinite…ali..ja bez Vas svako mogu…baš.
Anja: Je li Vi hoćete bez mene to sada opet ponovo?
Oran: Hoću…Ovo je već nešto lično…baš. Pa za šta sam ja ovde? Ličim li ja na nešto ovde?
Anja: Pa što ne kažete odmah? Ja pokušavam na sve načine da dođem da Vas vidim, ali….pa kako želite. A smem li da pitam zašto?
Oran: Aha, video sam. Ma hajte. Ovo još nisam video…baš. Ovako neko da me…:)
Anja: Trista puta mi je rečeno da se otkačim odavde. Izgovor je: tražim neke ulice.
Oran: Iključite se, bre
Anja: A Vi me sad napadate. grrrrrr.
Oran: grrrrrrrrliiiiiiiim
Anja: Neću da ga se isključim, hoću da Vas vidim :) Mene :)
Oran: Baš. Ma…
Anja: Pa zagrlite me, to volim baš, baš.
Oran: Vas?
Anja: Pa grlllllite nekog?
Oran: Ostaviste me…
Anja: Nisammmm.
Oran: Jeste.
Anja: Izvinite, ali bilo je kao i juče. Izvinite.
Oran: I sad ja Vas da grrrrrrrrrrrrrrlim?
Anja: Da :)
Oran: Ne pada mi na pamet. Ma nema šanse. Baš.
Anja: Jeste li Vi nešto ljuti ili uobraženi?
Oran: Ljut jesam, uobražen, tek ću biti.
Anja: Onda, cmokć ljutiši.
Oran: Aha.
Anja: Veliki smokić da se ne ljuti više. Važi? Oko, radujem se što Vas vidim, svaki put, mnogo i iskreno, zaista. Imam sad da Vam kažem nešto, ako Vas zanima da čujete.
Oran: Aha.
Anja: Aha. Orane, unormalite se i ne kulirajte me, za početak to. Okooo, Oraneeeeeeeee.
Oran: Šta Vi radite?
Anja: Pa pokušavam da se vidim sa Vama. Svi su legli, ugasila sam svetla.
Oran: Duhovito.
Anja: Mašina radi, pa se moje tipkanje malo manje čuje. Vrata su otvorena.
Oran: Aha.
Anja: Šta je duhovito?
Oran: Pa za gledanje.
Anja: Ništa Vas ne kapiram večeras…Šta je Vama, bre?
Oran: Šta Vas toliko sputava.
Anja: Trenutno Vaš stav i ponašanje. Želite li Vi da vodite konverzaciju sa mnom?
Oran: Naravno. Baš.
Anja: Pa hajte onda, bacite se na mene.
Oran: Oh.
Anja: Posle toliko brisanja i pisanja samo – oh?
Oran: Šašavo. Baš. Pa sada..
Anja: Ne mozete da se rešite sagovornica? Žao Vam ih je? Predobre su? Udate su? U čemu je stvar? Oko, pokušavam da pričam sa Vama. Primećujete li?
Oran: Da, da. Slabo. :) Gde ste do sada???
Anja: Danas ili malopre ? A pitala i ja Vas šta se juče dešavalo, pa ostadoh bez odgovora.
Oran: Pa…
Anja: Pa…
Oran: Aha. Ma izgledno je da ste bili Vi sa…
Anja: Hajte se malo sredite, pa ako želite da razgovaramo. Oko bre. Pa šta je bilo? Gde ste? Okooo…Okooooo, Oko. Oko. Oko. Oko. Okoooo. Javite se samo da znam da li da Vas čekam…Vraćate li se? Šta radite? Ili opet ne znate šta da kažete, samo sedite? Mada ne znam zašto ako je tako. Ne znam. Okoooo, bre. Pa dođite više. Dolazite. Buuuu. Hajte. Hajte da Vas vidim. Gde ste pobegli u ovo doba? Orane, čekam Vas. I čekam. Koliko treba da čekam da biste se pojavili? Koliko, recite samo da znam. Ili bar da spavam malo pa da dođem tada :) Radim sutra, ako Vas zanima. Eto. A da Vam ispričam sada, pa kad se odljutite pročitajte…nije dijalog pravi, ali kad ste takvi ne znam kako drugačije…ovako…Nešto sto sam danas saznala, mada sam već imala neko mišljenje o…ovako, ovo što ću Vam reći, nisam Vam rekla…devojka sa kojom sam radila prvi dan, sećate se..ona sva nikakva, pričala sam Vam, smarala Vas, a Vi umesto da kažete da Vas ne zanima, pažljivo ste slušali sve i komentarisali. Hvala Vam zbog toga, značilo mi je. E, pa ta osoba…ima problema i to velikih, baš velikih…dalje, promoterke ostale zezaju mnogo u poslednje vreme, otpuštaju ih jer neće da rade…ima još dalje, ali čeka Vas kad dođete da me vidite :) Ok, čekati, ali dokle..? Dosađujem li Vam? Smetam li Vam. Recite slobodno…Okoooo. Čekam Vas još uvek. Okooooo. Okoooo. Okooo. Jeste li tu? Osedeću čekajući Vas, i Godoa su kraće čekali, i njega…Dakle, ako želite – dođite sa se vidimo bar na kratko, a ako ne – odoh ja na spavanje. Ok, onda možda neki drugi put, ne ide večeras nikako. Baš…pa dobro Oko, uprkos Vašem večerašnjem ponašanju…Želim Vam laku noć i lepe snove, da se odmorite i da sutra budete orni i čili za sve. Pozdravljam Vas i izvinite ako sam Vas nečim uvredila. Nije bilo ni smišljeno, niti sam to želela. Pozdravljam Vas, uobraženi čoveče. Laka noć. I meni. Hvala. I da, ako možete dođite sutra rano sasvim, tu sam. Trebalo bi da sam tu, eto. Nadam se da ćete sutra biti raspoloženiji i vedri kao današnji dan što je bio. Eto. Čekala bih Vas još samo ne znam šta se dešava sa Vama i hoćete li doći…a tu je i ono Vaše: na šta ja Vama ličim? Okoooo. Pa spava mi se. Hajte dolazite. Okooooo. Oko, Oko, Oko, Oko. Hvala na razgovoru, prijao je. Pozdravljam Vas.
– nastaviće se –
Trideset četvrto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
