Oran: Dobro veče.
Anja: Svako veče. A još bolje kada ste Vi tu.
Oran: Hvala. Kako ste?
Anja: Nije loše…odmaram se…Vi kako ste?
Oran: Odlično!
Anja: Kako ste proveli dan?
Oran: Kao i uvek. Dan je bio neprijatan…
Anja: Zašto neprijatan? Zašto to?
Oran: Ali ne bih da Vas opterećujem, baš. Pa ne bih o tome. Sada je dobro, dobro kada ste tu.
Anja: Ma recite…ne opterećujete me uopšte.
Oran: U stvari, odlično.
Anja: Ali zašto Vam je bilo neprijatno? Šta je uzrok tome? Šta se desilo? Oko…
Oran: Pa ništa lično, eto…Više nekom drugom s kojim sam povezan na neki način. Eto. Dosta o tome. Kako ste Vi proveli dan?
Anja: Odmarala sam se, nešto raduckala…toliko. Ništa specijalno.
Oran: Aha. A šta ste to raduckali?
Anja: Svakodnevne poslove.
Oran: Vrednica ste prava, baš. A susret s Dragim? Da li i to spada u svakodnevne poslove?
Anja: Biće i toga.
Oran: Aha. Ko me je vukao za jezik!
Anja: hihihi A Vaša Draga? Kako je?
Oran: Gledali ste onaj crtać sa Sofronijem Leghornom? Pa onako…recimo da nije loše.
Anja: Pa fino.
Oran: Crtać?
Anja: Ne znam na koji mislite.
Oran: To je onaj petao…što se stalno sa onim psom nateže…što ga juri ona koka koja želi da se uda…
Anja: Nešto se slabo sećam, baš.
Oran: Slabo se danas može sresti, može se videti skoro samo na internetu. U svakom slučaju, prepričaću jedan…ukratko…ako želite?
Anja: Ne sećam se, hajte…ali kakve to ima veze sa bilo čim?
Oran: Pa on beše kao treba da vaspitava nekog mališu, genijalca… (čućete) i on ga podučava nekim stvarima iz života…a genijalac stalno nešto na matematiku, hemiju, fiziku tera…i dovodi ga u raznorazne smešne i neprijatne situacije…i jednom prilikom taj mališa, genijalac napravi oluju pomoću nekog praha…A naravno, ovaj pevac mu zavidi…pa će reći…Ih, i to mi je oluja…A gde su ti munje i gromovi? A onda naravno, na njega se stušte munje i gromovi i skroz ga očerupaju…) A on će na to reći…Ko me je vukao za jezik…Ko me je vukao za jezik. :) Kraj.
Anja: hihihhiihi…Pa ste sebe poredili sa matorim petlom :)
Oran: :) Kao prvo, petao je bio u najboljim godinama…A kao drugo, onaj genijalac me strašno podseća na Vas. :)
Anja: Hvala Vam…hvala ako to stvarno tako mislite, hvala još jednom, beskrajno hvala.
Oran: Dobro, de…ostavite malo i za kasnije. E, a ima jedna tu koka koja stalno traži muža…ide u lov…i nosi oklagiju…i korpu…
Anja: Ma biće…samo je ostalo da Vas malo iskritikujem i da se napravi ravnoteža :) A ko je ta koka?
Oran: I kada nađe muža, klepi ga oklagijom i ubaci ga u korpu.
Anja: hihihihihi
Oran: :) Eto, vidite.
Anja: Dobra je. A koja je kokoška ta?
Oran: E, a posle obavljenog posla sretnu je druge koke…i pitaju je da li je našla muža…a onaj pevac izbaci ošamućenu glavu iz korpe i kaže…Jes, ovaj, jeste, našla je muža. :)
Anja: Recite mi koja je kokoška ta? Ko je? :)
Oran: Pa ne znam…neka koka koja se stalno pojavljuje.
Anja: E, pa ovako…Vi, Vi, Vi, Vi…
Oran: :)
Anja: Ovako…polako…sad će jedna kritika od mene…pa san, sanjala sam Vas.
Oran: Ohoooooo.
Anja: Obećala i uradila. Da, da, da.
Oran: Kako? Kada?
Anja: Prvo ono :) hihihihi
Oran: :) Koje ono?
Anja: Vi, Orane…Vi…je li Vam ja nisam dovoljno zanimljiva i dovoljna pa tražite druge cice ovde? Ne priznajem ono nisi bila tu i bla, bla. U čemu je problem kad Vi stalno trčite za nekim, a ja sam tu za Vas?
Oran: Ne razumem…nisam trčao ni za kim.
Anja: Tražite nove…činjenica je…pitam zašto ako imate mene. a ni sa mnom ne uspevate da izađete na kraj?
Oran: Ma samo da prekratim vreme. Čisto kada niste tu. A nisam ove dve večeri, zaista.
Anja: Da, ali i to može da pređe u nešto…
Oran: Ne može.
Anja: Možda ste i sa mnom prekraćivali, pa evo gde smo.
Oran: Aha. Pa jeste, ima logike…Ali Vi ste nešto posebno. Vi ste neponovljivi, čini mi se.
Anja: Ma ok, ali ima još posebih, svako je na neki drugi način poseban.
Oran: Pa ne znam…
Anja: Odgovaram Vam sada, ali ljudi menjaju želje, interesovanja, tako da…
Oran: Pa dobro, jeste i to…Hm.
Anja: Je li Vam postajem nezanimljiva?
Oran: Pa ne znam…Kada tako postavite stvari, to jeste istina, zaista. Nezanimljivi?!
Anja: Razmišljala sam danas o tome.
Oran: Šta to govorite?! Besmiličite, izvinite. Da se ne ponavljam…sve sam rekao…a mogu i ponoviti…posle stotina i hiljada kontakata…pa ne može biti da ste Vi samo jedna od…I u javi, i ovde…Jednostavno ne može biti. Iskustvo me ući tome, prosto. A i logika. Sve se poklapa. I uklapa. Vi ste ta.
Anja: Koja ta? Vaša omiljena čaterka?
Oran: Pa da. Nema bolje.
Anja: Hvala Vam ako to zaista mislite.
Oran: Pa mislim, zaista. A šta bi sa snom?
Anja: hihihi
Oran: Ih, ih…samo smešak…Pa mora da ima još nešto?
Anja: Pa rekli ste mi sve i svašta…
Oran: Sve i svašta? Šta, šta, šta?
Anja: I još nešto…
Oran: Da?
Anja: Ali, bili ste mlađi mnogo nego što ste sada.
Oran: :)
Anja: Vi u mlađim danima i punoj snazi.
Oran: Koliko mlađi? :) Dobro, i šta bi tu?
Anja: Pa ne bih znala da Vam kažem, nisam brojala godove…ali mlađi…Vi kao mladić…eto. Rekla bih Vam, ali ni Vi meni nećete ništa…tako da…
Oran: Dobro, de…čuo sam za mladića…ali šta se desilo u snu? :) Pa kakve to veze ima sa snom?
Anja: I ja sam Vas pitala zašto Vam je dan bio loš, pa ništa od odgovora. Ima veze, princip je u pitanju. Ovo je još intimnije, a očekujete da čujete…a Vi…samo ćutite.
Oran: Ne želim da Vas opterećujem. Da se nešto lepo desilo, odmah bih Vam rekao…baš.
Anja: Ali ne opterećujete me, prijate mi, podelila sam sa Vama koliko dana? Pa i loše sam delila, ne samo lepo.
Oran: Pa dobro, ali shvatite, Vi meni prijate još više, čuvam Vas…brinem se o Vama.
Anja: Hvala Okooooo, hvala Vam, ali tako su me i moji čuvali od svega lošeg, pa sad…plačem čim mi neko nešto loše kaže…
Oran: E Anja, Anja…:)
Anja: Stvarno mi je drago ako podelim sa Vama to.
Oran: Pa zato ništa loše neću ni da Vam pričam, eto.
Anja: Stvarno.
Oran: Verujem, ali ne bih. Da je lično sa mnom povezano, mozda bih i rekao…ali ovako…Nema potrebe, zaista.
Anja: Pa ako Vam je pokvarilo dan, verovatno da ima veze sa Vama. Umem da saslušam…zaista. Možda mislite da nije tako, ali umem.
Oran: Ama, ja sam osetljiv na bilo čiji bol…naravno da mi je pokvarilo dan, veoma…jer se ticalo ljudi koje volim. Ali, s druge strane, opet nije lično i nema potrebe da Vas time opterećujem.
Anja: Pa kako želite…
Oran: Pa eto, tako želim.
Anja: ok
Oran: Valjda mogu i ja nešto da poželim.
Anja: Naravno.
Oran: I da mi se ispuni…dosta mi je ovih neispunjavajućih želja što mi prave haos po glavi.
Anja: Samo da trknem do kunjinje…vraćam se brzom brzinom.
Oran: E, taman i ja da nešto uzmem. Bekam je tu. Gde je Viki?
Anja: :)
Oran: A, tu je. A šta je to Viki uzela? Nije valjda opet neka čokoladica?
Anja: Mešala je nešto :)
Oran: Oh. Šta je to mešala?
Anja: Kačamak :)
Oran: Ijao, ja ga obožavam. A šta ste mešali, zaista?
Anja: A od 300 g danas je uzela samo dve štangle. I ja obozavam kačamak. I ja. I ja.
Oran: A štangla je sto grama, je li?
Anja: Ma nije…Kako 100?
Oran: Dvesta?
Anja: Čokolada je bila od 300 g, a ja sam ugrabila dve štangle.
Oran: Pa lepo, jedna štangla – sto grama. :) Pa ko proždra ostalo?
Anja: Ma nema toliko bre, računajte već…
Oran: Ma šalim se, bre. Šala. Čuste li Vi nekada za šalu?
Anja: Ne, a šta je to? Definišite mi. Ne znam šta je.
Oran: To je kada ja nesto kažem, a ti se smeješ. Eto to je.
Anja: Pa što ne kažeš da treba da se smejem?
Oran: Sad sam upravo hteo da predložim da probamo.
Anja: Pa hajte… :)
Oran: (sad se Vi smejete, hajte)
Anja: hihihihihiihihi :)
Oran: :) Eto, vidite. :) Eto, to je šala.
Anja: Sad iskreno…mešala sam kačamak.
Oran: Iskreno, najiskrenije. Aha.
Anja: Najiskrenije.
Oran: A šta ćete sa tim kačamakom?
Anja: Pa šta se radi sa kačamakom? Svašta i Vi…
Oran: Pa recimo…daje se nekom da ga pojede.
Anja: Smešno Vam je pitanje.
Oran: Ili…namaže se na vrh nosa…
Anja: Možda kod Vas u kraju…kod nas se ne maže ni na šta… :)
Oran: Ili, kao šlag…macne se na obrašče…ili…zatvori se neka rupa u zidu…:) Ni na hleb?
Anja: Ni na hleb :)
Oran: Ni na nos?
Anja: Ni na nos. Imam za Vas nešto…samo tren.
Oran: Eh, pa onda Vi ništa ne znate o kačamaku…Da? Da ja kuvam kačamak taj, pokazao bih Vam šta sve znam s njim da uradim, baš.
Anja: Evo Vam jedan link, smejaćete se do sutra.
Oran: Vrlo dobro! A mislite li da ja spavam noćas?
Anja: Pa držaće Vas još posle toga…
Oran: :) Auuu. Mora da su neki recepti za kačamak. :)
Anja: Nije ništa krvavo, ne plašite se. Ja sam se razduševila. Ma pogledajte.
Oran: Dobro.
Anja: Hajte, kad pogledate da mi kažete kako Vam se i da li Vam se uopšte dopalo.
Oran: Pa dobro, ne žurim nikuda.
Anja: Spavate li Vi noćas? :)
Oran: Ne znam, videću… :)
Anja: Boli li Vas nešto?
Oran: Mada, sutra opet putujem…hm…Ne boli, hvala Bogu. Daleko bilo! Mada…ako računamo duševni bol, ono što se danas vrlo često naplaćuje… :)
Anja: Gde putujete? Na koliko?
Oran: Ma nebitno, povezano je sa današnjim dešavanjem. Nego, šta bi sa Vašim sličetom? :) Vraćam se sutra uveče. Mislim, biću tu.
Anja: Ali šta se to desilo? Nešto baš loše?
Oran: Odnosno ovde :) Ma opet Vi. Već sam rekao da imam želju… i Vi ste rekli da je to u redu…
Anja: Jeste u redu, ali podelite je sa mnom.
Oran: Mada, imam i želju za tim sličetom, samo tako.
Anja: Imam i ja, ali ništa opet od toga. Više se ni ne nadam.
Oran: Pa sada ne govorimo o Vama, već o meni. :) Može li za trenutak bar Vaša pažnja da bude usmerena ka meni?
Anja: Uvek je. Verovali ili ne…svaki dan, ceo dan.
Oran: Verovaću kada mi date to sliče.
Anja: Možda više danju nego sad :) Eh, zaboravih kačamak u kuhinji…na stolu…a lizala sam varjaču…otišla da izvadim nešto iz rerne i…zaboravila
Oran: Pa sad i rerna…Pa šta ima u rerni?
Anja: Ma bila neka pita, pogača, ne znam šta je. Sutra beba dolazi kući, pa mama sprema nešto…
Oran: Aha…divota. Baš lepo.
Anja: Samo što se mama i tata kupaju, pa sam ja zadužena za nadgledanje.
Oran: Gle…Još nisu legli?
Anja: Pa, ako se kupaju, zaključite da li su legli ili ne.
Oran: :) Da, da…A šta su radili do sada?
Anja: Ljubili su se :)
Oran: Eh, blago njima.
Anja: Šalim se…
Oran: Aha…A jeste li se Vi skorije ljubili?
Anja: Oni tako uvek kasno nedeljom. Ja nisam, a Vi?
Oran: Čudo to?
Anja: A Vi?
Oran: Ma gde ja…jesam ono kao u obraz i tako to sa svim i svakim…ali nije to to.
Anja: Vidite da stalno pričam o tome…znači da ga nema…Jeste li danas nešto slavili? Ili išli negde na slavu? Ili na rođendan?
Oran: Odakle Vam to?
Anja: Pa ako ste se ljubakali sa svim i svakim, a danas je bio neki praznik, pa moguće da ste prisustvovali nekoj proslavi…eto. Jesam pogodila?
Oran: Hm, hm…Nisam govorio o današnjem danu, već o danima…Nisam govorio o današnjem ljubljenju.
Anja: Ma skapirala sam, ali tek posle Vašeg objašnjenja :)
Oran: Vi jeste, ali ja nisam. :)
Anja: Hoćete sažet san…noćašnji?
Oran: Daaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!
Anja: Vi ste bili malo mlađi. Znam da me je to i u snu bunilo.
Oran: Da?
Anja: Ali Vi ste bili Vi…Vi i ja…dugo, dugo u odeći…nismo ni majice skinuli, ali smo jedno drugo izluđivali…baš, baš, baaaaaaaaaaaaaaaaš…Eto.
Oran: Hm, hm…A kako to izluđivali?
Anja: Ništa se nije desilo, ali bilo je lepo skroz. Pa uzluđivali ne u smislu lošem, nismo se svađali ni bili loši jedno prema drugom, ne u tom smislu, već u onom drugom :)
Oran: Mislite na govor ili fizički kontakt?
Anja: I govor, i fizički kontakt, i pokreti moji, i Vaši, i zagrljaji, i emocije, i pogledi, i sve. Na sve mislim…Kao da je vreme stalo.
Oran: Eh, blago Vama…Kad bih bar mogao i ja to da sanjam.
Anja: Ma nije teško uopšte, samo je potrebno da Vam uđem u misli, kao i Vi meni.
Oran: Ja sve moram da maštam…a san je mnogo stvarniji od maštanja…u stvari, potpuno je stvaran. Ma je ne sanjam uopšte, ne vredi…Vi mi ne izlazite iz misli, ali opet ništa. Možda, kada bi bilo tu sliče… :)
Anja: Ipak ne…
Oran: Šmrc…Šmrc…Šmrc…
Anja: Dajte…i ne šmrc, to samo ja, Vi nikako..Vi kva, kva, kva… :)
Oran: Pa dobro, ne plačem…samo mi je žao. Dobro…kva, kva, kva :(
Anja: I u snu ste mi rekli da me zamajavate, i u snu. A ja kao: „Pa znam ja to“ :(
Oran: Smešno, pa zar i u snu…
Anja: I u snu.
Oran: Strašno. E, svašta.
Anja: Eto, koliko ste preterali sa tim. Eto.
Oran: Pa šta ću kada je tako…uostalom vidite i sami.
Anja: Vidim.
Oran: Pa eto.
Anja: Ali to nije nikakvo rešenje, vidite i eto tako je…
Oran: Pa ja to sve znam…
Anja: Ovo se nastavlja i tako do ko zna kada…pa meni se prvi put dešava, ne znam to kako ide dalje…za razliku…od nekog…
Oran: :)
Anja: Nije smešno, čoveče.
Oran: Pa po svim dosadašnjim pravilima, ovo je trebalo biti svršeno odavno…
Anja: Bar meni nije smešno…
Oran: Ovo ne samo da je probilo sve rekorde, već uopšte nemam pojma šta je.
Anja: Ma ne zanimaju me Vaša pravila, ne ulazim u profil tih Vaših…pa ti zakoni za mene ne važe…
Oran: Tako da je, rekao sam, i za mene potpuno nova situacija. Ma nije ni meni smešno. A pričati ovoliko…hm…a ovako se poklapati…a opet bez fizičkog, vizuelnog ili bar glasovnog kontakta…
Anja: Pa za kačamak se poklopismo.
Oran: Zaista neverovatno. :) Da, kačamak. Jeste li se malo macnuli?
Anja: Znate, kačamak i supica su lepši malčice slaniji. Jesam po majičici :)
Oran: Možete macnuti usne, pa onda jezikom skinuti…vrlo je inspirativno…za sve.
Anja: Ne, po njuškici.
Oran: :) Ih, njuškici…
Anja: Njuški :)
Oran: Kakvi su to izrazi, molim Vas.
Anja: Pa lepi :) Moji. Eto, moji.
Oran: Ih, to mi se ne dopada.
Anja: I znam da Vam se dopadaju, ali ne kopirajte me :)
Oran: Pa ne znam baš…
Anja: Imate i izraze kao što su…ekstra, svašta nesto, brate, znači, full, vrh, itd. :) Je li su Vam oni simpatičniji možda?
Oran: :)
Anja: Ekstra :)
Oran: I to ste primetili, je li?
Anja: Nisam kod Vas, ali užasavam se inače kad čujem.
Oran: Pa ne znam…to više koristim u šali.
Anja: Odmah etiketiram osobu.
Oran: Auh.
Anja: Ma nervira me i da se šalim sa tim.
Oran: Pa ja se često našalim, zašto da ne?
Anja: A malo šale nije na izmet :)
Oran: Znači, brate, šala je vrh. Hu. Vrh, ekstra, ful. :)
Anja: U redu je, shvatam.
Oran: Koju sam ja sada etiketu dobio? :)
Anja: :)
Oran: Želim i ja etiketuuuuuuuuuuuuuuuuuuu.
Anja: Idem, mora, mora.
Oran: Zašto ja da budem izuzetak!
Anja: Mora. Laku noć.
Oran: Aha…Laka noć…
Anja: Mora.
Oran: Kao perce…Prijatno spavanje…Baš. Pa – pa
– nastaviće se –
Trideset drugo poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
