Anja: Oko moj…Oko. Pomirila sam se taman da Vas neću videti…kad eto njega :) Dobro veče…i ja malopre dođoh.
Oran: Dobro veče, baš je sada dobro, baš.
Anja: Kako ste, bre, Vi?
Oran: Pa sad sam odlicno! Baš. Vi?
Anja: Prenela sam stvari :)
Oran: Kako?!
Anja: Odlično sam i ja. Zaboravila sam na sav umor, a ima ga baš dosta i sad mi je sve…
Oran: Pričajte mi o umoru, pričajte mi o Vašem danu…pričajte mi sve!
Anja: Polako…moram da Vas vidim…polako. Nedostajali ste mi. Oh. Polako, molim Vas, sve ćete čuti…od početka do kraja.
Oran: Polako…ali samo ako imate vremena…
Anja: Ali želim da Vas vidim…ne mogu sad da se opasuljim…pa prenela sam stvari, rekoh Vam. Za Vas imam kolko Vi to želite.
Oran: Stvari? Gde?
Anja: Ovde u sobu. Spavam ovde. Jes.
Oran: :) Dobro, divno.
Anja: Uzela pidžamicu, jastuk i ćebence i evo me. Radujem se što Vas vidim.
Oran: Prvo, imate li obaveze sutra?
Anja: Baš se radujem. Pa bolje da Vam ne kažem za obaveze, padam sa nogu još od juče…ali nevažno je. Vi ste tu!!!!!!!!!!
Oran: Važno je, meni je važno. Ne, ne…recite.
Anja: Ne bih :)
Oran: Moraćete. Baš. Dakle?
Anja: Zašto? Moraću? Hm…Oko…
Oran: Pa, bar bih ja želeo.
Anja: Pa tako recite.
Oran: Pa eto, rekao sam. Anja.
Anja: Za ova moja dva radna dana shvatila sam toliko stvari…upoznala ljude, još više se razočarala…ne počinjite i Vi tako, samo neko naređivanje i dokazivanje…bespotrebno.
Oran: Auh. Nista od naredbi, zaboravite. Baš. Preporuka je…ako radite sutra…
Anja: Ovako, bilo ko da je u pitanju…počinjem sa: izvinite, da li biste mogli/ želeli/ hteli…itd.
Oran: Jasno…
Anja: A većina: uradi ovo, uradi ono, ti si onakav…naređivanje i osude. Uh…Čujte ovo.
Oran: Da?
Anja: Dolaze majka i devojčica do mene. Da ne dužim priču…suština je u tome da je klinka trebala da dobije poklon i otišli su oni koji dele to, mala se rastužila i kaze mami: „Ali obećali su mi“…Majka poče sa mnom nešto kako i zasto…bla bla…
Oran: I?
Anja: Kaže mala: mrzim odrasle i počne da plače.
Oran: Pa lepo je i rekla.
Anja: Na šta ću joj: „I ja !!!“
Oran: I ja! I ja!
Oran: :) Jasno, baš.
Anja: :) To sam Vam htela ispričati…morala sam.
Oran: Pričajte mi jos…Kakvi su Vaši utisci osim toga?
Anja: I tako, malo lepih trenutaka, malo klinaca, malo neprijatnosti (na koje se ne navikavam ama baš nikako ) i prođe dan.
Oran: Pa možete li nastaviti?
Anja: Naravno.
Oran: Divno. Koja para je u pitanju?
Anja: Ali recite mi prvo kako ste Vi…
Oran: Prvo Vi…
Anja: Oh…
Oran: Želim sve da znam.
Anja: A šta bi sa onim da stariji imaju prednost?
Oran: Na mlađima svet ostaje :)
Anja: Ma baš ste mi Vi šašavi skroz…
Oran: :) Pričajte. Vi ste sada puni utisaka…dosta o meni.
Anja: Pa ovako, šta Vas zanima…pošto ima dosta toga, dug je dan…ne znam šta biste želeli da čujete.
Oran: Sve.
Anja: Dosta o njemu, čuj ga…A brojim sate da Vas vidim…
Oran: Ma primetio sam…samo ja tupim nešto o sebi..sram me bilo.
Anja: A on će: dosta o meni…
Oran: Pa tako je…uzurpirao sam ovaj odnos da tupim o sebi.
Anja: Nedostajali ste mi, eto i to.
Oran: To ćemo posle…
Anja: Ne izmišljajte…zanimate me.
Oran: Vi ste počeli da radite…Vi ste sada u prvom planu.
Anja: Nemojte posle da mi nestanete.
Oran: Ne brinite, obećavam da toga neće biti.
Anja: I kad smo kod toga…šta bi ono veče ?
Oran: Kasnije o tome….Pričajte mi o Vašem danu.
Anja: Znala sam. Pa ovako…odakle da počnem, a da ne detaljišem i da Vam ne dosadim? Nedostajali ste mi…
Oran: Vi meni ne možete nikako i nikada dosaditi…pirčajte mi sve što želite da nekom ispičate.
Anja: Pa želim sve Vama da ispričam. Sve. Ne nekom, ne bilo kome, ne svima.
Oran: Pa počnite, slušam.
Anja: Može u tezama?
Oran: Dobro, evo meni…slušam. Kako god želite, tu sam.
Anja: Ovako…devojka sa kojom radim je ostavila jako loš utisak na mene. Sa kojom sa radila, tačnije. Prvo je jako kasnila…potom je bila ok sve dok nismo ostale same…
Oran: Da?
Anja: Prvo, fizički izgled…da se nije ponela tako kako jeste…ne bih toliko o izgledu ali, ako te neko malo iznervira…vidiš mu svaku sedu i svaki neisčupani brčić.
Oran: Da?
Anja: Niska dosta, neokupana, masne kose…lice bubuljičavo i te iste bubuljice upaljene…kosa neofarbana, sede ispod…mršava jako…bez ičega ženskog na sebi, hod muški…toliko o izgledu.
Oran: Au.
Anja: Ponavljam, da se nije ponašala malo drsko, ne bih joj uzela za loše to kako izgleda.
Oran: Da, jasno.
Anja: Ali ovako, ne bih da zaobiđem. Prvo joj se nesto slošilo…nije joj dobro…bla, bla.
Oran: Da?
Anja:I ja je kao tešila, ne zato sto se foliram već kao takva sam inače i tu…bla, bla…
Oran: Jasno.
Anja: Izađe malo…
Oran: I?
Anja: Stvar je u tome da ako ona ne radi na njenom mestu, ja neću imati posla…tako smo se organizovale.
Oran: Aha.
Anja: I to njeno loše je trajalo, pa mozda do 20 h. Za to vreme je izlazila sto puta za svoje potrebe…za sve i svašta.
Oran: I kako ste Vi odreagovali na sve to?
Anja: Pa smireno, kao i obično…ne znam je li stvarno joj bilo toliko loše…ali malo je zekila…kaže: „Idem da popušim“…nema je pola sata. Vraća se i kaže…idem da popušim: I ja: „Pa zar nisi već?“
Oran: :)
Anja: Kaže ona: „Ne, tek idem“. Ma šta je tu smešno?
Oran: Pa znam sve to već. Zato se i smeškam.
Anja: Kako znate? Šta znate?
Oran: :) Pa sve mi je to već poznato. Prosto. Znate, ja sam stariji od Vas…da ne kazem…iskusniji.
Anja: Treba li nešto i ja da znam?
Oran: Treba.
Anja: Pa recite.
Oran: Pa vidite, nisu svi kao Vi.
Anja: Ma znam, svesna sam toga.
Oran: Kao ja…:) E, pa onda kada znate, onda morate pripremiti taktiku…
Anja: Ali, ako se neko trudi da bude ok prema vama, zar ne biste trebali isto da uzvratite?
Oran: Uglavnom da. Recite, pa ću Vam ja reći.
Anja: ok ok I tako je posao čekao dok se njoj malo ne razbistri…
Oran: Da?
Anja: I kad se naždrala i napojila…kao nema smisla i bla, bla…ide ona da radi, za promenu malo.
Oran: :) I?
Anja: Pa, rasturala se do 21 :)
Oran: :) Još nešto?
Anja: Ma ima svašta…svašta baš.
Oran: Pa da čujem.
Anja: Kao da neću stići sve da Vam pričam…a uželela sam Vas se jako…pa…
Oran: Ma pričajte..to je sada Vama važno…Slušam.
Anja: Ma kako važno, čoveče…samo da završim to i ćao…
Oran: Pa važno je jer će to potrajati, je li?
Anja: Nekih mesec dana…
Oran: Novac se treba uzeti, a to je važno.
Anja: Naravno, novac, novac, novac :)
Oran: :) Pa eto, i Vi ga pominjete. Dajte prvo da rešimo kako ćete Vi uzeti novac, a da to bude prijatno.
Anja: Orane, bre, novac samo…
Oran: Pa šta ćete, jeste li se uhvatili u to kolo?
Anja: U kakvo kolo? Nema kola, odradim, uzmem parice i više ništa nemam sa njima.
Oran: Kolo, Van Gog. :)
Anja: Ko jos sluša Van Gogh? :)
Oran: :) Ja, baš.
Anja: Vi :) Njam, njam.
Oran: Ljudi su fenomenalni, i u muzičkom i u ljudskom smilu…Opet Vi njam…:)
Anja: Njam :)
Oran: :) Hoćemo li prvo ovo da razrešimo? Posao? Može?
Anja: Još ovo i dosta o poslu, ok?
Oran: Pa ja sam želeo savetom da pomognem.
Anja: Ma znam, ali ima toliko toga. A ja bih sa Vama da se vidim kao čovek…ovako samo o poslu.
Oran: Pa zato i želim sve čuti, da pomognem. Posle ćemo o svemu ostalom…Ovo je Vama sada na prvom mestu.
Anja: Iznervirao me je neki čovek, pre kraja radnog vremena, eto…i on me je malo izveo iz takta, ali u sebi sam malo bila tužna…i ruke su počele da mi drhte…Eto. Baš bezveze.
Oran: Gr!
Anja: Ma i ja kažem…Bjak neki…Dolazim do pulta…i vidim njega, složio neku facu…ma da se naježis ti, a ne ja ovakva…
Oran: Da? Da?
Anja: I kao: „Tebe sam čekao!!!“ Gde si ti do sada? A ton mi je bio…joj…i ja kao počela da se pravdam i izvinjavam (debil sam, znam) i on će malo još paljbe po meni lično…ja se kao uplašila malo, nisam bila spremna tada na to.
Oran: Au.
Anja: Kao sačekuša neka je bila, eto.
Oran: Aha. Još nešto?
Anja: I još je dodao: „Kako ostavljaš stvari tu, mogao sam sve da ti uzmem, ali nisam hteo“…bla, bla…
Oran: :) Još?
Anja: Ova devojka, završava se posao…kaže…“Požuri više sa tim…šta si radila do sada?“
Oran: :)
Anja: I ja ću joj: „Pa stavljala sam u kutiju“. Ona: „Kasnimo, znaš da ne voli ova da ikoga čeka“…
Oran: :)
Anja: Naređuje: „Idi sad donesi onu korpu istu koju si odnela i požuri da uzmemo preostalo“, ali viče devojka. I ja kao: „U redu je“…Okrenuh se i laganim hodom, uz vrckanje odoh u uzeh korpu.
Oran: Mmmmmm, vrckanje..:) Dalje?
Anja: Pa posle mi se izvinjavala, ali bila je nervozna kao.
Oran: To bi bilo to, je li?
Anja: Pa da.
Oran: Odlično…a zašto je odlično, reću ću ukoliko želite savet.
Anja: Želim, ne pitajte da li želim.
Oran: Dobro. 1. Kada čovek kaže: „Ne znam zašto je to dobro“…evo zašto je to dobro što Vam se to desilo danas…
Anja: To se juče desilo, danas Vam nisam pričala.
Oran: Au. Pa šta se desilo danas? Pričajte mi, sve.
Anja: Pa ništa toliko vredno pomena, osim da sam pridobila sve tamo…i da sam radila bez ove i da me je zgotivila neka tamo koje se svi nesto plaše.
Oran: :)
Anja: I plakala sam jer me je rođak razočarao. Eto.
Oran: Jao, bre…ovo sve pada u vodu kad rekoste za rođaka…Kako bre?!
Anja: Pa ne bih da komentarišem. Bilo bi suvišno, zaista.
Oran: Recite, molim Vas. Jedino ako Vama nije bolno.
Anja: Šta ima tu da se priča? Ništa, baš.
Oran: Pa kako Vas je razočarao?
Anja: Mnogo, znala sam to i ranije ali sada se oslilio čovek sebičnjak, pa je samo on na ovoj planeti važan, niko drugi.
Oran: Mogu li se znati detalji?
Anja: Ne bih, nije vredno, verujte
Oran: Pa, samo jos jednom ću reći da mogu komentarisati njegove reči, a Vi kako želite.
Anja: Ali, on je skroz nečovek čovek.
Oran: Pa nebitno, video sam ja toga dosta, baš.
Anja: Oko…ne bih…imam toliko, ali ne bih sada o njemu…
Oran: Dobro, kako želite. Želite li par saveta o poslu?
Anja: Želim da Vam ispričam, ali videla sa ga i malopre…previše njega za današnji dan…dajte o poslu.
Oran: 1. Posao koji ne volite, ili onaj na kojem ćete se zadržati malo, ne doživljavajte ništa lično…odradite ga tako što ćete videti s kim i kako radite…izbalansirajte…sebe i nih…budite svoji ali samo onoliko koliko je potrebno, a budite njihovi takođe samo onoliko koliko je to potrebno…Prilagodite se…A kada dođe posao koji će biti potpuno Vaš… Onda ćemo pričati ozbiljnije, baš. Do tada, poslušajte me.
Anja: Ma znam, ali kako da budem drska ako nisam…kako da ga otkačim ako to ne radim inače?
Oran: Ne, nisam rekao da budete drski…Niti ovo drugo…Niste me shvatili. Pročitajte me ponovo. Morate da nađete balans između Vas i njih. A to ne podrazumeva ni jedno od ta dva. Odradite.
Anja: Kako kad prvi put vidim čoveka koji mi umesto…Počne vikati?
Oran: Pa lepo…iskoristite ženski šarm…Gospodine, šta nije u redu? Kako da Vam pomognem? Vi ste potpuno u pravu, ali…
Anja: Ma nemam šarma za takve, verujte…ne želim da imam šarm za drznike.
Oran: Eh, pa onda Vi niste za taj posao. Onda dajte otkaz.
Anja: E, baš neću. Ne pada mi na pamet.
Oran: Onda budite žensko i iskoristite pamet.
Anja: Važi, Oko.
Oran: Setite me se u takvim situacijama…muško uvek zine i počne da bali na iole nešto žensko…a ako to žensko ima ovkvog savetnika…Ihaj! Ima da odradite posao samo tako :)
Anja: Ma ne brinu mene takvi, nego ovi zadrti…
Oran: :) Pa ti su najbolji za obrađivanje. :) Kad Vam ja kažem. Verujte mi.
Anja: :)
Oran: Malo šarm, malo ženstvenost, malo se pravite nevešti, malo neobavešteni…ma mora da se snalazite…
Anja: Nedostajali ste mi.
Oran: Jao, a tek Vi meni…Baš.
Anja: Kako ste?
Oran: Pa, bolje :) E, digresija…da ne zaboravim…ako dođe neka baš zadrta osoba…povlađujte joj dok se ne ohladi…baš…a posle sve ovo što sam nabrojao prethodno. Bitno je da ostanem miran, mada mi to teško pada. :)
Anja: Miran u smislu da se što mane drmate ili šta?
Oran: Pa da mirujem. Eto.
Anja: Nedostajali ste mi.
Oran: Anja…
Anja: Molim. Znate šta mi je palo jutros na pamet? :)
Oran: Ne. Recite. Baš bih voleo da čujem.
Anja: Bitan je trenutak kad pomislih na to. Pa da Vam opišem ako nemate ništa protiv. Nemate?
Oran: Svakako, a posle ću ja Vama takođe.
Anja: Tuširala se, ali i kosu i sve…uzimam peškir, brišem se, izlazim…
Oran: Jao.
Anja: Čekajte.
Oran: Bekam.
Anja: Peškir sam stavila nekako…dva kraja, ali preko gornjeg dela, između prazno i dole pokriveno…nadam se da ste razumeli…:)
Oran: Sve. Hu. Strašno.
Anja: Jeste li?
Oran: Jesam.
Anja: Kosa kovrdža se…pogledah o ogledalo, peškir je šaren skroz. Ličilo mi je na one havajske ili već čije lance od cveća…znate one šarene, pa preko grudi…
Oran: Divota, baš.
Anja: I samo sinu…Vi i ja, to cveće oko vrata, dole ja istu suknju…Vi Vaš šorc i šetamo se i takoC…Eto.
Oran: Eh, eh, eh, eh…
Anja: Eto, nasmešila sam se.
Oran: Ja bih, ali ne mogu.
Anja: Ma ne mogu ni ja, ali da bih, ne pitajte ništa.
Oran: :) Da, jasno. A šta bi s tim sličetom?
Anja: Pa…razmišljala sam da Vam pošaljem nešto…zbunilo bi Vas :) Zato neki drugi put.
Oran: Eto. Kako Vi kažete, baš.
Anja: Sad se bacamo na Vas, može?
Oran: Više ne smem da insistiram, ko zna šta ćete mi poslati. Ma može, sve može.
Anja: Prvo…šta se desilo ono veče pa ste samo neobjašnjivo i bez pozdrava nestali?
Oran: Ne znam. Ili sam se obeznanio od piva ili od našeg razgovora…Neshvatljivo.
Anja: Pa gde ste otišli? Šta se desilo? Šta je? Nisam skapirala…bilo mi čudno.
Oran: Pa fizički sam bio tu, da…ali ostalo, pojma nemam…baš.
Anja: Pa šta ste radili? Kucam i kucam i ništa.
Oran: Možda deluje čudno ili glupavo…ali tako je bilo.
Anja: Nema odgovora.
Oran: Ne znam. Jednostavno nisam kucao više.
Anja: Samo ste sedeli i šta radili?
Oran: A bio sam tu.
Anja: Šta radili?
Oran: Ne znam…kao neka vrsta…ne znam ni ja čega…kao da sam bio tu, a nisam opet bio tu. Eto.
Anja: Ali…
Oran: Da?
Anja: Zar Vam nije bilo žao što ste me tako ostavili…samo tako? Gledate, ali nema odgovora nikakvog.
Oran: Pa nisam Vas ostavio, bio sam tu.
Anja: Ali, nisam osetila da ste tu.
Oran: Pa ne znam šta reći, zaista. Bio sam skoz izvan sebe. To više nisam bio ja. Ili možda jesam, ne znam.
Anja: Ok.
Oran: Ma strašno je to, a opet…Ne znam. Nećete tu sliku da mi pošaljete, mučite me bezveze…Baš ste neka mučiteljica. :) Olakšajte mi.
Anja: Ali opet Vam to ne znači ništa…jer nema ništa pa ništa…
Oran: Pa dobro, bar da znam da nema.
Anja: Ali želim da nije tako, eto. Ali znam da nema.
Oran: Pa pošaljite sliku i biće mnogo toga jasnije…bar Vama.
Anja: Oko, ne vidim ni ja Vas…pa mi nedostajete….ne znam ni ko ste ni ništa.
Oran: Anja, sve to stoji…ali…I dalje ja želim Vašu sliku. :)
Anja: Takođe, šta da Vam kažem…
Oran: Pa moju prvo nećete dobiti, to je sigurno. To je potpuno izvesno, baš.
Anja: Pa da…da…jasno, nema Vaše…ste Vi žena koja se pretvara da je muško? Pa se kajate polako jer shvatate da sam ok?
Oran: :) Nešto kao iskustvo moje drage osobe, je li? E, pa možda ste i Vi muško…pa se kajete…
Anja: Nadam se da nije, ali ko zna ko je tu iza toga…
Oran: Što niste žensko :)
Anja: Ma ja sam Vam daleko od muškog.
Oran: Ma danas svašta ima, baš.
Anja: Oko, nedostajali ste mi. Ovako, završavam danas sa poslom, vraćam se i žurim da dođem da Vam kažem, da Vas vidim…
Oran: Pa ja danas, nešto pričam sa nekim…i kretoh da citiram Vas…I kao što reče…nešto tako slično prozborih…pa se gricnuh za jezik…i promenih temu. Neverovatno.
Anja: A šta ste to moje citirali?
Oran: Sam sam se sebi nasmejao slatko, slatko, slatko…Ne sećam se Više, toliko sam se uplašio. Plašim se Vas, baš.
Anja: Što mene sad?
Oran: Vas i svega što Vi nosite.
Anja: ??????????????????????
Oran: Pa pričao sam…da se ne ponavljam.
Anja: Ali, što sad mene? Kakva sam to ja sad pa se Vi kao plašite? Sad mi je sve nejasno. Ništa mi nije jasno. Ništa. Tabula rasa
Oran: Pa ne znam kakvi ste…ali ako jeste kao što pričate…onda bi bili velika opasnost. Pa nije bas neispisana tabla…
Anja: U mojoj lepoj glavi sada jeste.
Oran: Ja tako ne bih Vas okarakterisao. Gle. Pa ne znam…dosta zavisi od Vaše slike, što ponavljam stotinu puta, a Vi nikako da mi je pošaljete.
Anja: Ne inače, samo ponekad kad ne znam o čemu Vi to…
Oran: Pa kako ne znate…
Anja: A zašto sam ja opasna i treba me se plašiti???
Oran: Anja…Zato što ste Vi bez ikakve vizuelne predstave mene potpuno pridobili…a zamislite tek i da fizički odgovarate kao i ovako…Pa to bi bilo…
Anja: Pa ne bi bilo ništa, znate i sami.
Oran: Nemam reči.
Anja: Ništa. Ništa. Nema ništa od toga.
Oran: Možda…ne kažem da je izvesno bilo šta.
Anja: Ne govorite besmilice, molim Vas.
Oran: :)
Anja: Znamo i Vi i ja da nema. Svi znamo :)
Oran: Pa dobro, evo ovako…
Anja: Nedostajali ste mi, jesam li Vam rekla to već?
Oran: Jeste, ali je uvek lepo pročitati od Vas to. Uvek i iznova je lepo, baš.
Anja: Nedostajali ste mi.
Oran: Jaoooooooooooooo. Pa tek Vi meni…
Anja: A znate li kakav mi je dan posle našeg razgovora? Nemate pojma…
Oran: Ne znam, naravno.
Anja: Predivno mi je sve, rekoh Vam da punim baterije time što Vas vidim.
Oran: Jasno…Imao sam i ja par sutuacija danas…neprijatnih…pa kažem…Nema veze…večeras će ona biti tu…i sve prođe.
Anja: :) Znam.
Oran: Pogledam neku…i zamislim…možda ona izgleda baš ovako…Možda je baš ona ta…u svakoj nekoj vidim Vas. Pomalo i smešno bude, ali meni ne.
Anja: Dešavalo mi se…znam.
Oran: Mada se obavezno nasmešim. :)
Anja: Znam, znam…ma sve znam. Videla sam Vas ovih dana ko zna koliko puta.
Oran: Takođe! Baš.
Anja: :)
Oran: I tako…ali o tome i pričam…Sve se uvek svodi na ovakav razgovor…ovo je meni već poznato.
Anja: Aha…imali ste već ovakve razgovore?
Oran: Pa ovakve ne, ali slične da. To je ono što sam pominjao…
Anja: A sa koliko ljudi Vi jos pričate? Koji broj mi je dodeljen?
Oran: Trenutno nemam sagovornika. Ne, ne…nemam sagovornika ni jednog. Povremeno pojavi se neko, ali konstantno ne.
Anja: Jeste li sigurni? Pošto ne delujete tako.
Oran: Potpuno siguran. Pa vidite valjda.
Anja: Pa počeli ste o istim ili sličnim situacijama…pa…
Oran: Ne bih mogao da ostavim nekoga na cedilu, a da pričam u isto vreme sa Vama nije moguće.
Anja: Aha, Vama žao da nekoga zapostavite zbog mene?
Oran: Žao mi je bilo koga da zapostavim…ali nije o tome reč, reč je o tome što već duže vreme ne mogu da nađem sagovornika. Baš.
Anja: Pa kad ga ni ne tražite…Valjda.
Oran: I baš sam mislio da se otkačim, a ono pojaviste se Vi.
Oran: Tražim.
Oran: Pa evo Vama ću reći najiskrenije…mada drugima to pričam tek posle baš razgovora ili u nekoj zavijenoj formi…Vama sam već rekao, ali nema veze, ponoviću…Da ne bih to morao da radim u stvarnom životu, ja ovako malo flertujem…zamajavam ljude. Eto.
Anja: Aha, sećam se…da. Pričali ste mi…nisam samo mogla da se setim…ok, ok.
Oran: Mada, to posle određenog vremena, kada procenim da više nije u redu da nekog zamajavam, a to nije dugačak vremenski period, ja kažem to…a nekada i na samom početku.
Anja: Da, rekli ste i meni 100 000 puta. Znam…
Oran: E, pa Vi ste potpuno nešto drugo…Vi ste sve što sam želeo da se desi, a nisam verovao nikada da će se desiti…da sam verovao i jedan posto, ne bih bio ovde.
Anja: Kažete nam svima, nekima pre, nekima kasnije, ali sve se na istom završava i počinje.
Oran: I slagao sam…ali lepo deluje kada se pročita, zar ne? Ma slagao sam to…svesno…podsvesno zato sam ovde.
Anja: A meni je sve ne, ne, ne!
Oran: Hm, ne razumem.
Anja: Ni ja.
Oran: Eh, pa ko će sve to razumeti…:)
Anja: Počeli ste mi o tome kako sam Vam samo još jedna u nizu dugom, beše neko vreme, kako ste imali slične SLUČAJEVE (pacijente) i…? A ja Vama kao pacijent…da mi nenormalno nedostajete…divno.
Oran: Pa nije baš tako…
Anja: Nego kako je? Kako, molim Vas?
Oran: Pa ovako je…
Anja: Kako je? Tiganj.
Oran: Činjenica je da ja sada imam potrebu za mlađom osobom…i to je realnost…
Anja: Rekli ste mi već.
Oran: Ranije to nije bilo…to je prva razlika…
Anja: I sada samo tražite mlađe da sa njima započinjete pa zakočite?
Oran: Ne, ne…Netačno.
Anja: Nego samo sa mnom tako?
Oran: Ranije uopšte nisam to gledao…Da.
Anja: Ostale dobiju DA, a ja NE, za sve.
Oran: Samo sa Vama…nekako se pogodilo sa tim periodom moje želje. Ma ne razumem. Kako to?
Anja: Ni ja, verujte. Ni ja…ne razumem Vas šta želite da kažete. Pričate svašta, a ne kapiram.
Oran: Pa, šta ne kapirate?
Anja: Kao kiša oko Vašeg grada.
Oran: :) Pa evo, da raščlanimo…deo po deo. Šta Vam nije jasno? Sve ću Vam jasno odgovoriti.
Anja: Ništa mi nije jasno.
Oran: Pa pitajte.
Anja: Šta ste hteli da mi kažete time što ste rekli: „Žao mi je bilo koga da zapostavim…ali nije o tome reč, reč je o tome što već duže vreme ne mogu da nađem sagovornika“.
Oran: Pa da sam sagovornika imao, ne bih ga zapostavio…jer bi mi bilo žao. A nisam ga imao iako sam ga tražio. Eto.
Anja: Pa Vi već imate sagovornika, ako se ne varam?
Oran: Vas, da. Ali pre Vas nisam imao, a nema i kada Vi niste tu, pa tražim.
Anja: Aha, imate mene, ali kad ja nisam tu, tražite nove pacijente kojima se smeši isto kao i meni? Ok.
Oran: Pa ne bih rekao da su to pacijenti, ali da im se smešim isto kao i Vama, da.
Anja: Pa onda…da ne shvatam Vas više toliko ozbiljno kao što Vas shvatam? Pošto sam samo jedan od…
Oran: Sve što sam rekao to stoji…a kada Vi niste ovde, ja moram nešto da radim.
Anja: Muškarac, šta drugo i očekivati…Ok, Oko, Ok. Nije mi jasno sada je li ovo nešto da biste me otkačili od sebe i malo rashladili ili šta pokušavate..i da, pesmica je skrzo fina. Pustala sam je i mami. Eto.
Oran: Pa samo sam iskren, ništa više…a rekao sam Vam u kom smeru idu svi ovi moji kontakti do sada…Valjda možete izvući zaključak da su svi moji razgovori, osim sa Vama potpuno bezazleni.
Anja: I tako, malo sam se postidela zbog onog sa havajskim cvećem sada…ali rekla sam Vam. Setim Vas se ko zna koliko puta…
Oran: Pa, šta kaže mama?
Anja: Ma ništa ne kaže. Sluša samo.
Oran: I?
Anja: Pa ništa. Pustila sam…čula je. Nisam je pitala ništa.
Oran: Ja sam sam tu pesmu stalno slušao jedno vreme…baš.
Anja: Pa evo i mi sada :)
Oran: A za havajsko cveće se nemojte postideti…slobodno…ja sam to cveće odavno odložio kraj Vas :)
Anja: Kako ste odložili?
Oran: Pa lepo, skinuo i odlozio. Sklonio sa strane…Bilo bi glupo da kažem da sam ga pokidao, je li?
Anja: Isto kao i sa svakom drugom…
Oran: Ne, ne…kako ne shvatate…Ako ste Vi Vi…Vaše godine čine ovo sasvim drugačijim…
Anja: Oko…A sta je bilo sa onim…o ljubavi…je li i to sa svakom?
Oran: Mada nisu samo one u pitanju…u pitanju je sve ostalo, ali one vrše pritisak.
Anja: Ili ste posle se prebacili na drugu posto ste meni to rekli? Pa da, smetaju Vam sada i godine, pa da, da.
Oran: Ma ne kontaktiram ni sa jednom u kontinuitetu, bre. Ma, ne smetaju mi, naprotiv…
Anja: Pa razumem, sa mnom ste ono veče završili što ste planirali, rekli svašta, pa se prebacili na neku slučajnu koja se zatekla još budna…razumem ja to.
Oran: Pojasniću još jednom…pojavili ste se kada su mi one postale bitne jako…a poklapanje je bilo poput par njih do sada, možda i jače…Eto, govorite besmislice, izvinite. E, sad, možda je glupo što godine spominjem kao jezičak na vagi, ali je tako. Opet govorim iskreno.
Anja: Pa za Vas ono nije ništa novo…prolazili ste Vi već kroz to, tačno znate etape kako ide i šta…razumem…imali ste iste situacije, zavlačili ljude, ali se ograđivali time da sve to na vreme upozorite…
Oran: Tačno. Potpuno ste u pravu.
Anja: Dobro Oko, ne moramo više o tome.
Oran: Uh, dobro je. Preživeh.
Anja: Ma iskusni ste Vi u tome…Ne brigam ja za Vas.
Oran: Pa zar nisam rekao da jesam?
Anja: Samo ne znam je li postoji plan kako i šta da se radi, ili…?
Oran: Zar nisam rekao da kod mene vreme leči sve?
Anja: Aha, a koliko prođe vremena od jedne do druge?
Oran: Postoji i plan, mogu ga u kratkim crtama pojasniti, mada već mislim da jesam.
Anja: Nemojte, molim Vas. Nema potrebe.
Oran: Od jedne do druge prođe po par meseci do godinu i par meseci.
Anja: A koja sam ja? Broj koji? Koji redni broj?
Oran: Pa i to sam rekao…Vi ste trenutno broj 1.
Anja: Trenutno kažete, ali inače koji sam…?
Oran: A po ranijim sličnim dešavanjima…par njih…
Anja: Par = 2. Znači ja sam 3. Jupi.
Oran: Treća, četvrta…peta…šesta maksimum…mada, misilim da ih je manji broj :) Morao bih se baš zamisliti…Baš.
Anja: Ne trudite se, jasno je kao san. Dan. Sasvim jasno.
Oran: Pa i želeo sam da bude sasvim jasno, zato Vam je i jasno.
Anja: Da, baš se trulo osećam sad. Eto.
Oran: Kao dan, a vidite da smo usred noći.
Anja: Da Vam bude jasno.
Oran: Au. Ma šta pričate, bre? Zašto trulo, o čemu Vi govorite?
Anja: Ma nije ni važno…Nisam ja ni važna nigde u celoj ovoj propovetki.
Oran: Ma važno je…Svašta, pa Vi ste meni trenutno najvažniji.
Anja: Da, naravno.
Oran: Pa naravno.
Anja: A sta bi sa onim…voliim…? Je li to svaka dobija?
Oran: Pa mislim da je to dobila samo jedna, ali nisam siguran…Nisam potpuno siguran.
Anja: On nije siguran…divno, predivno. A kada se to dobija, posle kog puta?
Oran: Pa moguće je da je to još jedna dobila, ali nisam siguran…Pa ako je i ta dobila, onda posle drugog ili trećeg…i za to nisam siguran.
Anja: Bolja je…svaka joj čast. Ja posle mesec dana…jupi.
Oran: Ne…niste shvatili…posle drugog ili trećeg ovakvog kontakta.
Anja: Ma shvatila sam sve, baš. Sve.
Oran: Ne priče, nego kontakta sa poklapajućim osobama.
Anja: A kad ste planirali da me otkačite?
Oran: Svašta pričate, Anja. Svašta.
Anja: Pa nije svašta, zanima me…
Oran: Pa rekao sam Vam da je ovo za mene savršenstvo.
Anja: Kada, kako…itd.
Oran: Zašto bih se lišavao nečega što je savršeno, nečega kao što ste Vi?
Anja: Znam…bilo je savršenstava još, i biće, ja sam jedna od…bilo je i biće…bla, bla…
Oran: Ah, da…zaboravih…Kako je Vaš Dragi?
Anja: Super je. A Vaša Draga?
Oran: Super i ona.
Anja: Jupi. Sad su svi super.
Oran: I ja to kažem…Pa vidite kako je sve super kada ste sa mnom? :)
Anja: Pa sada ni nije, ali bilo je kada je bilo.
Oran: Gle, gle…A zašto sada nije?
Anja: Ma tupim ja, znate me već. Pustite šta priča neka klinka…
Oran: Pa to da li ste klinka, izvinite, ja uopšte ne znam.
Anja: Pa ako ne kapiram šta rade stariji malo i zašto onda jesam klinka, i to velika klinka. Mrzim odrasle, reče dete…
Oran: Eh…
Anja: I ja, malena, i ja.
Oran: Pa tako gledajući, jesam odrastao…Ali gledajući kontak sa Vama, najobičniji sam đak petak. A Vi verujte ili ne verujte, kako hoćete.
Anja: A ko je bio pametniji od petaka? Je li bilo takvih?
Anja: E, a zamislite, skupite svih šest nas paćenica zavučenih i Vi se pojavite…
Oran: Paćenica…bezveze….Pa nisu one od juče, uostalom, sve im je predočeno. Ako ih je malo i zabolelo, više su uživale u kontaktu sa mnom, to garantujem. I sve su otišle same, ja sam i dalje tu…nikada nisam ja prekinuo kontakt.
Anja: Pa naravno, prvo malo navučete, onda kažete to Vaše čuveno o zavlačenju, pa onda bla, bla…volim te…bla…pa onda…istinu za pređašnje, pa…videćemo, sa mnom ste dovde stigli…
Oran: Kada Vi to ogolite tako moradoh da se nasmejem…
Anja: Pa pazite šta ste im uradili, otišle su i ne vraćaju se koliko su uživale…
Oran: Kuku, kuku, pa to su sve bile formirane osobe, bre. Nisu bile male :)
Anja: Pa da…sve su navučene i isto sve završile…opet paravan stavljate.
Oran: Imale su više godina od Vas. Kao i Vi, bile su formirane osobe.
Anja: Pa kakve veze ima sto sam mlađa, sve završimo na Vašem otpadu…
Oran: Auuuu. Pa Vi me ocrniste…Ja sada ispadoh neka životinja…ili čudovište…
Anja: Ne, samo ste me polili ledenom vodom, pa eto, primećujem.
Oran: Pa ne znam…ja što sam iskreniji, Vama to deluje gore. Nisam ja ni sa jednom prekinuo kontakt, one su sa mnom.
Anja: Da…i šta bi sa onim da volite…?
Oran: Pročitaste li to?
Anja: Da, one su sa Vama, šta ste im radili, kako i ne bi…skapirala sam.
Oran: Ma to Više neću ni da pominjem. Zaboravite, uostalom.
Anja: Zašto ste mi rekli to?
Oran: Pa eto, došlo mi. Valjda mogu i ja nekada nešto da kažem da zaboravite ako mislim da nije bilo dobro po Vas što sam to rekao, je li?
Anja: Naravno, sve što nije dobro, samo recite i zaboraviću. Nije bitno što pamtim kao slon…ali pokušaću da zaboravim.
Oran: Eto, posle ovog Vašeg izlaganja, zaboravite sve što sam Vam rekao.
Anja: Šta sve? Odakle da izbrišem?
Oran: Pa sve sve.
Anja: Odakle dokle?
Oran: Od početka pa do kraja.
Anja: Mislite na današnji pasus?
Oran: Ma na sve. Da ne komplikujemo.
Anja: Dobro Oko, ako Vi tako kažete…samo kako Vi želite i da Vama bude potaman sve.
Oran: Pa eto, mogu valjda i ja nekad da poželim nešto…prirodno je i to, zar ne?
Anja: Da.
Oran: Znao sam da ste razumni.
Anja: Za Vas sve, samo naručite. Je li sve ok sa Vama?
Oran: Pa hvala. Pa sa mnom jeste. A sa Vama?
Anja: Osećam se kao…Eto tako. Još lošije od tog malog…
Oran: Ništa ne razumem.
Anja: Eh.
Oran: Eh?
Anja: Neko uzdiše…eh, eh.
Oran: Ako uzdišete zbog ovog razgovora, nemojte. Ako je zbog nečega drugog, recite, možda mogu da pomognem.
Anja: Ni zbog čega drugog.
Oran: Pa nemojte uzdisati, nemate razloga.
Anja: Jesam li Vam rekla za ono kao kad dete ili pas ćekaju tatu/gazdu da dođe kući?
Oran: Ne.
Anja: Pa tako, čekaju ga, mašu repom, raduju se, broje minute, iščekuji, i ovaj samo dođe, pomazi ga i ode na mali fudbal sa kolegama.
Oran: Aha. A šta je to? Neka šala? Vic?
Anja: Pa ja sam taj psić ili to dete…tako se osećam. Može li jedan vic?
Oran: E, znate li da smokve obožavam, baš?
Anja: Bjak, smokve.
Oran: A koliko Vi beše imate kilca?
Anja: Zaboravih šta sam Vam rekla…:)
Oran: :)
Anja: Nećemo o tome.
Oran: Ma nemojte…samo Vi o čemu Vi želite…nije pošteno.
Anja: Bolje da zaboravimo na to. Čuj njega, nije pošteno, još sme da kaže….auuuu…Uzmi tu majicu i pokrij se…Jasno?
Oran: Pa da…Vi čitavo veče namećete teme…Ja prvi put kada sam želeo nešto da kažem…Anja prekida me, saseče u korenu. Nije lepo. :) Uzmite Vi tu Vašu pidžamu, gornji deo, ispod kojeg nemate ništa i pokrijte se, jasno?
Anja: Ma da, baš ste mi Vi skroz povučeni i nenemetljivi…ja eto sve namećem, sram me bilo kakava sam, opasna, nema šta. Oko, nisam u pidžamici.
Oran: Anja. A u čemu ste?
Anja: Recite. Pa u stvarima od danas. Nisam se presvukla još.
Oran: Gle, gle…
Anja: A Vi?
Oran: Pa i ja, bre…Nisam stigao ni da se presvučem, eto. :)
Anja: :)
Oran: A šta to ste nosili danas?
Anja: A šta to niste stigli da presvučete? hihi
Oran: :) Dame imaju prednost.
Anja: Kao i obično.. .:)
Oran: Da, da…Dakle?
Anja: Gore? Dole?
Oran: Može.
Anja: Levo ? Desno? :)
Oran: Sve, sve, sve!
Anja: Pozadi? :) hihihihi
Oran: Sveeeeee! A to pozadi, posebno. :)
Anja: Odakle da počnem?
Oran: Auh…ček…
Anja: teta :) V
Oran: Jao, jao…recimo…odogzgo…
Anja: Hajde.
Oran: Odozgo.
Anja: Razumela sam.
Oran: Dakle?
Anja: Od glave ka petama :)
Oran: :) E, to.
Anja: Rolku, sa kratkim rukavima. Ispod majicu crvenu, ali onu samo da se vidi na stomačiću. Onu za ispod. Mada može i ovako da se nosi, ali ja ne.
Oran: Ček, ček…a gde je rolka?
Anja: A dole, plišana trenerka, čarapice. Eto. Kako gde je rolka?
Oran: Pa prvo, sta će Vam rolka?
Anja: Pa na meni.
Oran: Zar nije vruće za rolku?
Anja: Pa rolka je samo kod vrata…inace je tanka i bez rukava. Za leto, ali dobra je skroz.
Oran: Aha…pa kako se onda vidi majica?
Anja: Nije debela, tanka je. Rolka je zbog onog dela kod vrata.
Oran: Da, da…A majica?
Anja: Ispod rolke.
Oran: Ne vidi se?
Anja: Vidi se na stomačiću, jer je rolka kratka, ne prekriva npr. stomačić ceo.
Oran: A koliko se vidi?
Anja: Dobar je fazon. Pa vidi se…šta znam…vidi se…onako.
Oran: Pa pogledajte, prosto.
Anja: Pa gledam, ali ne znam šta da Vam kažem.
Oran: Pa recite mi koliko se vidi.
Anja: Rolka je kraća, ne prekriva stomak, majica reši taj stomačić i malo na dole…ok? Neka pupak bude granica, tako nešto.
Oran: Aha.
Anja: I što ste sad toliko zapeli za to?
Oran: Pa to je vrlo bitno. :)
Anja: Kao da je ne znam ni ja šta…
Oran: A rolka, koje je boje?
Anja: Braon.
Oran: Trenerka?
Anja: Braon plišana.
Oran: Patike?
Anja: Hmmm…pa nemam ih sada. Samo čarapice.
Oran: Auh. A čarapice?
Anja: Crvene, male skroz.
Oran: Do članka?
Anja: Jap.
Oran: Aha. Dobro, a ostalo?
Anja: Zadovoljni?
Oran: Ne, nikako.
Anja: Joj, a šta ostalo? Šta čoveče? Šta?
Oran: Pa imate li još nešto na sebi?
Anja: Večito nezadovoljan…
Oran: :)
Anja: Neće Vam pomoći taj smajlić.
Oran: Auuuu.
Anja: Sad Vas skidamo.
Oran: Pa šta ce da uspe, recite pa to da uradaim. Eh, pa nisam ni ja Vas skidao, ne može.
Anja: Da budete iskreni i da me ne varate sa drugim ženskama…eto to će pomoći.
Oran: Rešeno.
Anja: Šta imate Vi?
Oran: Šta imate ispod majice?
Anja: :)
Oran: Ih, šta mu je to?
Anja: Prazan skup :)
Oran: Auh.
Anja: Rekoh Vam, čim dođem skidam sve.
Oran: Ah, da.
Anja: Sad ćemo na Vas…
Oran: A šta ste imali? Ček, ček..
Anja: Ali…
Oran: Polako…
Anja: Hoću ja Vas.
Oran: Nema ali.
Anja: Ima ali. Ima baš.
Oran: Ma nismo završili sa Vama.
Anja: Ja tako kažem.
Oran: Dobro.
Anja: Planirate da završite sa mnom?
Oran: Recite onda. Ne, ne…u redu…recite šta Vas zanima.
Anja: Šta imate Vi na sebi? Počnite od glave :)
Oran: Majicu, trenerku i papuče…u glavi ništa.
Anja: Od kose koja počinje da sedi :)
Oran: Eh, prefarbaću ja nju…:)
Anja: Kakvu majicu?
Oran: Sivu…orao na sredini…ocila…Natpis…iznad i ispod…Samo sloga Srbina spasava.
Anja: Ok, onu sa prugama znam :)
Oran: Rukavi su bleđe sivi na krajevima…obod krajeva. Nije sa prugama!
Anja: Ma ok.
Anja: A ispod majice? Njam, njam.
Oran: :)
Anja: :)
Oran: E, pa neću da Vam kažem! Kad nećete Vi meni, neću ni ja Vama.
Anja: Hajte, niste fer. Ali ja jesam Vama sve.
Oran: Ne dolazi u obzir. Niste.
Anja: I boju, i dužinu, i materijal.
Oran: Najvažnije niste.
Anja: Šta nisam? Šta? Reci.
Oran: Pa to, Anja…
Anja: Pa koje?
Oran: Ispod trenerke šta se nalazi?
Anja: Pa donji veš, naravno.
Oran: Eh, donji veš…
Anja: Ne idem ja bez toga nigde.
Oran: A kakav?
Anja: Pa normalan, u tonu sa čarapicama.
Oran: A kakav je to normalan?
Anja: Danas sam kombinovala sa majicom, ali sad sa čarapicama. Pa savršeno normalan. I ne preterujte baš.
Oran: Dobro.
Anja: Zapeo čovek…ne pušta.
Oran: Pa šta ću kada sam radoznao? Loše je biti radoznao?
Anja: Nikako, ali ide se do granica pristojnosti.
Oran: Pa zar sam ja bio nepristojan?
Anja: Ne mogu sada da ti pišem kakve su i šta su…malo mi je glupo. Vama :)
Oran: Gle, gle…A tebi je sve glupo što je meni zanimljivo…Vama…:)
Anja: hiihihi On me kopiraaaa.
Oran: Ko, ko…?
Anja: Pa Oka.
Oran: Anji se to samo čini. Anja, Anja…
Anja: Nego, kakva je njegova trenerka?
Oran: Auh, ala ste Vi bezobrazni!
Anja: Ja?
Oran: :) Vi, Vi..
Anja: Promašili ste prozor, tražila sam vernost!!! Pazite malo.
Oran: Ja sam mislio da ste tražili opis trenerke. :)
Anja: Pa naravno da jesam. Opis. Sve.
Oran: Pa trenerka je siva, ne pamučna…neki materijal pojma nemam koji…
Anja: A ispod?
Oran: Pa naravno, donji veš.
Anja: Pa kakav?
Oran: Pa normalan.
Anja: Koje boje i oblika?
Oran: Ih, pa normalne boje i normalnog oblika. Ne mogu sada da ti pišem kakve su i šta su…malo mi je glupo.
Anja: Molim Vas, malo konkretniji budite i ne kopirajte moje rečenice.
Oran: :) Nikako, ali ide se do granica pristojnosti. Zapela…ne pušta.
Anja: hihihiihi
Oran: Pa savršeno normalan i ne preterujte baš.
Anja: Kopirate…njam, njam :)
Oran: Eto…:)
Anja: Gaćice su svetlo-crvene, normalne…ne bokserice, a ne ni one mini…malo pliće, ali ja takve nosim…Eto.
Oran: Oh, hvala.
Anja: Slušam Vas…Kakve su?
Oran: Pa kod mene bokserice…šarene :)
Anja: A moja je i trenerka plitka, pa kad se savijem plitke gaćice se ne vide nigde.
Oran: Jao, blago onim kupcima…
Anja: Danas su bile žute :)
Oran: Žute? Zanimljivo, baš.
Anja: I majica je bila…i sve žuto :)
Oran: Ijao…Divno.
Anja: A koliki Vam je stomačić?
Oran: Buhu. Pa šmrc, nije to kako želim da bude. Biće valjda. Radim na tome :)
Anja: Trudnički ili tek počinjete sa tim?
Oran: Pa rekao sam…u fazi sam mršanja.
Anja: U kom ste mesecu, trenutno?
Oran: Hm…Dobro pitanje…Pa možda treći.
Anja: Ma opustite se…niti ću gledati, niti gnjaviti, niti ništa…
Oran: Ili četvrti…Uh, tu je negde.
Anja: Treći mesec se ne poznaje još…Pa dobri ste za Vaše godine, držite se još…
Oran: Pa zato sam rekao možda i četvrti…kad se nešto obuče, može da se maskira, ali ovako se vidi.
Anja: Pa ok.
Oran: Ma nije ok!
Anja: Ništa strašno. Šta Vam je? Opustite se malo.
Oran: Jeste, jeste.
Anja: Zamaskirajte to i…samo napred.
Oran: E, pa ne mogu…to me strašno nervira.
Anja: Kome je strašno?
Oran: Ma neću da maskiram! Meni.
Anja: Ma dajte, to je skrzo slatko…njam, njam. Ali to je stomačić za gnjavljenje i maženje…sipmatično je.
Oran: Imam tu lepotu, i žao mi je da to ne upotpunim i dobrom linijom…to bi bilo baš, baš.
Anja: Mozda ne Vama, ali ima kome jeste.
Oran: E, pa meni nije simpatično. Bljak stomačić! Mozda kod dama, ali kod muškaraca…
Anja: Pa Vama nije, i Vi nemojte da ležite na njemu i nemojte da ga gnjavite i mazite onda. Kod žena je… ali kod muškaraca – njam, njam.
Oran: :) Gle ti nje.
Anja: :)
Oran: Njam, njam može da bude u manjoj meri kod dama…a kod muškaraca je bezveze!
Anja: Bezveze kod žena. U svakoj meri.
Oran: Pa dobro, znate šta mislim kada kažem stomačić, je li? E, a radite li Vi neke vežbice?
Anja: Kod žena ni prvi mesec nije lep. A ja…pa mislim da imam one kao zategnute na stomačiću…trbušnjaci se stalo rade…
Oran: A još nešto?
Anja: Išla na plivanje…trčanje…vozim bajs…ali u poslednje vreme sam zabušant, pa dobijam po kilogramima :)
Oran: Ne razumem.
Anja: Jednom mesečno. Trudna sam :)
Oran: Kako?
Anja: Pa lepo.
Oran: Pa otkud sada to?
Anja: Znate Vi kako se to radi, da ne počinjem…Pa eto, niste me ni pitali.
Oran: Aha. Pa nisam, zaista. Pa ovo nije jedna od Vaših fora ili jeste?
Anja: U redu je.
Oran: Šta je u redu?
Anja: Rekla sam Vam, a Vi kako vam je drago.
Oran: Ako ste trudni – čestitam! Ako niste trudni – zatrudnite. :)
Anja: Šalim se Oko, mada bih volela da jesam…gojim se kao da jesam, eto.
Oran: Auuuuu. Nemojte da se gojite!
Anja: Ali znate kako je slatko…
Oran: Gojaznost je bolest, kažu u Americi.
Anja: Hej.
Oran: Da?
Anja: 173 visoka
Oran: Hoj.
Anja: 64 debela
Oran: Gle, moja visina.
Anja: Pa sad Vi vidite. 65 možda :)
Oran: Pa imate jedno kilce viška. Možda dva :)
Anja: hihihi Kaže mama – tri :) Danas reče.
Oran: Au.
Anja: Ali opušteno skroz.
Oran: Pa mama Vam je stroga što se tiče kilaže? Ma kakvi crni opušteno? Nema opuštanja!
Anja: Pa nisam nikad ovako…ne mogu pola pantalona obući…nju kopka što mora da mi kupuje nove, bre :)
Oran: Auuuuu. Pametna žena, baš. Sve je na mene. :) I ja bih prvo to gledao. :)
Anja: Ma dajte, taman da se otarasim onih starih :)
Oran: Gle ti nje…
Anja: Htela sam prokomentarisati to baš.
Oran: :)
Anja: I kakve su Vam papuče?
Oran: A tata, kakav je on po tom pitanju?
Anja: Ma tata, da nekoliko dinara i pita je li dosta…A ja: „Tata, sta da radim sa toliko?“
Oran: Moj čovek. :)
Anja: Kaže on: „Pa kupi to, to i to i vrati kusur.“
Oran: :)
Anja: Ne zeza se, ozbiljan skroz. Strašno.
Oran: :)
Anja: Ma nije smešno.
Oran: Kako nije, kad jeste?
Anja: Kažem: „Trebaju mi pare da kupim nešto od kozmetike“..tata: „Je li ti dosta?“ A pritom je to vrlo malo parica.
Oran: :) Jao, muški se u to uopšte ne razumeju.
Anja: A ja: „Pa za to ne mogu ni trećinu mleka“…a on: „Ala je skupo…to tvoje mleko“.
Oran: :) E, dobar je.
Anja: Ma strašno.
Oran: Baš.
Anja: Ma divan. Hoćete da Vam ga pozajmim?
Oran: Ko naposletku da?
Anja: :)
Oran: :) Neka hvala.
Anja: Počeli da ustaju..Oko.
Oran: Uh, uh…Anja…
Anja: Presvlačim se :)
Oran: Opa!
Anja: Ne gvirite.
Oran: Bih rado…ali…Nemam mogućnosti. Šmrc.
Anja: Nema za chickene.
Oran: :) Nije pošteno. Samo da znate.
Anja: Samo za hrabre i odlučne i verne meni.
Oran: E, pa to je pošteno…nažalost. A ne može malo za kukavice, neodlučne i neverne?
Anja: A Vi, da Vam ne pada na pamet da švrljate kad me nema i da me ostavljate. Jasno?
Oran: :) Nikako, Anja. Samo…kad pomislim….Blago onom ko uživa u Vašim…žutim…pa crvenim…Pa ko zna još kakvim…Samo mogu da nagađam…Baš. A o divoti gore i da ne pričam.
Anja: Je li Vam jasno ono za vrenost meni?
Oran: Pa sad…mislim da jeste, mada…mogli biste i da pojasnite.
Anja: Nema drugih, nema traženja, kad nisam tu, čekajte. Jasno? Neću da čujem da švrljate. Ni u kontinuitetu, ni ovako. Nikako.
Oran: :)
Anja: I ja sam Vam previše.
Oran: :)
Anja: Ne uspevate ni sa mnom da se izborite.
Oran: Pa tu ste potpuno u pravu.
Anja: Jesmo li se, dakle, dogovorili?
Oran: Dogovoreno. Baš.
Anja: Držim Vas za reč.
Oran: Više ne dajem glasa od sebe.
Anja: Idem da navijem alarm, radim još malo :) Ok? Vidimo se mi.
Oran: Šmrc…
Anja: I neka Vam ne padaju na pamet druge!!!
Oran: Šmrc…Ma kud će kraj Vas…nema pojma. Ne mogu ni da priđu, baš.
Anja: I da, potajno sam čekala Vaš poziv. Vidimo se mi.
Oran: Poziv ne smem uputiti…ne znam ko ste…
Anja: Pa neka mi ne prilaze, a ni Vi njima i sve ce biti ok.
Oran: :)
Anja: Pa nećete ni znati ako nekad ne skupite hrabrost. Ako potoji uopšte.
Oran: Jao, jao…Nemam pojma…možda nekada, sada ne…
Anja: Sve najbolje i laku noć…moram se smeškati sutra. ok ok
Oran: Laka noć…
Anja: Poziv da ne čekam?
Oran: Želeo bih jako…ali ne smem, eto.
Anja: Kva, kva, kva. chickenu ok ok
Oran: :)
Anja: Tako sam i mislila. Strašna sam samo Vama.Ok. Laka noć.
Oran: Kao perce..Pa-pa
– nastaviće se –
Trideseto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
