Oran: Dobro veče.
Anja: Svako veče :) Otkud Vi? :)
Oran: Pa eto, poranio…Brže-bolje…da vidim da li ste Vi tu. Eto, ukratko.
Anja: Dobila sam seku.
Oran: Molim?!
Anja: Dobila sam sestru.
Oran: Kako?!
Anja: Pa kako kako?
Oran: Pa lepo, kako? Čije je dete?
Anja: Pa lepo, moji rođaci su se malo igrali i napravili je…danas se rodila.
Oran: Opa! Bravo! Čestitam, baš!!!
Anja: Hvala.
Oran: Pa, morate da častite, je li?
Anja: Čekali su dugo.
Oran: Ooooooooo! Divotaaaaaaaaaa! Pa dobro, to danas i nije nista čudno… Bitno je da su dobili bebu! Baš! A zašto ste Vi ovde, a ne na proslavi?
Anja: Ići ću malo kasnije, bila sam danas ceo dan.
Oran: Blago njima i blago Vama. Ja bih sada već bio uveliko ispod stola :) Baš.
Anja: :) Nema toga, dato je uputstvo već :) Mada, ne poštuje se :) Baš sam imala potrebu da Vam kažem, eto. Nego, kako ste Vi?
Oran: Sada odlično! I sada ću da popijem u to ime, baš.
Anja: Pa hajte… svi smo nekako danas u tom fazonu :) Hajte ali nemojte mi posle zaspati za tastaturom ili me nakrpiti…
Oran: NIje isključeno :)
Anja: Ozbiljna sam. Nema svađe, a ni spavanja.
Oran: Pa potrudiću se. Uh, uh…Pokusaću. Pusti taj alkohol mi je slabost, baš.
Anja: Rekli ste mi…ali ne delujete tako, ama baš nikako.
Oran: Pa zato što sam veseljak…što više popijem, to sam veseliji…
Anja: Uopšte ne razumem kako to moze da prija, gorko je i ružno i posle Vam smrdi iz usta…(kako ćete se onda ljubiti?)
Oran: :) Pa postoje žvake..:)
Anja: Ma kakve žvake..? …nema žvaka…samo kisssss.
Oran: Ma šalim se…koristim još malo ovo moje telo…znam da bi bilo vreme da stanem. Ako želim da potrajem, vreme je da polako to dovedem na umerenu meru, baš.
Anja: Recite mi samo kako ste Vi?
Oran: Bolje, baš. Ali ne mogu još da trčim.
Anja: Ima vremena za trčanje, prvo ovo sredite…Trapavi tromonja :)
Oran: Pa eto, nisam trapav bio, samo sam bio previše uporan. Tromonja! Eto mi sad!
Anja: Uporan ok, ali dokle uporan? Svašta…
Oran: Bolje lepo da sam sedeo u nekoj bašti i uzivao. Uporan dok ne postignem ono što želim.
Anja: Pa sad, bolje ili ne, niste…i sad malo obratite pažnju na to…
Oran: Moraću, izgleda.
Anja: Znate da većina kao tako misli…malo podigne nogu, stavi leda i da će proći posle nekoliko dana…ali to će Vas stalno pratiti ako sad to ne sanirate….dok je sveže još.
Oran: Uh.
Anja: Ozbiljna sam. Znam to. Kažu da su mi zlatne ruke :)
Oran: Eto me za par minuta.
Anja: Aj. Hajte :) Teta Viktorija sa velikim V. Pre bih vam ja skuvala sama to pivo nego što Vi točite.
Oran: Živeli!
Anja: Živeli :)
Oran: Da Vam je seka živa i zdrava…i Vi sa njom i svi Vama dragi, baš!
Anja: Hvala Vam. Hvala.
Oran: Ubiste me, skroz. Baš.
Anja: Ja Vas ? Ali nemojte tako, znate da to ne želim…nikako.
Oran: Pa pozitivno…ništa loše.
Anja: Aha…ubijam Vas u pozitivnom :)
Oran: Pa recimo…
Anja: Samo neka tako nastavim…
Oran: :)
Anja: Svaka mi čast :)
Oran: Nastavite, ali se plašim prekida…Šta ću ja bez Vas?
Anja: Kakvog sad prekida? O čemu Vi to opet?
Oran: Pa ne znam…bilo kakvog…dosadiće Vam ovo, kao što bi i meni dosadilo…
Anja: Je li Vama dosadilo? Iskreno.
Oran: Pa nemojte me zasmejavati…znate da ovo meni savršeno odgovara. Ovo je meni savršenstvo.
Anja: :)
Oran: Ali, Vama…Verujem da nije, i ne bi bilo logično da jeste.
Anja: Ako počnete opet sa tim kukumačenjem…ima da Vam uzmem to pivo i popijem sve sama, zato pazite sta pričate.
Oran: :) Dobro.
Anja: Upozorila sam Vas i pre nego što ste doneli.
Oran: Ne kukumavčim, samo pričam…Jasno…:) Opet sam danas mislio na Vas…Jedno desetak do stotinak puta…Strašno.
Anja: Stvarno više…svako treće veče ista priča o raskidu i nekakve budalastine sa Vaše strane…Ne ostavljam Vas…ok?
Oran: Pa dobro, ali to je nelogično skroz. A ja sam logičan, skroz. I tu mi se ništa ne uklapa.
Anja: Znam da je nelogično možda, ali tako hoću i kraj priče. Ma Vama se nikad ništa ne uklapa…dok svima udovoljim, meni se ništa neće uklapati…i dosta više sa tim, ozbiljno.
Oran: Ijao, da znate kako je meni lako udovoljiti…
Anja: Jasno?
Oran: Jasno! A tek kako znam udovoljiti, samo da mi neko dozvoli…Ali..I tako.
Anja: Ali…
Oran: Bezveze.
Anja: Eto. Ste gledali onu seriju Ali Mekbil ? :)
Oran: Pa malo nešto…
Anja: Ok, samo sam se setila toga
Oran: Izbegavam TV.
Anja: I ja…i ja…i ja :)
Oran: Pogledam samo izuzetno sadržaje koji mi odgovaraju…uglavnom sporske koje pratim i kvizove.
Anja: Ja malo više od Vas.
Anja: Kvizovi su…mmm. Znate već. Serija poneka. Eh.
Oran: E, a prijavljivao sam se za „Milionera“…zvali…i morao sam da prođem neko probno testiranje…
Oran: Od deset pitanja znao sam odgovor na dva.
Anja: Auuu.
Oran: A sebe sam smatrao tada opšteobrazovanim čovekom :)
Anja: Pa Vi ste baš ono nespremni bili..Sećate li se pitanja možda?
Oran: Ali zato smo se ona devojka i ja super proveli…bilo je smeha, baš. Pa nekih, da.
Anja: Ste lupali gluposti ? :)
Oran: Ne, rekao sam joj da ću pričati ogovore, a ona neka zaokružuje tačne. :)
Anja: wow :)
Oran: I jos štošta, ali nije prošlo, začudo. Išao sam na šarm. :)
Anja: Pa ni na šarm niste uspeli?
Oran: Znanje tada očigledno nisam imao, morao sam da se snalazim. :) Ne! Trulo skroz, ali nisam uzeo u obzir da me ne vidi. :)
Anja: Ma baš ste mi Vi snalažljivi, gde nađoste na tu kartu samo… :)
Oran: Mada ni glas mi nije loš. Lupetam, nemojte ovo shvatiti kao hvalisanje….baš.
Anja: Pa ni ne shvatam, primećujem da lupetate. Razumem Vas :)
Oran: I dobro primećujete, baš. Evo jednog od pitanja…
Anja: Hajte.
Oran: Spremni?
Anja: Kao puška :)
Oran: Ko je nosio Olimpijsku baklju na Igrama u Atini?
Anja: Ali nemojte neko skroz teško…Koje godine ?
Oran: Pa to mi je najsveže. :) Pa nije bila godina.
Anja: Aha, pa neki sportista valjda ili sportiskinja…eto.
Oran: Duhovito.
Anja: Dalje.
Oran: Da sad ne raspredam priču…Makar sport pratim…Pa sledeće kojeg se sećam…Koliko dece imaju Anđelina i Bred Pit?
Anja: Next.
Oran: Nešto u vezi Ode radosti… To sam pogodio…
Anja: Pogodili ili znali?
Oran: Ali se ne sećam….znao. A znao sam i u vezi ovih glumaca…ali ispade da nisam.
Anja: Tako je, znali ste, verujemo vam svi :)
Oran: Dalje…šta je to ne pelikan…već…nešto slično…palikan…ili perlikan…Nemam pojma, nikad čuo.
Anja: Ni ja…znači da nije ni važno. :)
Oran: Pa onda…Neka ostrva…grupa ostrva kojoj državi pripadaju…nikad čuo, ni zapamtio…nemam pojma…
Anja: :)
Oran: Ja naravno lupo – Francuska…:)
Anja: hi hi hi…Ja bih Španija :)
Oran: Računam, srednje kolonijalna sila, možda zamka pitanje. :)
Anja: Ili Indonezija :) Ali od zamke ni z.
Oran: Ma nisu rekli odgovore. Pa onda…Da izračunam radijan nekog broja…E, to baš nisam mogao ni lupiti. Znam matematiku, ali na korenovanju se sve završava. :)
Anja: hi hi hi Sve mi je jasno.
Oran: Mislim, poznat mi je pojam, ali računati…Pa onda…
Anja: Ma jasno mi je koliko je sati :)
Oran: Pa eto, i sve tako neka pitanja…
Anja: Možda je i to bila neka zamka….sumnjali ste?
Oran: I ja pitam na kraju onu damu…Pa dobro, znate, ja sebe smatram opšteobrazovanim čovekom ali…možda sam mogao odgovoriti na tri od ovih deset pitanja…
Anja: Samo se nasmejala.
Oran: A ona će…:) Smejala se, da.
Anja: Znala sam, ko ne bi :)
Oran: Pa to je samo deo razgovora…smejala se čitavo vreme. :) A kaže ona…Znate, ovo je stvarno neubičajeno…
Anja: Tražila Vam je broj ? :)
Oran: Na ostalim ispitivanjima su davali odgovore od pet do sedam….a sada je prag dva do tri…Javicemo Vam…
Anja: Štrebari neki…
Oran: :) Očigledno da ni taj prag nisam prošao…ali znao sam Betovena, bre! :) Ah, da…
Anja: Svaka čast za Betovena…Eto, bar nešto…da ne bude krompirić.
Oran: Ma šteta što me ne pustiše, razbio bih ih sve. :)
Anja: Verujemo Vam sve.
Oran: Osvojio bih bar pet hiljada dinara! :)
Anja: Jeste Oko, tako je. Jeste. Jeste..
Oran: Anja…
Anja: Molim, Oko..
Oran: Šta ću ja bez Vas?
Anja: Pa nećete bez mene.
Oran: Šta ću ja bez Vas? Kud ću ja?
Anja: Neću ja bez Vas…Vi ste mi…ma super ste mi skroz na skroz.
Oran: S kim ću ja?
Anja: Nećete bez mene. Šta Vam je opet?
Oran: O kome ću ja?
Anja: Nigde bez mene, jasno? :)
Oran: Razmišljati?
Anja: Je li Vam jasno?
Oran: Pade mi suza.
Anja: Čoveče dragi…pa nema razloga, zaista.
Oran: Ma znam ja čemu ovo vodi.
Anja: Čemu, recite da znam i ja..?
Oran: Pa ničemu.
Anja: Dajte to pivo. Sve do poslednje kapi.
Oran: Shvatate li Vi to?
Anja: Sve ću Vam popiti. Sve.
Oran: Ček da sipam.
Anja: Celu flašu ili šta već. Celu.
Oran: Eh.
Anja: I ne preterujte sa tim…molim Vas, stvarno Vas molim.
Oran: Ma eto, jeste da sam malo popio…ali…ali šta ću ja bez Vas?
Anja: Ali molim Vas…svađaćemo se…ja to ne želim. Pa nećete bez mene, nemojte bez mene. I zašto tako tužne misli sada?
Oran: Pa ne mogu sa Vama.
Anja: Ako ste veseljak, dajte pokazite da i ja to osetim. A ne, veselite se sa svima, a sa mnom kukate samo…Neću tako. Hoću da Vam osmeh vidim.
Oran: Ne mogu da nanosim bol drugima.
Anja: Oh…Oko..pa hoćete li da prekidamo kontakt? Šta želite, recite…
Oran: A tek Vama…
Anja: Ma nebitna sam ja. Zanimate me Vi. Šta Vi želite?
Oran: Bezveze. Ja želim sve. I Vas.
Anja: Ovako, zanemarite mene. Pitam Vas, šta Vi želite?
Oran: Želim sve. A to je nemoguće, očigledno.
Anja: Pa nemoguće je…
Oran: Pa znam. Ja sam seka Persa! :)
Anja: Niste Vi Persa…Vi ste Oka moj, ali ne moj…
Oran: Ma nego šta sam…Ma shvatete li…
Anja: Pa donekle, pokušavam i želim da shvatim…
Oran: Da sam slobodan, ja bih dojurio do Vas, i Vi biste bili moji u sledećih par sati.
Anja: Trudim se da se stavim na Vaše mesto.
Oran: A ovako…
Anja: Ali ako znamo da je to nemoguće, zašto lupamo glavu time stalno?
Oran: Pa dobro.
Anja: I Vi Vašu lepu i ja moju i obratno.
Oran: :) Dobro. I ja sam blesav.
Anja: Ma jeste, šašavi ste skroz, ali ste dobri, to mi se sviđa. Skroz ste dobri.
Oran: Pa trudim se da budem.
Anja: Ma samo izlazi iz Vas, hteli to ili ne.
Oran: Pa dobro. E, i šta sada radite sa mnom? Kakva Vaša korist od mene?
Anja: Prijate mi nenormalno…da ne obrazlažem sad, ali super ste mi. Hranite mi dušu, telo, sve. Komunikacija, neprevaziđena. Ma…Uh..Vi ste Vi.
Oran: Sve je to obostrano. Ovo još nisam doživeo, baš. Pričao sam već, da se ne ponavljam.
Anja: Pa i ja sada, eto…prijate. Pričali, razumem. Samo se pogledamo i jasno je. Bez reči.
Oran: Ali, ne bih mogao da povredim nikoga, baš. Ni po cenu da budem ja nesrećan. Razumete?
Anja: Ali, niko Vam ne traži da povređujete. Razumem Vas. Razumem. Želim da razumem i razumem.
Oran: Pa razumete li onda da Vi gubite vreme sa mnom?
Anja: Uzeću Vam pivo, poslednja opomena.
Oran: Vi lepo traba da se udate za Vašeg Dragog i da rađate decu i da zasnivate porodicu. I ne dam pivo!
Anja: Pivo ako nastavite, tako.
Oran: :) Auh.
Anja: Pivo meni, a Vi posle vidite šta ćete.
Oran: :) Ma otkačite se od mene, bre. Jeste li?
Anja: Ako tako želite.
Oran: Naravno da ne želim.
Anja: Pa i po cenu da ja budem nesrećna, ako tako želite.
Oran: Ja vapim za ovakvim načinom komunikacije…ali…tako samo Vi gubite.
Anja: Pa…možda biste mogli da tumarate malo i da nađete sličnog sagovornika…
Oran: Pa to bi bilo idealno, baš…Tumarao sam, baš…
Anja: Pa šta čekate?
Oran: Ali, ne nađoh. Pa nema, bre. Eh, da ste udati…
Anja: Aha, to Vi hoćete…
Oran: Pa mogao bih sa Vama pričati do mile volje, baš.
Anja: Ali mene bi grizla da sam udata.
Oran: Ne znam šta da kažem.
Anja: Ali, nisam :) Još uvek nisam :)
Oran: A šta je sa Vašim Dragim?
Anja: Mada, ako nađem nekog poput Vas, sličnog Vama, neću razmišljati ni godinu dana…
Oran: Nema mene ovakvog. Sličan, možda.
Anja: Znam, zato sam rekla nekog sličnog bar.
Oran: Ovakve budale teško ćete naći :)
Anja: Bar nešto da ima slično Vama, mozda šorc, ili majicu, ili samo dlake one…i tako.
Oran: Ne, nikako to…Gledajte odnos prema Vama…
Anja: Ma to se ne vidi pored takvog čoveka.
Oran: Mora da se odnosi prema dami…
Anja: Ma znam, šalim se malo.
Oran: Da Vas poštuje…ceni…uvažava…Sve to što Vi jeste i sto ćete biti. Nema tu šale.
Anja: Oko, lepo ste to rekli, ali…reba naći takvog….a gde su…ne znam.
Oran: Pa evo, jedan je ovde, u Kragujevcu…a potekao iz Kneževca i Blaznave.
Anja: Ima ih…ali kriju se…
Oran: Seljak, a gospodin. To je za mene najbolje u ovim našim uslovima.
Anja: Ali Vas ne mogu…zabranjeno…i tako. Samo uzdišem, ali ništa od toga.
Oran: Ma Vi pravite neki diplomski rad na meni…ali, ako. Pošteno.
Anja: Kamo sreće da sam do njega stigla…zvala bih na čast.
Oran: Da, da…
Anja: I ne bih ja na Vama radila diplomski…
Oran: A gde je Vaša slika? A gde je Vaša slika?
Anja: Ima pacijenata koliko nećete. Slika gde i Vaša.
Oran: Duhovito.
Anja: Kao i obično.
Oran: A Vi mene iskidaste?
Anja: Ne svesno, nikako.
Oran: Iskidaste? Da ili ne?
Anja: Ali ne zato što želim ili planiram. Ne kidam Vas. Ne. Ne želim to.
Oran: A razlog je bio?
Anja: Aha, ono.
Oran: Dobro, razumem. A koji je razlog bio?
Anja: Pa “veza“ nam je bila statična, nisamo se viđali zbog radova ili čega već…bilo je potrebno malo prodrmavanja…
Oran: Aha. Potpuno ste u pravu.
Anja: I vidite kako smo napredovali od tada…
Oran: Da, u pravu ste, zaista. Ali baš.
Anja: Pa kad ne mogu da Vas iznenađujem ovako…onda bar nekako da začinimo sve.
Oran: Ovo je poraslo i previše, u tome je problem.
Anja: Hoćete da se vratimo korak nazad?
Oran: Gde je Vaša slika?
Anja: Pa gde i Vaša. Nema je.
Oran: Ne, želim Vašu sliku, ali da ne bežite sada.
Anja: Kako mislite da ne bežim od sada?
Oran: Pa rekao sam…da Vam vidim lice. Pa Vi obično pobegnete kada je neka tema ozbiljnija…Samo nestanete.
Anja: Čoveče, sinoć ustao neko i počeo kako nema smisla…itd. Nije do mene.
Oran: Pa to sam i ja rekao, sećate se…
Anja: Stvarno nije.
Oran: Ali, kad god počemo o nečemu…Vi nestanete…Kao po pravilu.
Anja: Pa znači da kasno počinjemo…možda.
Oran: Pa moguće.
Anja: Pa eto rešenja za nestanke.
Oran: Ma nisu problem nestanci…Vi ste meni problem. :)
Anja: Pa rešite problem, lako. Ako sam ja problem.
Oran: Pa kako?
Anja: Rešite me se, stresite sa rukava, kao komarca kad stresete…tako i mene.
Oran: I? Šta ću onda ja?
Anja: I nema više komarca ni bola od ujeda njegovog.
Oran: Ma kakav, bre komarac, o čemu Vi pričate?
Anja: :) Ja Vam dođem kao komarac koga trebate da strgnete sa rukava…
Oran: Svašta.
Anja: Samo sklonite…i nema ga više.
Oran: Pa Vi ste za mene kao…kao…
Anja: Kao komarica.
Oran: Proleće u letu…Kao leto u zimi…Kao proleće u zimi, bre. Vi ste meni, sada…Proleće.
Anja: Ali je tu, a čim je tu znači da postoji neki problemčić.
Oran: Pa postoji, naravno.
Anja: Vi ste meni leto…pa…
Oran: Pa o tome i pričam…Ma nemam pojma.
Anja: Bolje da sam uzela pivo i ja…ili da smo podelili…da i ja počnem …
Oran: :) Pa počnite. Olakšajte mi.
Anja: Ne bih Vam olakšala, ama baš ni malo. Nije važno. Nisam ja važna, rehoh Vam.
Oran: Izvinite, ali Vi sada jeste meni važni, baš. To neću da čujem, baš.
Anja: Ali ja Vama nisam niko i nistaa, baš. Niko i ništa. I zato gledajte Vaše drage i ne osvrćite se ako se ovako nešto desi. Nemojte više tući po pivu, molim Vas…i po meni tučete, baš.
Oran: Duhovito. Ono što nema veze sa pivom je…
Anja: …da je želim da Vas ljubim :) Eto, to nema veze sa pivom, ama baš nema.
Oran: Da je?
Anja: Ja. Ja VAS. Ne sitničarite. Znate kako je i šta je.
Oran: Znam. Znate i Vi.
Anja: Da.
Oran: Želim i ja, baš. Baš! Ma, samo…ali…Eto. Bezveze.
Anja: Nećemo više o tome, ok?
Oran: Ma hoću o tome. Baš.
Anja: Oko…
Oran: Molim, Anja?
Anja: Sve ja to znam i stoji mi ovde…
Oran: Ali, šta?
Anja: Znate kad ne mogu da se odvojim od Vas…Privlačite me jače nego što se magneti suprotnih polova privlače.
Oran: A šta ako bih rekao da je to obostrano?
Anja: Jače od toga.
Oran: Jače, da. I šta onda?
Anja: Pa to i ja Vas pitam…ne znam…nemam pojma.
Oran: Pa znate li da Vas nestane…
Anja: Želim sve, ali znam da nema ništa od toga.
Oran: Pa eto…Od svega nema šanse nikakve…Eto.
Anja: Ali želja je jaka, drži me nekako kad mi je tesko ili…
Oran: I onda ja budem zamajavač. A to je grozno.
Anja: Prva osoba kome sam poželela da kažem danas za bebu ste bili VI.
Oran: Anja, hvala ti.
Anja: I ne samo danas…mnogo je puta tako bilo.
Oran: Pa sve ja to shvatam, i hvala ti. Ali, ja sam tamo, a Vi ste tu. Različite dimenzije.
Anja: Ista je dimenzija…ista. Verujte.
Oran: Jao.
Anja: Isto nebo, isto sve.
Oran: Pa ja bih želeo, zaista, ali…Ne znam, zaista ne znam šta ću bez Vas…Baš. Ne znam.
Anja: Ako možete…nemojte bez mene. Eto.
Oran: Ne znam. Ne mogu.
Anja: Pa onda nemojte, eto.
Oran: Ne mogu i ne znam. Ne mogu i ne znam. I ne mogu da ne znam.
Anja: A zašto Vi ne provedete odmor ili vikend sa Dragom, Oko…Pa što ćutite?
Oran: Pa šta da kažem?
Anja: Što na umu, to na drumu.
Oran: Klize, opet.
Anja: Nemojte…molim Vas opet. Nemojte to da radite.
Oran: I eto, danas je veče za to. Baš.
Anja: Nije veče za to…nije uopšte. Nije.
Oran: Uostalom, sam sam kriv. Baš.
Anja: Ja sam dobila seku i nema suza. Jasno?
Oran: Dobro. Nema ih više!
Anja: Mala se rodila i nema suza iz tih lepih oka.
Oran: Gotovo!
Anja: Neću da čujem za to.
Oran: Gotovo! Dobro, gotovo…uraaaaaaaaaaaaaaa! Baš! Za seku! Eto.
Anja: Čekala je devet meseci i Vi sad tu slinavite…nema toga.
Oran: Da, da…Jasno. Baš. :) Dobri ste. Kao i obično, iskidaste me.
Anja: Znate dane i kad nisam baš :) Nego, jeste lli Vi gotovi sa onim čuvenim istorijskim radovima?
Oran: Ma hajte… Nisam!
Anja: Niste?
Oran: I uopšte ne znam čemu govorite.
Anja: Pa radili ste nešto, sređivali.
Oran: Jesam. Pa šta?
Anja: Gotovo sve?
Oran: Uostalom, pade mi suza danas dva puta zarad Vas.
Anja: Što danas?
Oran: Neću ništa više da Vam kažem! Večeras! Pa šta Vi mislite, da sam ja…Ne znam ni ja šta?
Anja: Eh, koliko puta sam ja jecala ovde zbog Vas….nemate pojma…
Oran: Čelik? Ne govori besmislice!
Anja: Pa tako Vas doživljavam.
Anja: Ne govori besmislice ti.
Oran: Ne govori besmislice ti! Preteruješ, baš!
Anja: Ti govoriš besmilice i ti preteruješ, znaš? Ti. Ti Orane. Lično ti.
Oran: Znam da govoriš besmislice! Anja!
Anja: Znam da govoriš besmilice, i to mnogo pa te gotivim i dalje.
Oran: E, ja takođe tebe gotivim, baš! Ali sada, iš!
Anja: Nemoj ti meni iš…nisam ti ja kokoška. Jasno?
Oran: Jasno!
Anja: :)
Oran: A jasno li je tebi?
Anja: Sve kao ta suza, bistro i jasno…i slano :)
Oran: A šta je to tebi jasno?
Anja: Sve mi je jasno, sve.
Oran: Šta?
Anja: Želim te, i obrnuto, ništa od toga…u kratkim crtama.
Oran: Aha. Dakle, želite me i ne želite me…u kratkim crtama?
Anja: Ja tebe, ti mene, pusti snovi. Eto.
Oran: Aha. Eh. Hoćete li mi makar jednom odgovoriti iskreno?
Anja: Makar jednom? A šta je do sada bilo? Joj.
Oran: Da.
Anja: Čoveče. Kako je do sada onda bilo?
Oran: Nikako. Sve ste lagali. Govorlili neistinu.
Anja: Skroz ste loši posle tog piva. Skroz.
Oran: Ma nemojte mi reći.
Anja: Svaki put bude ovako.
Oran: Aha. A hoćete li makar jednom odgovoriti iskreno?
Anja: Pokušaću, makar jednom. Makar jednom. Makar jednom. Jednom makar. Jednom. Isto koliko i Vi.
Oran: Kako ste?
Anja: Podjednako. Fino :) Vi?
Oran: Aha. Ja sam odlično! Baš.
Anja: Super. Baš.
Oran: Pa izgleda da je baš.
Anja: A sa kime se dopisujete to?
Oran: Sa samim sobom. Baš.
Anja: Ili sa nekom damom?
Oran: Nikako. Ja se dopisujem samo sa Vama.
Anja: Pa otkuda tolike pauze kod Vas?
Oran: Pa dešava se…
Anja: Možda kod mene, ali ne i kod Vas.
Oran: Dok se to pusto pivo sipa…
Anja: Još ločete?
Oran: A s kim ste to Vi pričali? Još.
Anja: Sa Vama.
Oran: :) Jao! Znate šta?
Anja: Šta?
Oran: Svašta! Eh, što niste malo bliži.
Anja: A svašta je šta?
Oran: Svašta je svašta. Baš.
Anja: Šta ste hteli iskreno bar jednom da znate?
Oran: Kolioko imate godina?
Anja: Samo to jedno pitanje? Ali iskreno, samo to?
Oran: Pa sad..Čekajte…
Anja: Pitajte sada kad otvaramo karte.
Oran: Ako je samo jedno…Pa imam li jedno ili više?
Anja: Jedno, naravno :) Jedna želja.
Oran: Dobro. Koliko imate godina?
Anja: Imam toliko koliko sam Vam i rekla.
Oran: Dobro. Ja sam zadovoljan. :)
Anja: Zadovoljni ili zadovoljeni ? :)
Oran: Ma šalim se…Oduševljen, baš. A s kim to meljete?
Anja: Ali, to ste znali i od početka…Ma ne znam kako sa Vama čoveče. Sa Vama. Vi ste Vi. Pa rekla sam Vam odmah. Ne znam zašto ne verujete. Možda zato što i niste rekli istinu.
Oran: Istina je tu, kraj mene.
Anja: Pa u vezi tih godinica…Nisam kraj Vas, ne znam.
Oran: Da? A da ste kraj mene?
Anja: Videla bih i znala kad lagite…osetila bih…i da, bila bih srećna.
Oran: Aha. Jao, Anja. Pa…Vi ste divni jednostavno, baš. Eto.
Anja: Hvala Vam.
Oran: Šta dalje reći.
Anja: Nekad je dovoljno i samo to.
Oran: Ma…
Anja: Nekad nije ni to…nekad je potrebno sve…
Oran: Ma meni jeste. Dakle, nemam pojma.
Anja: Pa šta Vas buni…? Vi, koji ste Oka, Vi da nemate pojma…ma hajte…to nekom drugom možete…ne meni.
Oran: Pa ne znam…Dobro, hoćete ovako?
Anja: Hajte…izbacite to, ne znam na šta ciljajte. Mogla bih ovako ceo dan i još jedan i još jedan i još mnogo…i da mi ne bude dosadno sa Vama.
Oran: Ma ja Vas volim, i to je to. Eto. Jasno?
Anja: Idem ja. Pozdravljam Vas. Šalim se, Oko…malo sam se uspaničila…eto…ne znam sta da kažem…Oko…Daj ruku, čoveče. Kažete mi tako nešto i nema Vas.
Oran: Tu sam.
Anja: Budite tu.
Oran: Tu sam.
Anja: Zar nije predivan dan današnji…Predivan. Prelep. Hvala Vam…vidim da niste smeli 20 minuta da kucnete…Piše, briše, piše, briše…Uzvratila bih, ne znam kako. Hvala.
Oran: Pa ne znam šta da kucam…
Anja: Ja sam presrećna.
Oran: Pa…Pa drago mi je. Baš.
Anja: Hajte da Vas poljubim…hajte…Zagrljaj i poljubac.
Oran: Pa…
Anja: Presrećna sam…presrećna.
Oran: Pa….Rekao sam…
Anja: Izvinite, vraćam se na ono gore, stalno.
Oran: Jao.
Anja: Izvinite i prestanite sa tim jaukanjem. Svi su dobro i sve je ok ( P R E L E P O J E ). Oko. Hej…čoveče. Ne idite mi sada.
Oran: Dobro.
Anja: Pa šta Vam je? Samo govor pa, pa, pa…dobro…ne znam…Oko…
Oran: Tu sam. Anja.
Anja: Ne vidim Vas, nisam pored…ne znam šta sada mučite po glavi Vašoj predivnoj…Znate sinoć kad smo se rastali…zaspala sam tek nakon možda sat vremena…
Oran: Da?
Anja: Nisam mogla…prevrćem se, razmišljam, smeškam se…razmišljam…setim se…i tako sve. Pa što ste se zakočili tako sad? Oko…pa nemoj tako…
Oran: Pa ne znam…
Anja: Hoćete samo da Vam ja brblljam, ako vam je tako lakše? :)
Oran: Da, izgleda.
Anja: Ma čoveče…
Oran: Da?
Anja: Ali Vi ste meni i dalje dragi skroz na skroz, i ovako ušeprtljani.
Oran: E, svašta.
Anja: Je li sve ok?
Oran: Pa ja bih davno sam sebe ostavio, baš. Ma kao jeste. Ali i nije.
Anja: Ne ostavljam Vas.
Oran: Eh.
Anja: Nema šanse. Uz Vas do kada Vi želite. Oko, uz Vas sam. Čoveče, pokažite malo elana.
Oran: Anja…
Anja: Molim. Tu sam. Oko moj.
Oran: Anja…
Anja: Molim? Recite…Oko moj slatki…Ma hajte…ima da dođem da Vas drmnem i da se mrdnete…Pa hajte…
Oran: Ne znam ko ste..ali…Ovo je baš, baš.
Anja: Upoznali ste me…poprilično. Oko.
Oran: Pa i nisam baš.
Anja: Orane, hvala Vam za ono.
Oran: Pa izgleda da ja baš volim ovo pivo. Šta Vi mislite?
Anja: Pijte ga svaki dan. Pijte pivo.
Oran: Mislite?
Anja: Ma ima da Vam šaljem pivo stalno. Pivo za Vas. Puno piva.
Oran: hahahah
Anja: Šta god želite…
Oran: Anja! Anja!
Anja: Hvala Vam. Prošlo je sve ok. Oko, hvala Vama mnogo. Orane moj, divni. Jeste li tu još uvek?
Oran: Tu sam.
Anja: Jeste li ok ?
Oran: Pa ne znam.
Anja: Zašto niste, ako niste?
Oran: Opet ja…Sebično. Da li ste Vi? Pa nemam pojma. U stvari znam.
Anja: Ovako, meni ste ulepsali veče, noć, dan, sledeći dan…sve ste mi ulepšali…
Oran: Pa hvala, baš.
Anja: Ma hvala Vama. Vi ste…
Oran: Hvala. Ali, ko zna ko ste Vi?
Anja: Orane, dosta više…znate, osećate…
Oran: Osećam, da. Ne znam. Nemam pojma. Baš ne znam. Jasno?
Anja: Jasno!
Oran: A onda slika….sa ko zna kim…Eto, to ste Vi. I posle…Orane…
Anja: Pa moram malo da Vas podižem…
Oran: I tako to…Gde je tu poverenje?
Anja: Orane.
Oran: Da? Da?
Anja: Pa gde je Vaše poverenje? Gde?
Oran: Pa ja ništa od Vas nisam video.
Anja: Nisam ni ja od Vas…ništa.
Oran: Gde?! Gde?!
Anja: Hajte samo raspalite po meni…samo raspalite…rafal….
Oran: Gde?
Anja: Sedim.
Oran: Gde?! Znači, to je nebitno?
Anja: Situacija je skroz neobična, dopisivanje je noebično…ali ono što osećam nije. Jasnoo?
Oran: Pa ne znam….recimo.
Anja: Jesu malo čudne okolnosti, ali osećanja ne.
Oran: E, svašta. Huuuuuuuuuuuuuu.
Anja: Je li ovo sad neki kontranapad bez mog napada?
Oran: Pa čini mi se da nije.
Anja: Je li iskreno bilo ono što ste rekli malopre? Recite mi…ćutanje kao da ili kao ne? Ili niste tako mislili? Sa kim meljete sada? Pa šta bi sada? Šta se dešava to? Gde ste, zašto Vas nema?
Samo da vam javim…suđeno je, eto. Hvala Vam…pozdravljam Vas puno. Moram ići… Hvala Vam još jednom. Divni ste…uvek ste predivni bili. Volela bih da Vas vidim. Pozdravljam Vas puno.
– nastaviće se –
Dvadeset osmo poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
