Anja: Nema spavanja…:) Na noge lagane..hajte…Su opet aktuelne starije cice? Budni ste? Ili niste…Dragi Oko…Pa gde ste? U provodu nekom? Hm, hm…
Oran: Auuuuuuuuuuuuuu, pa zaspah. Baš.
Anja: Pa hajte, onda…idite…nisam znala…sorry.
Oran: Ma spavao sam do sada…baš…Čekao sam Vas i…zaspao.
Anja: Aha….pa jeste li se naspavali?
Oran: Pa jesam, valjda, nemam pojma. Osećam ja da me zove neko…hajde, probudi se…:)
Anja: Evo, ja ću Vam reći, jeste, naspavali ste se :)
Oran: :) E, pa znate šta?
Anja: Verujte mi na reč. Šta?
Oran: Svašta! Iskidaste me danas, skroz. Vi, bre, mislite da sam ja od čelika izgleda?
Anja: Pa, kad nam je “veza” postala statična, a kad Vi nećete da unosite malo drmanja, moram ja :) Pa takvog sam Vas upoznala, čeličnog i tromog…
Oran: :) Jao, jao…Znate šta?
Anja: Recite…
Oran: Svašta!
Anja: :)
Oran: Pa me iskida, pa me iskida…Dok ja ukapirah o čemu se radi…
Anja: Pa moram malo…malo samo je dobro za cirkulaciju Vašu.
Oran: Ma da je malo, nego je mnogo. :)
Anja: Brže ćete se oporaviti…mislim ja na Vas.
Oran: No, svakako bilo mi je drago kada sam shvatio o čemu se radi…a da mislite na mene, to znam. Mislim i ja na Vas, celu :)
Anja: :) hi hi hi A na kolena? I na laktove? I na uši?
Oran: :)
Anja: I na stopala…i na sve.
Oran: I na to, baš.
Anja: Ne može samo ruke i noge.
Oran: Izgleda da ne može. Uvek se ubaci nešto između.:) Kaže…Misli malo i na mene…
Anja: Ko to kaže…?
Oran: A ja šta ću…Nemam kud…Moram i na to posle da misilim. Ma kaže jedna bezobraznica…bolje da je ne pominjem. :)
Anja: Na mene mislite?
Oran: Pa na deo Vas, što mi je na pameti vrlo često.
Anja: Sam ja ta bezobrazna? Pa, sa kim sam…takva sam…zato pazite kako ćete o meni.
Oran: Pa sad, ne smem da kažem da ste Vi bezobrazni…kakav bih tek ja bio…
Anja: Samo ćete tako sebe opanjkati :)
Oran: Pa, znam to, potpuno ste u pravu. Znam. Mogu li čas do jednog mestašca…odmah se vratim…?
Anja: Hajte, naravno.
Oran: Zahvaljujem.
Anja: Ali, nemojte mi pobeći. Jedva dođoh do Vas.
Oran: Nikako…I ja jedva do Vas…
Anja: Pa, dok ste Vi tamo…m m m m m…ne smem da pišem…bolje da ćutim da ne bude svašta…bolje…evo ćutim dok se ne vratite…a kad se vratite, pa poslala bih jedan poljubac…da se zna da sam uz Vas sve vreme…a i ono kao kad smo bili mali, ljubim da ne boli i da brzo prođe..smotanko :) hihihi Kažem ja, ne pazite…kao da Vaše telo nije Vaše…Kao da je je to što imate ko zna čije…Sad nosite majičice na duge rukave…da ne bude dlakavi :) Jesam li Vam pričala sta je radila jedna devojčica koja baš ono obožava muške dlake?
Oran: Ona je prosto oduševljena. Ne. Niste.
Anja: Pa ovako, devojka se baš loži na muške dlake, voli dlakave , to joj je njam, njam.
Oran: Da?
Anja: I otišla ona kod lekara…čovek u nekoj njihovoj košulji…sedi naspram nje i pregleda je…i malo se valjda više zanela nego sto je normalno i počela da gleda, ali onako, da zumira to njegovo poprsje
Oran: Da?
Anja: Ali ono, kao muško, otvorila usta…samo što ne balavi :)
Oran: Sada mi je malo poznatije…Kao muško…:) Dobri ste.
Anja: Ovaj video koliko je sati i šta se dešava…prekinuo i isterao je, naljutio se čovek. Ona se posle izvinjavala, i tako.
Oran: E, sad se sećam…
Anja: Pričala sam Vam?
Oran: Dobra fora. Da, sećam se sada. Nego, izvinite…Ja sam se naspavao…A Vi?
Anja: Pa što ne rekoste, da ne pričam dva puta? Ja nisam, ali nema veze, ovako skupljam energiju.
Oran: Pa zaista se nisam sećao. Kakvo je to skupljanje energije?
Anja: Ma ok, normalno je to u tim godinama. Pa ovako, sa Vama, prija mi.
Oran: Aha. :) Gle ti nje…bezobraznice…isti ste kao i ta Vaša…bezobraznica…:)
Anja: Bezobraznice…ne govori se devojci da je bezobrazna… :)
Oran: Pa tu ste u pravu…ali ja sada nemam pojma ko ste Vi…kao što nisam ni znao…:)
Anja: Pa, mora se malo zbunjivati protivnik…
Oran: Da, da…
Anja: U čemu spavate Vi?
Oran: Sada ili uopšte?
Anja: Pa i uopšte, ali i sada me zanima..
Oran: Pa sada sam zaspao potpuno nenadano, mada imam običaj i tako da usnim…samo malo da se spustim….i san..Sada je to bilo u dnevnoj varijanti…šorc i majica.
Anja: Dobro…a inače?
Oran: Inače, kada je toplo…samo dole nešto kratko…gore ništa.
Anja: Mmm…
Oran: Vi?
Anja: Inače ili sada? :)
Oran: Sada prvo.
Anja: Sada sam u pidžamici…šarenoj…i bez čarapa….a inače, pa uglavnom nosim pidžamice, ima ih dosta…a i volim ih.
Oran: Aha. A ova pidžamica, od kojeg je materijala?
Anja: Retko u spavaćici i retko u nekim helankicama…retko…ova je pamučna, prijatna skroz. Upošte ne liči na pidžamu, rekao bi neko da je trenerka…super je skroz. Nego, zanima li Vas koliko je koštala?
Oran: Naravno :)
Anja: Znala sam :)
Oran: Mnogo ste mi smešni, baš.
Anja: Pa hvala Vam…shvatiću to kao kompliment.
Oran: Kao da me poznajete, bašš. Pa i bio je kompliment.
Anja: Ali, znate kako Vas upoznajem, lagano i ok je skroz…
Oran: Tako razgovaraju samo najbliskiji sa mnom.
Anja: Trudim se da Vam budem bliska…
Oran: Uh, uh…
Anja: Recite…
Oran: Samo da jaučem, nista više. A onda bih bio dosadan sa tim, pa neću.
Anja: Pa i meni pada na pamet, ali ništa od toga…
Oran: Da, da…bolje da pričamo o toj pidžamici…
Anja: Pojedem čokoladicu i malo zaboravim :)
Oran: :)
Anja: Ili ćemo o Vašem šorcu ? :)
Oran: Bolje o pidžamici.
Anja: Ili o Vašem delu bez majice… ? :)
Oran: :)
Oran: Bolje o pidžamici.
Anja: Zamišljm ga već :)
Oran: Mene nekako više sada interesuje pidžamica. :)
Anja: Ali mene Vaš šorc…koje je boje? Plave, teget?
Oran: Gle, gle..Pogodiste. Jeste. Svašta.
Anja: Svašta…
Oran: Više je na teget.
Anja: A majica…bela?
Oran: Pa nosam i bele…
Anja: A kad ne nosite majicu….m m m :)
Oran: Ali je ova neka na pruge, sivo i crveno…A kad ne nosim majicu, onda su tu dlake. :)
Anja: Znate šta bih uradila? :)
Oran: Bezveze, ali sta ću. Ne znam.
Anja: Očešala bih se kao slučajno o Vas, drmnula bih ramenom o rame…
Oran: U kojoj prilici?
Anja: Pa kao u prolazu, ali dok nosite neke papire.
Oran: Zanimljivo.
Anja: Ali tako da Vam sve ispadne…pa bih Vam ja kao pomogla da skupite, savila bih se i kad bismo ustali, pogledom bih Vas…m m m…
Oran: Pa to je baš, baš…Uostalom, viđao sam već te scene…filmske su, ali su uvek aktuelne i primenljive. Baš.
Anja: Ili bih prosula nešto po Vama, kao slučajno…i ponudila se da obrišem…mislim da se dugo ne bi skinulo :) Prosula npr. sokić.
Oran: Lepo, lepo…A radili ste već tako nešto?
Anja: Nisam, ali imam želju Vama…ili kao treba mi neka usluga…a ja već imam to…ali bih se pravila mutava…a Vi objašnjavate i objašnjavate…a ja, samo gledim…gledim u Vas, naravno.
Oran: Pa da znate da bi mi trebalo dugo da shvatim…Ja bih se zaneo što u objašnjavanje, što u Vas…
Anja: I tako, mnogo pustih želja i misli…mnogo.
Oran: Da, da…A kako ste me to sanjali?
Anja: Sanjala sam Vas…rekla sam Vam. Pitajte me istog dana, ne sada.
Oran: Znam…a sećate li se kako? Aha.
Anja: Ne znam ni šta sam doručkovala…
Oran: Jasno, baš.
Anja: Sećam se da smo se jednom ljubili, eto. Toga se sećam.
Oran: Vi mene zaboravljate odmah…čim prođe par minuta…
Anja: Vi u kariranoj košulji :) I farmerkama.
Oran: Je li?
Anja: Ja u nekoj suknji. Dolazim kod Vas, kao neka kancelarija ili tako neka prostorija…
Oran: Da?
Anja: Krevet je na sredini…veliki, ali nešto je bilo gadna boja sobe…čini mi se…kao neprovetreno ili tako nešto. Pa ljubili smo se, ali je zum bio na usnama…perspektiva sa strane i još zumirana. Bilo je mmmm. Meni bar.
Oran: Auh.
Anja: Ima još malo….
Oran: A da li smo se znali u tom snu? Da?
Anja: Ja sam htela i da vidim i pipnem deo ispod košulje prvo, ali mislim da je samo otkopčana…i još treje poljubac…htela sam, ja, da Vam otkopčam kaiš(nosite li? ), ali Vi ste rekli NE. I tu se prekide sve.
Oran: Nosim.
Anja: Okić. A košulja, kao iz praistorije neka :)
Oran: Zanimljivo, baš.
Anja: Pa bilo je zanimljivo, baš.
Oran: Imam jednu takvu, praistorijsku.
Anja: I posle buđenja je bilo fino…Kariranu? :)
Oran: Da, u stvari dve.
Anja: hi hi hi
Oran: Pa još se vuku po ormanu, ali ih retko oblačim.
Anja: Eto, osetim ja nekako i to…
Oran: Pa izgleda…toliko ste…da me pomalo i plašite. Danas sam uzeo telefon i počeo da gledam brojeve…
Anja: Ma dajte, samo san beše
Oran: Da, da.
Anja: Kakve brojeve? One brojeve papuča? :)
Oran: Pa memorisane…Da, te :)
Anja: Pa, i sta sa tim?
Oran: I dodjoh do broja jedne poznanice…
Anja: Dobro…I?
Oran: A gledao sam samo poslednje tri cifre…Iste kao i kod Vašeg broja…Neverovatno.
Anja: hihihi Mislili ste da sam ona?
Oran: A i one ostale cifre su iste, bar tri..samo su raspoređene drugačije…
Anja: Stvarno?
Oran: Pa da, i trajalo je par desetina sekundi, dok nisam shvatio da je drugi raspored cifara.
Anja: Pa možda sam ih ne slučajno izmešala? :)
Oran: Ne verujem. A ne verujem ni da je ono što ste mi dali pravi broj…ali ne smem ni da proverim.
Anja: Pa zovite, ali prvo ovaj moj :) A njen, ma nije pravi, zaboravite na nju :)
Oran: :) Dobri ste.
Anja: Znači, prvo pozovite ovaj moj, pa proverite :)
Oran: Neću ga upotrebiti dok Vas ne obavestim prethodno. Bar prvi put :)
Anja: Da, ostavite mi poruku ovde, ne vidim je…i Vi samo pozovete, biće, pa obavestio sam te :) Bar prvi put :)
Oran: :) Ne, ne…ovim putem bih Vas obavestio…poslaću poruku tada i tada, pozvaću Vas tada…Bar prvi put.
Anja: Znam kako Vam je, zato…dogovorićemo se.
Oran: :) Pa dobro.
Anja: Ništa hitno, ništa bitno toliko, ništa neophodno sad…imate i da znate, moj je nisam ta Vaša poznanica :)
Anja: Moram ići…Došao neko.
Oran: Da, u redu. Pozdraljam Vas…
Anja: Hvala Vam.
Anja: Laku noć.
Oran: Hvala i Vama, baš.
– nastaviće se –
Dvadeset sedmo poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
