Ne znam zašto te volim
Ni kako srce da sprečim
Da ne zadrhti za tobom.
Ko jesen granama golim
Tako i ja čežnju krečim
I svodim račune sa sobom.
Ko si ti da venem ko trava
I gorim od čudne strasti
Kad baneš bestidno gola?
Zašto ključaš ko lava?
Prestani u krvi rasti,
O, seno dalekog bola!
U krik ždrala što minu
Sa suncem u malom ramu
Što nebo šalje ka jugu.
Nešto na tebe sinu
I na beskrajnu tamu
Koja mi cveta u tugu.
O čemu da sanjam gubav
Kad sve sa tobom gasne
Sa zimom što hladna kulja?
Da li i bol spada u ljubav
U sate užasno kasne
Kad oko srca zažulja?
Da li ništavan postojim
Ako hodam i dišem
Od rana iz slatkog boja?
Da li se u žive brojim
Ako te iz uma brišem,
A znam da si moja?
Ne znam zašto da molim,
Ni zašto ko dete slinim
Kad za to niko ne haje?
Ali znam da krvavo volim
I da to vraški činim
Da bol naša još traje
U pesmu ovu te svodim
Prazan ko leto bez lasta
Nad žicama dugim i golim.
Ako se ponovo rodim
O, glavo budalasta,
Opet ću da te volim.
