Da li ste ikada poželeli da možete da se setite detalja nakog događaja ili određenog dana iz prošlosti, ali da to, ni posle velikog napora, niste uspeli? Ovom momku to nije nikakav problem.
Foto: Pixabay
Ime mu je Džoi Degrandis i čovek je za čije pamćenje može da se kaže da je skoro pa apsolutno perfektno. Njemu celoga života sećanja konstantno naviru.
Degrandis je prvi put saznao za svoju jedinstvenu osobinu kada su njegovi roditelji postali svesni njegove savršene memorije. Ipak, nikada svoju mentalnu sposobnost nije smatrao preterano značajnom, već je o tome više mislio kao o nečemu čime može da impresionira drugare i devojčice na žurkama, piše Independent.
Sve se, međutim, promenilo kada je, u svojoj 26. godini gledao emisiju „60 minuta“ sa visokosuperiornom autobiografskom memorijom (Highly Superior Autobiographical Memory – HSAM).
Degrandis je primetio da postoji mnogo sličnosti između njega i ljudi o kojima se govorilo u emisiji, zbog čega je odlučio da sve detaljnije istraži, povezavši se sa doktorom koji se bavio proučavanjem ovog sindroma Džejmsom Mekgoom, neurobiologom sa Univerziteta Kalifornije.
Mekgo je bio prvi koji je, još pre 20 godina, dijagnostifikovao slučaj visokosuperiorne autobiografske memorije. Posle pojavljivanja u pomenutoj emisiji, stiglo mu je više od 600 imejlova od ljudi koji su smatrali da imaju HSAM. Jedan od njih je bio Degrandis.
Superiorno pamćenje ima svoje dobre, ali i loše osobine. Sa jedne strane je neobična sposobnost zapamćivanja detalja, a sa druge je problem koji stvaraju loše stvari u životu kojih se, zbog takvog pamćenja, veoma teško osloboditi.
„Srećan sam zbog toga što sam do sada imao dobar život, pa imam mnogo lepih sećanja. Ali kad se nešto bolno dogodi, kao raskid ili smrt drage osobe, i takva sećanja ostaju mnogo duže nego kod drugih“, kaže Degrandis.
„Njihovo pamćenje je mnogo detaljnije nego naše i traje mnogo duže vremena, ali to ipak nije kao snimanje kamerom. Pamćenje je poces koji može biti ometan nečim drugim, pa ono što smo u stanju da ‘izvučemo’ iz svog mozga nije baš uvek precizno“, objašnjava Mekgo.
Iako se za HSAM zna već dve decenije, put do potpunog razumevanja tog stanja je još dug. Njegovo bolje razumevanje moglo bi da dovede do velikih pomaka u borbi protiv oboljenja povezanih sa pamćenjem, kakva je Alchajmerova bolest.
„To ume da bude veoma frustrirajuće, ali je divno kada ste u stanju da lako setite svega lepog i srećnog u životu. Ja stvarno ne pokušavam to da uzmem zdravo za gotovo“, zaključuje Džoi Degrandis.
Izvor: b92.net
