Piše: Nikola Šipetić (Društvo Živih Pesnika)
Reč Uverenika (Urednika)
Naoružana samokritikom u jednom bezvremenom ćošku, na jednom pregrejanom Balkanu diše i stvaraAntonija.Njena priča je staza meka kao blato kontinenta u zaključku krta kao zaleđeno more.Subjektivno „do koske“ obojeno sočnim psovkama prebira narodne mudrosti ali usput postavlja pitanje: Da li je taj narod onaj o kom se mudruje?Da li je ceo svet ono za šta su nas dizali i pripremali?Iz lokalnog u globalno i obrnuto.Put je lavirint, staze su nužno zlo, no mora se hodati i o zamršenosti svedočiti.
“Mnogo mase, mnogo ljudi (nigdje čovjeka!) – malo majmuna -puno svinja – sveukupno beštija nastalih od govana svih nijansi svjetskih valuta…”
Još sam u predgovoru u mračnom hodniku gde je jedino svetlo rafal reči kao organizovani beg svitaca u kom svaki od njih ostavlja svetlucavi trag kada se odbija o kamenje hodnika, Antonija zna putokaz za mrak I rečima kao mačem isti proseca za poruke svetla.U glavi mi vrište gitarski rifovi bezimenih pesama onih koje čekaju reči I ovaj predgovor može da se odsvira.Čudna autorka nije sa ovog sveta svaki niz jedan stih melodija budnih za svet spremnih.
“Dopizdila mi je ta bespomočnost naspram svega opipljivoga. Gradim nevidljive zidove nevidljivim riječima nevidljivog raja moje posve vidljive izdvojenosti. Odjebite, vrhoviti… Povedite sa sobom u taj odjeb i plemenitost onih najsmrdljivijih. Pojedinac jedinstveni ponizno posebni…pa gdje si? Utopio se u koloni željeznih nakaradnosti na putu do svog 672056-og dana robijanj…”
OMJERI I DOZE (I PONEŠTO OTROVA)
Ova knjiga je antidot naslovu I vodič koji pored tri drage knjige dodajem u niz za ratnike “ove galaksije”.Borba AntonijePadovan je svedočanstvo svakog vremena I mnogima će uštedeti poteza.Niko nije skinuo toliko oklopa I uleteo na književno polje.Srećan sam što sam publika u moru pouka.Neko je ovde nesebičan neko ovde jeste obilje deli.
Upozorava na sve litice života I “ovaj ples dame biraju”Tango cirkuske žice pozivaju se autoriteti pozivaju se mediokriteti, Antonija poziva na ples očeve Nacija I armije dušebrižnika, stoji neustrašiva a opet nežna I nikako cinična prema njima “kojim njima”? pa onim velikima, jel da?Počinje muzika otvara se zavesa vergl sa “miša” skroluje melodiju 2015. sa tendencijom ka apokaliptičnom sutra.Čitanka I obavezna literatura za one koji dolaze prekosutra.Jedan pametan čovek skoro reče “Mi smo iz daleke budućnosti a živimo u prošlosti čovečanstva” To nisu Zemjatinovi “MI” U tom Mi je Antonija I mi koji smo sada ili nismo? to I onako uopšte nije bitno!…
GROHOTAN SMIJEH ( apsurda)
U nepobitnom vrhuncu apsurda
samo grohotan smijeh
može biti primjerena reakcija.
“Tko je ovdje lud?“
nije više suvislo pitanje,
a i odgovor naprosto zapinje
točno u toj niti samospoznaje
gdje apsurd pobija
grohotno smijanje.
Zamrznute šifre zamijenile osjete,
sivilo požderalo zelenila;
kroz isti čas pametne psovke odlete.
“Što nam preostaje?“
nije više dato na biranje,
jer samo kaos može donijeti buđenje,
pa kad apsurd konačno izumre
možemo graditi nove razloge
za grohotan smijeh
radosti, a ne parodije.
Apsurd kao karta u jednom pravcu neopisivo podseća na velikog Andrića I njegov recept za “Feniksovanje iz pepela”Izgleda da više imamo pepela nego neba al nema veze ne sitničari Antonija pa neću ni ja.Nema veze, više pepela veća napojnica njima konobarima Sudbine.Pitam se da li smo ikada imali izbora.
Kad jedno određeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdržljivo, nemojte stajati u mjestu, jer bolje neće biti, još manje pomišljajte na bježanje natrag, jer se od toga pobjeći ne može. Da biste se spasli, idite naprijed, tjerajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lijek. Pretjerati, znači isplivati na površinu, osloboditi se.
To važi za sve: za rad, za nerad, za poročne navike kojih se stidite a kojima robujete, za život čula, za muku duha.
Ivo Andrić
OMJERI
Zato što ne volim omjere,
to ljuti te…
Preslana juha,
preljut bolognese…
Neslano meso,
pregust bešamel…
Zato što ne volim pravila,
ne poštujem odredbe
i ne jebem omjere.
Meni svejedno je
kako ispadne…
Slatka i kratka,
jaka ili mlaka.
Kava je kava.
Jebeš omjere.
Projekcija majke kao nužne domaćice koja ugađa gostu, mužu bilo kome…Daleko od očekivanog feminizma.Postoje ljudi koji u poeziji traže gramatičke greške I tako izgube nit I zanos pesnika kome se u nadahnuću omakne neki Omjer.Ovde se radi o kilogramu jabuka od kojih je jedna trula.Ostalih 9 se podrazumeva.Selektivno I parcijalno konzumirana kultura u očima mediokriteta institucionizovanih, porodično nasleđenih, stranački naslađenih kao genetski.
***
Boluješ?
Padanje u nesvijest
ili napadi panike?
Pobjedila sam te demone.
Kad mozak utrne
samo sjetim se
da psiha sve i pokreče.
Kad utrnu udovi
a u glavi crni se;
zatvorim oči i čekam…
Mantram…
Jebe me se… Proći će…
Antonija je “Oblak u pantalonama” zašto?Zato da može da se spusti na zemlju kao magla I da se neprimetno provuče kroz svakidašnjicu koja može samo da se posmatra I bolno zapisuje.Ona to I radi.Dehipnotisan čovek može da piše jer mu ruke nisu vezane I duša nije u lancima.Njeno štivo bogati “baštine”…neko treba da odluči I razmišlja kakoda objavi rezultate konkursa?Zar toliko ljudi danas ima šta da kaže pa se formiraju redovi od suviška mudrosti I mozga?Čast mi je da čitam I komentarišem tekstove koji su mi kvantno bliski.Britak jezik oštar ko mač koji seče mrak je vodilja za dela koja se svakodnevno ispisuju I smela su da kažu istinu.Ne peva o ljubičicama koje uvek divno mirišu ne opisuje se večna ljubičasta.Peva se o sudbini da se cveće suši pre vremena.Da se proleće na prekidač prekida, gasi.Dirigovana stvarnost Šou Trumana na uzorku sa Balkana.Želim da vinemo ovo malo “otrova” da kontaminiramo svu lekovitost koja nas okružuje.Zamišljam u svim izlozima knjigu u kojoj pojmovi I stvarni nose svoja imena.To su “Omjeri I Doze I ponešto otrova”.Inicijacija za masovna buđenja ova knjiga je po glupost opasna.Međutim hraborst čeka u svima nama I to malo otrova će biti vakcina za mnogo “šećera” koji nam se servira kao takav.Doza veštačkog disanja od publike lutaka čarobno oživljava ima moć I vraća dah lutkama.I lutkama I živima želim da ova knjiga pokrene ventile istine pepeo je daleko Antonija već sija među zvezdama.
Nikola Šipetić (Društvo Živih Pesnika)
11.09.2015
