HARMONIJA, SINERGIJA ILI NEŠTO TREĆE?…
Inspiracija jednom umetnošću koja se prenosi u kreativnost i stvaralaštvo u drugoj vrsti umetnosti nije ništa novo. Oduvek su jedni umetnici inspirisali druge. Međutim, kad pesnik stane pred sliku i odluči da napiše pesmu to je izazov, ali i rizik. Čija će inspiracija biti veća? Slikareva ili pesnikova. Koliko će pesma dešifrovati drugi, treći ili neki još dublji plan slike? Prihvatio sam rizik i napisao četiri pesme o četiri slike uzimajući u obzir u trećem ili četvrtom planu i podatke o slikarima i njihovom stvaralaštvu.
Kada se kaže kvartet uvek pomislimo na muziku, konkretnije na gudački kvartet. Ovoga puta su u prvom planu gospoda sa paletama. Četiri slikara, četiri različite energije, svaka za sebe dovoljno inspirativna.
El Greko – TOLEDO
EL GREKO
Teški uljani uzdah
oslikao je
razapeto platno.
Sunce Krita
zakloniše
tmasti oblaci.
Vreme veje
kao pepeo.
Španska starost
prikrada ti se
na vrhovima čizama.
Preslabi su konopi sećanja
da Kritsku lađu
privuku u Toledo,
u zagrljaj boja
koje se suše
poslednji put.
Vinsent Vang Gog – SUNCOKRETI
SUNCE NA NEBU
SUNCOKRET NA ZEMLJI
Od svih boja
odabrao je boju sunca
stavio krunu na glavu
i poklonio se životu.
Sunce na nebu
suncokret na zemlji.
Obišao je
pola sveta
uramio se ramom
na platnu Van Goga.
Sunce na nebu
suncokret na zemlji.
Donosio je
žute osmehe
severnim gradovima
u kojima je predanio.
Sunce na nebu
suncokret na zemlji.
Zastao da se odmori
u stiškim poljima
zavoleo ih
zavoleo i ostao.
Sunce na nebu
suncokret na zemlji.
Salvador Dali – UPORNOST SEĆANJA
ČASOVNICI
Odasvud curi
sve curi
časovnici
vreme
vreme svih vremena.
Umesto otkucaja
čuje se pad
kap po kap.
Negde
izvan domašaja
Salvadorove kičice
obitava Sudija.
Neki ga zovu časovničar
a neki Godo.
On i kad porani
uvek se
pojavi na vreme
da zaustavi časovnik.
Momo Kapor – KOŠAVA
SEDMI DAN KOŠAVE
Neukrotivi
nepotkupljivi vetar.
Svira na Panovoj fruli
na vojničkim trubama
na veseljima i sahranama
svira kad hoće
i kako hoće.
Sa Karpata zakotrlja
točak istorije Slovena
u vihoru dovlači ratne bubnjeve.
Gasi i razbacuje
vatre zbegova.
Kao ozebli sunce
čekamo sedmi dan košave
sedmu godinu,
sedamdeset i sedmo proleće
da umori se,
uhvati se u paukove mreže nade.
Da stane i premetne se
u hitrog deliju
il’ mladu momu.
Da zaigra veselo kolo
sa okrilaćenim šeširima,
kapama, šajkačama.
Da eolskim prstima
zavodljivo mrsi kose devojačke,
čuperke momačke
i produva čađava pluća
ovog belog grada,
Neka opet spokojno
zazvone zvona
samo u vreme
kad Gospod zapovedi.
