Tamo gde je savest nestala u rečima i delima, tamo se sakrila i ljudskost. Savest je postala nepotrebna reč. Nekada su se ljudi busali u grudi pozivajući se baš na nju. Ona se nekada podrazumevala, pod uslovom da si čovek i da si svestan svojih postupaka. Danas se svi pozivaju na boga i crkvu, a savest ne diraju, ona je negde između arhaizma i straha, u sivoj sferi oko srca koja pripada duši, a pošto je duša nepostojeći organ, osim u novokomponovanim urlicima, bitna je koliko i madagaskarski lemur.
Evo jednog primera tela bez motorike duše, bez savesti, ali sa svešću o nasušnim potrebama, čist ego i leba, igara i para.
Nečastivo biće je prvo svojim nasiljem i izmenjenom svešću usled konzumacije narkotika uspelo da ubije jednu nevinu dušu, da je satre do same ivice provalije i otera da bez ičega, samo sa svojom uništenom ličnošću, beži glavu da sačuva. Ni to nečastivom nije bilo dovoljno, proganjao je ostatke duše, kinjio je dokle više ni sama nije znala da li je zaista slobodna ili je upravo rob koji odbija poslušnost. Oduzeo joj je veru u sebe i slobodnu volju. Onda joj je oduzeo i potomstvo, nije da je to uradio iz ljubavi prema potomstvu, to je uradio iz čiste pakosti prema duši koja je i dalje odbijala da se vrati u kavez i nastavi da služi i sluša.
Besovesla telesina se najzad pomirila sa činjenicom da je tu dušu izgubila, ali zašto je ne bi doveka ubadala i čeprkala joj meso, jela je iz daljine? Tako se nečastivi osilio… Nasmejan, veseo, raspevan, uz novu žrtvenu dušu pošao je svojim putem verujući da je odlaskom u crkvu i izgovaranjem nekoliko očenaša izbegao božiju pravdu, jer je onoj kosmičkoj već pobegao. I uspeo je, pravi pobednik novog doba, junačina manipulacije svesti bez savesti.
Ta demonska mašina sakrila se iza lažnog osmeha i sakupila svoje horde, satelite koji su takođe negde uz put zagubuli i savest i potrebu za ljudskošću, ali sebi nisu prebacivali nikad ništa, jer pobogu, oni bi povremeno donirali azilu za kerove, a kukali bi otvoreno i glasno o teškoj sudbini napuštenih mačaka po ladnom vremenu. Onda bi nečastivi i drugovi posedali u krug „porodičnog“ doma i ždrali i lokali nazdravljajući svetim vrednostima hrišćanske tradicije.
Zgažena duša će jednog dana ustati i shvatiti da nije ništa izgubila, da je samo dobila gubitkom svega, dobila je najzad svoju dušu nazad, a svoju savest oslobodila da diše, podiže se, leti.
Nečastivi hodaju zemljom i gutaju savest, a vreme bez savesti je vreme neodgovornih, prostih gomila mišića. Bezdušni su ukrali prošlost, a kradu i sadašnjicu. Provlačili su se tiho, neopaženo su mileli obilaznim hodnicima i prikradali nam se iza leđa. Sada urliču rikom jeftine zabave, seju samo strah i nameću se golom snagom. Da li smo bili suviše spokojni u svojoj veri, ili smo zaspali na straži?To više i nije važno, važno je da se osvestimo. Ovo je bila priča o jednoj nemani bez savesti, a zamislite horde istih koje se množe i množe dok ne pojedu i budućnost.
Svi oni sa svešću i savešću neka se spreme i stave duše u oklope, neka se bore. Sva su sredstva dozvoljena u ovom ratu svetla i mraka.
