Lažni osmesi, lažna doterana fotografija ličnih života, lažni prijatelji, lažni dani i lažne sreće. Lažni nokti, lažna kosa, lažna bunda, lažne godine. Lažne biografije i lažne titule. Lažna hrabrost i lažni strahovi. Lažni životi u gomili lažnih ljudi. Moda lažnog, fejk, površnog… Lažna tela bez duha, mašine za proizvodnju lažne ushićenosti i lažno „pre“ ispred svakog prideva – prelepo, predivno, preslatko, pre, pre, pre…prelažno… I „Life Coacing“… veganstvo…mir u svetu…sreća, sreća, radost – uživancija…
Jedino je otuđenos prava. Odvojenost od pravog i telesnog, progon tuge, progon duše…
Iz hladnih očiju, na nacerenoj maski, iz čoveka progovara muk. Tišina u upokojenoj duši. Bez pravog osećaja je lakše preživeti vreme gde je sreća imperativ…sramota je ne biti savršen, makar i lažno…
Pitam se gde nestade jedinstvenost i pitam se zašto se sve što je drugačije seče do betona? I pitam se zašto je sramota reći ono što osećaš…zašto je iz vremena izbačena starost, dostojanstvena satost, a prezrena bora na čelu, mudrost u oku i razgovor duša, misterija životne enrgije i dubina? Sramota je nemati, a nije sramota grabiti…
Pitam se, a odgovor znam…i bes mi ne da da se osmehnem lažno na kristalno jutro…
Olga Tomović: Monaliza smile
