Ludost je u ova vremena kvazidemokratije I ranog robovlasništva, biti dobroćudan i mio. Savesno i svesno činiti dobro. Oni “pobednici” tranzicije nazivaju ovakve ljude budalama, jadnicima, bolesnicima,ali bahato troše tu ponuđenu dobrotu. Jedu je, satiru je, grade na njoj sve što imaju, voze po njoj sve svoje nove idelogije i eksperimentišu sa trendovima modernog iznuđivanja duša.
Dobar čovek je zgodan za manipulaciju, lako se izgazi, lako mu se uzme, pa, na kraju krajeva, on će uvek okrenuti drugi obraz… budala. Tu samu reč „dobrota“ trebalo bi ukinuti u svakodnevnom govoru i zameniti je slikovitijim pojmovima, a dobrotu postaviti u arhaizme, da se obilato koristi u pripovedanju sasvim maloj deci i u crkvenim
Ovo je era jakih otimača, moćnih minglaša, lukavih igrača, na dobrotu se gleda prosto sa gađenjem, jer dobar znači slab.
A, za dobrotu je potrebna snaga, vi, praznoglava maso, znajte da je za dobrotu potrebna nadljudska snaga. Šta prosečan bizon zna o dobroti? Ništa! Ako ga i među oči pogodi, samo će je ručerdom skinuti sa čela i krenuti napred, samo napred, jer su mu amovi tako namešteni.
A, dobrota je majka sveg života, sve lepote i suštine postojanja. Ubijajući dobrotu ubijate sebe… Ali, kome je to još važno…
