Pažljivo je posmatrala svoje ćerke kako se doteruju za večernji izlazak, kako se svađaju oko tuširanja I najboljih cipela, kako lagano igraju navlačeći čarape i smeju se uživajući u svojoj lepoti. Ti rituali su joj bili strani, često su je umarali. Praktikovala ih je jedino kada je zaista morala, ali nikada sebi ne bi uskratila uživanje u ovom pogledu na njihovu sreću. Maštale su, možda će tamo negde, gde muzika oduzima um, sresti čoveka svog života? O, neće, ona je znala da se poznanstva u oblacima dima i u šampanj čašama završavaju, a da nisu ni počela, samo telo, seks, kratak pogled na ličnu sramotu i brzo oblačanje, pa kući, nazad u nova doterivanja i nove nade na pogrešnim mestima.
Beše ono vreme velikog posta, a njoj su se jele čokolade. Ustala je i uzela celu, pa se vratila na svoje mesto, grickala je male komade slasti, i uživala duplo. Bez griže savesti, jer ona posti dušom, retko uživa u telesnim zadovoljstvima kao što su hrana i piće. U njoj nema loših ideja, zlih misli, uvek je tu za svakoga kome je potrebna, a nikada za sebe, jer tako joj odgovara. Radom zatrpava tugu i samoću, asketski zaobilazi sebe da bi se naterala da postoji i ako ne želi, iako ne mora, sve joj je dozvoljeno, a sve je sebi oduzela.
Ne ispašta grehe, jer nema suštinskih, samo beži od ljudi, od lošeg, od nečeg što bi je nateralo da se ponovo zapali, a onda da se ugsi uz cvrču kakvu proizvodi slivanje lave u okeanske vode.
Laž bi bila reći da je tek odskora takva, oduvek je bila takva, otvorene duše kao otvorenih vrata na kući punoj dragocenosti, gledajte, uživajte, jedite, pijte, ali ne dirajte. Ošišala je kosu davno, još u srednjoj školi, smetala su joj friziranja, trenutna moda, feniranja, tetmani, imala je ona mnogo ideja u glavi i kosa ih je usporavala. Tako ćelava ostade i bez prijateljica, a kasnije i momaka koji bi joj, eventualno, prišli, ali glava je vrištala – odbijte! Težak život, teške situacije, muški teške, i na kraju muž siledžija, manipulator, pa bekstvo, pa sastavljanje novog života, pa nova vatra, buđenje, da bi se gašenje pretvorilo u povlačenje u mrak.
Sada je spokojna, svoja, svačija, deca su nasmejana, spremna za izlazak, opet je vuku da pođe sa njima, a ona briše dlanom čokoladu sa lica i smeje se: „Ma daj, otkud vam ta ideja?!“
„Evo mamice, samo sada, samo jednom, praćemo sudove mesec dana. Samo jednom da se malo središ, da pijemo kotele i šacujemo, da igramo, znam da voliš da igraš, ajde mama, učini nam, samo jednom?!“
„Ako ti se ne dopadne, ima ko će da te vrati kući, ali probaj zaboga.“
Stajala je tako zbunjena, još je brisala čokoladu sa usana. „Mesec dana pranja, obećale ste i da će neko da me vrati kući kad poludim?!.“
„Obećanje.“, sve tri se oglasiše nestrpljivo. Pa, dobro, onda da proba i to.
„Vadi nešto iz ormana, imaš sigurno nešto što si čuvala, a kupila za neku priliku koja se nikada nije ukaza. Bolje nađi ti, nego da te mi doteramo.“, smejale su se i gurale je, zatvarajući vrata njene sobe. Odvrnule su muziku i čekale.
Prevrtala je po stvarima koje bi volela da obuče, ali ih je odmah bacala, nisu za tu priliku, nikako. A onda iz ormana procveta jedna njena potajna želja, kupljena samo za gledanje, crvena haljina, duboko crvena, kao vatra kojom se kupala. Najzad, vatri treba malo vazduha, dohvati haljinu i ode u kupatilo.
Kada je žurno izašala iz sobe, noge su joj podhtavale, obrazi goreli, osećala se kao devojčica koja je obukla majčinu haljinu i svi je gledaju popreko. A devojke su zaćutle. Nisu rekle ni reč. Tišinu prekinu najstarija: „Taksi čeka.“
Sedele su celim putem u potpunoj tišini. Najzad ona reče: „Ako sam preterala, ja ću se vratiti ovim taksijem, a vi produžite i uživajte.“, bez i trunke gorčine u galsu, srećna što ne mora ni da zakorači u inferno.
„Mama…divna si.“ Jedva prošapta najmlađa.
Dok su ulazile u bučni klub ispunjen polumračnim slikama apolnskih hramova savršenih tela, mirisima, neko joj pridrža kaput. Zahvalila se, ni ne pogledavši iza sebe. Uplašena, kao dete na prvom sastanku, nije umela sama ni da zakorači u nekom pravcu, a devojke su se već udaljile, pozdravljajući svoje društvo. Zastala je sama na ivici sale i zažmurila je. Dozvolila je da joj muzika obuzme um, prestala je bude ona, postala je telo u ritmu, igrala je, koža oznojena, ruke u pokretu sopstvene koreografije, van mode i izvan ovog sveta. I gorela je. Nije primetila ljude koji su je gledali i uzdisali, nije primetila ćerke koje su pokušale da je prate, ali su odustale. Igrala je i radovala se čulnom, vodila je ljubav sama sa sobom, prekršila je apstinenciju, ekstazu je prebacila sa potiljka na ramena i struk, pa do one tačke koju je i zaboravila da poseduje. Najzad je stala, široko se osmehnula i protega se kao mačka. Sela je za sto svojih devojaka i nije ni primetla njihove zbunjene poglede. Srkutala je koktel sa čokoladom, disala je ubrzano, srce joj je udaralo kao u tinejdžerke koja je tek otkrila čari seksa.
Na odlasku pozdravljala se sa ljudima koje nikada nije videla, a ni reč nije rekla, samo se osmehivala.
U kolima duboko se zamislila:“Telo postoji, od njega pobeći ne mogu.“ Seks bez obaveza, ali onaj privatni, onaj nalik ljubavi prema sebi. Otkrila je jednu novu vrstu ekstaze, ekscentrična, ćelava dama, večiti apstinant od sebe, zaljubila se u sebe, a to i nije bilo tako loše, ljubav ne zna za granice.
„Moramo ovo da ponovimo.“, rekla je odlučno ćerkama koje su je gledale otvorenih usta.
