Dok se nebo
prosipalo po kosi
a Dunav
plovio u oku…
poklanjao si mi
bisere…
svog pogleda,
osmeha,
nežnih reči…
a ja sam ih nizala
u ogrlicu
sreće…
Evo je…
i sad nosim
u očima,
na usnama….
i u srcu…
Ogrlica…
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Suzana Krivokapić
Ljubav je jedini vazduh koji udišem i osmeh - jedini jezik na svetu koji razumem... :)
