Devojka koja čita – verovatno najpopularnija slika izvezena na platnu kod nas. Setite se samo kad ste bili mlađi kako ste ovu lepu devojku koja čita viđali u skoro svakom domu. Devojka koja čita je čuveni Vilerov goblen, a po čemu je to čuven saznaćete u nastavku teskta, pa ostanite sa nama, vratićemo vas u detinjstvo.
Poreklo goblena
Možda vam se čini kako gobleni postoje samo kod nas, jer ih nigde drugde niste viđali, ali nije tako. Gobleni potiču izvorno iz srca Francuske, a obožavali su ih i sami vladari. Reč goblen je francuskog porekla i koristi se za pojam koji označava tkaninu sa slikom, a ime dobija po braći koji su osnovali radionicu za bojenje tkanina. Da bi se dobila željena slika, koja je najčešće imitirala, tj. prenosila savremene motive, najčešće socijalne: o polasku u boj, okupljenje uoči neke bitke, neka svečanost, obavljanje nekih poslova ili portreti devojaka i mladića, zatim slike cveća, voća, korišćena je tehnika vezenja, za koju je potrebna stroga preciznost i strpljenje, zbog toga su gobleni bili uvek na ceni, jer kao i danas ručni rad se cenio, zato više i koštao.
Iako govorimo o tome da gobleni potiču iz Francuske, ceo taj proces stvaranja slike na tkanini uz pomoć konca i igle poznato je svakako od ranije. U Engleskoj još u 11.veku nastala su dela slična goblenima, a što se naziva tapiserijom, u Nemačkoj u 12.veku, a u Francuskoj gobleni za vez nastaju u doba gotike, znači od kraja 12.veka, pa sve do trajanja renesanse, odnosno do kraja 16.veka.
Braća Goblen
15. vek ključan je za Francusku, jer tada braća Žan i Filiber Goblen, osnivaju radionicu za bojenje tkanina Manufacture des Gobelins, koliko su bili uspešni u svom poslu govori činjenica da je njihov rad primetio i tadašnji kralj Franuske Luj XIV koji je 1662.godine radionicu stavio pod svoje vlasništvo Manufacture royale des gobelins, pod nadzorom umetnika Šarla Le Brena. U tim vremenima gobleni počinju da se naručuju sa motivima koje traže sami kupci, tako bi kvalitet zapravo zavisio i od kupaca i od umešnosti majstora. Veliki i poznati slikari kao što su Rafael, Goja i Fransoa Buše rukovodili su ovakvim radionicama i bavili se izradom goblena, odnosno šema za njihovu izradu.
Vilerovi gobleni
1893. godina bitna je za Nemačku, kada je Jakob Viler otvorio radnju za izradu posteljine ukrašavane vezom. Ono što je bilo vrlo inovativno za to vreme jeste da se ta posteljina mogla poručivati poštom. Kupac bi trebalo pre nego što uputi pismeni zahtev za kupovinu da izabere dekoraciju tog platna, odnosno motive za vez. Koliki je smeo potez načinio Viler, ali i vrlo odlučan i isplativ, pokazuje i činjenica da su ljudi iz Srbije u to vreme poručivali upravo Vilerovu tkaninu. Sada vam je jasno otkud Devojka koja čita kod nas.
Posao je cvetao, te je 1914. godine Viler štampao katalog na 72 strane sa svojim šemama. Posao bi nastavio da cveta, da nije došlo do Drugog svetskog rata kada je srušena Vilerova fabrika, jedina sreća u nesreći jeste što su šeme sačuvane, jer su bile zazidane u kući vlasnika. Postoji sajt koji je posvećen Vilerovoj fabrici i interesantno je da su slike naših poznatih slikara Paje Jovanovića (Borba petlova) i Uroša Predića (Kosovka devojka) deo ovako velike priče.
Ljudi širom sveta i dan-danas naručuju original Vilerove šeme, jer ne žele da odustanu od pravog kvaliteta i umetnosti.
Izvor: javolimsrbiju.rs
