„Šta sve moram ja da radim
Svoju platu da zaradim?
Prvo vreme rasporedim
Da svi vide kol’ko vredim.
Glumim glamur vaspitački sjaj.
Dobro jutro – do viđenja po sto puta
Ja ponavljam k’o papagaj.
Ponekad se i odvažim
Pare za čuvara tražim.
Kad pokupim te sitnice
Prelazim na uplatnice.
Ako sve to ja preživim
Samoj sebi ja se divim.
Nisam više otirač
Sad sam pravi vaspitač.
Po šest sati decu mazim,
Po šest sati decu pazim,
Po šest sati ja se mučim
Sitnu čeljad da naučim.
Kad oduzmem i saberem
Moram malo i da se derem
Da pameti oni dođu
Dok šest sati mojih prođu.
Pet minuta brišem suze,
Pola sata glancam guze,
Onda su na redu slinci,
Da mi budu lepi klinci.
Pola sata za spavanje
Ja dečicu spremam
Sve se bojim
Da vremena nemam.
Onda shvatim po stotinu puta
Da spavanje traje pet minuta.
Na pauzi kafe srk,
Pa u sobu brzo trk.
Samo jedan dim povučem
Trčim decu da obučem
A mogla bih još koji znam
Da dopinga sebi dam
Da prikupim malo snage
Za poslove moje drage
Da prašinu ja obrišem
I da dnevnik ja prepišem
Pa da sredim frizeraj
Da završim moleraj
Da zakucam ekser neki
Da ispravim uši zeki
Da zašijem koji štep
Da mi kutić bude lep.
Onda decu malo lečim
Da na vreme bolest sprečim
Kaišiće stežem
Pertlice da vežem
Da kopčam sandale
Da pronađem šnale.
A tek gde su sve te šminke
Za najlepše moje klinke
Pa da budem inspirator
Pa da budem edukator
Da se uvek dobro smejem
Osmehom da decu grejem.
I kad dođe čet’r sata
Pogled luta mi do vrata.
Jedva čekam decu da ispratim
Da ne mesto mozak vratim.
Mislila sam da sam intelektualka
Zasigurno dobro znam
Ja san fizikalka.
Ali ja se to ne žalim
U stvari se sada hvalim
Raznovrsnost – osobina
Vaspitača je vrlina.
Deca moju dušu hrane,
Osmehom mi leče rane,
Ovaj pos’o radim rado
Osećam se tako mlado,
Tridesetak mojih leta
Ništa mi ne smeta!!!“
AUTOR PESME JE JOVANKA PETROVIĆ-SEKA, VASPITAČICA U VRTIĆU “LASTAVICA”
http://staseuvrticuradi.wordpress.com/
